Izvršni direktor kompanije tvrdi da je proces AI singularnosti već započeo, uz moguće ekonomske posledice i izazove za tržište rada

OpenAI, vodeća tehnološka kompanija u oblasti veštačke inteligencije, objavila je da je čovečanstvo ušlo u fazu poznatu kao „AI singularnost“. Prema rečima Sema Altmana, izvršnog direktora kompanije, ovaj trenutak označava početak perioda u kojem veštačka inteligencija počinje da nadmašuje ljudsku inteligenciju. Altman je u nedavnoj izjavi istakao da je „ovo neverovatno pozitivan i dobar trenutak za svet“ i smatra da AI singularnost već menja svetsku ekonomiju.

AI singularnost i uticaj na tržište rada

Pojam AI singularnost odnosi se na prekretnicu u kojoj tehnološki razvoj postaje toliko brz da ga ljudi više ne mogu kontrolisati ili predvideti. Ovu ideju je prvi put popularizovao britanski matematičar Irving Džon Gud, a kasnije su je dodatno razvili Vernor Vindž i Rej Kurcvajl. Kurcvajl je procenio da bi singularnost mogla nastupiti 2045. godine, dok je Dario Amodei, direktor kompanije Anthropic, pomenuo 2027. kao moguć trenutak. Međutim, prema Altmanu, proces je već otpočeo. On smatra da AI singularnost neće biti iznenadni događaj, već postepeni prelaz koji je već započet. Zbog toga bi ekonomske promene mogle postati očigledne tek sa vremenskom distancom.

Izazovi, rizici i ekonomske posledice

Osim pozitivnih aspekata, AI singularnost nosi i ozbiljne izazove. Ilon Mask, direktor kompanija Tesla i SpaceX, u više navrata je upozoravao na opasnosti nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije. Mask je naveo da bi AI mogla biti opasnija od nuklearnog oružja i da postoji rizik od gubitka kontrole nad tehnologijom. S druge strane, veliki jezički modeli, poput onih koji pokreću ChatGPT, i dalje zavise od ljudskog nadzora i imaju ograničenja. Naučnici ističu da današnji AI sistemi ne mogu samostalno stvoriti nove naučne oblasti niti se konstantno unapređivati bez intervencije čoveka.

Tehnološka singularnost i šira tržišna slika

Jedan od poznatih misaonih eksperimenata, „maksimizator spajalica“ švedskog filozofa Nika Bostroma, ukazuje na moguće ekstreme – superinteligentni AI sa nejasno definisanim ciljevima mogao bi koristiti sve resurse, uključujući i ljude, za ostvarenje zadatka. I Sem Altman priznaje da postoje ozbiljni izazovi u pogledu bezbednosti i usklađivanja AI sistema sa ljudskim vrednostima. Prema njegovom mišljenju, značajne promene na tržištu rada i u globalnoj ekonomiji mogu se očekivati i pre eventualne pojave superinteligencije. Kao rezultat, AI bi mogla u narednim godinama promeniti način na koji se obavljaju intelektualni poslovi, od analize podataka do automatizacije složenih procesa. S obzirom na istorijske promene koje su donele industrijska revolucija i internet, stručnjaci smatraju da bi AI singularnost mogla označiti početak nove ekonomske epohe. Da li će te promene biti korisne ili rizične za čovečanstvo, ostaje da se vidi.

Indeksi DAX, CAC 40 i FTSE u plusu, a vrednost evra i cena zlata beleže rast na tržištu kapitala

Evropske berze započele su trgovanje u pozitivnom trendu, dok cena nafte brent dostiže 80,16 dolara po barelu. Ove promene prate rast indeksa i optimizam investitora zbog očekivanja dogovora o otvaranju Ormuskog moreuza, što bi moglo stabilizovati globalno tržište energenata. Prema poslednjim podacima, nafta WTI beleži rast od 0,28 odsto i iznosi 75,996 dolara po barelu.

Rast evropskih indeksa i ključni ekonomski pokazatelji

Nemački DAX porastao je za 0,55 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio rast od 0,05 odsto. S druge strane, britanski FTSE indeks povećan je za 0,39 odsto, a ruski MOEX za 0,86 odsto. Ovi pokazatelji odražavaju optimizam na tržištima, naročito nakon izjave američkog ministra finansija da bi Sjedinjene Američke Države i Iran mogli postići dogovor o otvaranju Ormuskog moreuza. Kao rezultat, trgovci pažljivo prate kretanja cena energenata i berzanskih indeksa.

Cena nafte brent i kretanja na tržištu valuta i sirovina

Cena nafte brent porasla je za 0,79 odsto na 80,160 dolara po barelu, dok je WTI ojačala za 0,28 odsto. Pored toga, evropski fjučersi gasa za septembar na amsterdamskoj berzi TTF prodaju se po ceni od 54,865 evra za megavat-sat. Vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,15397 dolara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodni period. Cena zlata se takođe povećala i sada je 4.168,25 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice 6,3914 dolara za bušel.

Analiza tržišnih kretanja i korporativne vesti

Investitori prate objavu podataka o francuskoj industrijskoj proizvodnji, prodaji novih automobila u Velikoj Britaniji i izveštajima o indeksu cena proizvođača u evrozoni. Takođe, u fokusu su i kompozitni PMI indeksi iz celog regiona. Na korporativnom nivou, očekuju se izveštaji o zaradi kompanija kao što su Simens enerdži, Infineon i Glenkor, što dodatno utiče na sentiment investitora.

Globalni berzanski trendovi i uticaj na tržište kapitala

Američki berzanski indeksi pokazali su snažan rast. Dow Jones je porastao za 1,71 odsto na 54.085,88 poena, S&P 500 za 1,79 odsto na 7.736,52 poena, a Nasdaq za 2,59 odsto na 26.584,99 poena. Ova kretanja ukazuju na globalni optimizam na tržištima kapitala. S obzirom na pozitivne izglede za dogovor između Amerike i Irana o Ormuskom moreuzu, cena nafte brent stabilizuje se oko 80 dolara, što direktno utiče na evropske berze i energetsku sigurnost regiona.

Hakeri za 41 minut iskoristili ranjivost u Coldcard sistemu i ukrali bitkoine u vrednosti od 116 miliona dolara

Kripto sektor pretrpeo je ozbiljan udarac kada su hakeri, u napadu koji je trajao svega 41 minut, uspeli da ukradu bitkoine vredne 116 miliona dolara iz sistema poznatog po visokom stepenu bezbednosti – hladnog novčanika. Incident, koji je zabeležen prošlog četvrtka, pokazuje da ni hladni novčanici nisu imuni na napad u kripto sektoru, iako su dizajnirani da privatne ključeve čuvaju van mreže i tako minimiziraju rizik od neovlašćenog pristupa. Izvor podataka je kompanija Galaxy Research, specijalizovana za blokčejn analitiku.

Ranjivost hladnih novčanika i način napada

Hladni novčanici predstavljaju uređaje koji čuvaju kriptovalute offline, čime se smanjuje verovatnoća krađe putem interneta. Međutim, poslednji napad pokazao je ranjivost u softveru Coldcard, koja postoji još od 2021. godine. Umesto potpuno nasumične generacije „seed“ fraza od 12 do 24 reči, pojedini novčanici su počeli da koriste predvidljive obrasce. Kao rezultat, napadači su uspeli da isprobavaju moguće kombinacije na običnim računarima bez potrebe za instalacijom malvera ili phishing tehnikama. Ferdinando Ametrano, izvršni direktor kompanije CheckSig, objasnio je da su napadači na ovaj način pronašli odgovarajuće seed fraze i ispraznili novčanike, bez fizičkog pristupa uređajima. Ova situacija dodatno ističe rizik od napada u kripto sektoru, čak i kada korisnici koriste najsigurnije poznate metode čuvanja.

Trendovi krađa i promena ciljeva napadača

Statistika iz sektora pokazuje da najveće krađe sve više potiču iz sofisticiranih napada na pojedinačne mete sa velikim iznosima. Tokom 2025. godine, tri najveća hakerska napada činila su čak 69 odsto ukupnih gubitaka u kripto industriji. Osim toga, lični novčanici postali su glavna meta, pa je njihov udeo u ukupnim krađama porastao sa 7,3 odsto u 2022. godini na 44 odsto u 2024. godini. Uporedo sa tim, kompanije, vlade i pojedinci koji su do sada verovali u sigurnost hladnih novčanika, sada se suočavaju sa potrebom za dodatnim merama zaštite i ažuriranjem svojih sistema. Napad u kripto sektoru ovakvih razmera podseća na važnost redovne provere softverskih ranjivosti i stalnog unapređenja bezbednosnih protokola. Važno je napomenuti da incident ovog tipa može imati uticaj na poverenje korisnika u decentralizovane finansije i ukupnu stabilnost kripto tržišta.