Kada želite ukusan, brz i zasitan obrok koji će se dopasti celoj porodici, kremasta pasta sa piletinom i pečurkama je pravi izbor. Kombinacija sočne piletine, aromatičnih pečuraka i bogatog kremastog sosa savršeno se slaže sa testeninom, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena.

Ovaj recept je idealan za dane kada nemate mnogo vremena za kuvanje, a želite jelo koje izgleda i ima ukus kao iz restorana.

Sastojci

• 400 g testenine (penne, fusilli ili fettuccine)
• 400 g pilećeg filea
• 300 g šampinjona
• 2 čena belog luka
• 200 ml pavlake za kuvanje
• 50 g parmezana
• 2 kašike maslinovog ulja
• 20 g putera
• so i biber po ukusu
• prstohvat suvog origana
• malo svežeg peršuna za dekoraciju

Priprema

Testeninu skuvajte u dosta posoljene vode prema uputstvu sa pakovanja, ali je procedite minut pre nego što bude potpuno gotova. Sačuvajte oko jedne šolje vode u kojoj se kuvala.

Pileći file isecite na tanke trakice i začinite solju, biberom i origanom. Na zagrejanom maslinovom ulju propržite piletinu 5 do 6 minuta, dok ne dobije zlatnu boju, pa je izvadite na tanjir.

U isti tiganj dodajte puter, sitno iseckan beli luk i listiće šampinjona. Dinstajte ih oko 6 do 8 minuta, dok ne ispari višak tečnosti i pečurke lepo porumene.

Vratite piletinu u tiganj, sipajte pavlaku za kuvanje i dodajte sitno rendani parmezan. Lagano mešajte dok se sir ne istopi i sos ne postane gladak i kremast.

U sos ubacite skuvanu testeninu. Ako je potrebno, dodajte nekoliko kašika vode od kuvanja testenine kako bi sos bio svilenkast i lepo obložio svaki zalogaj.

Mali trik za savršen ukus

Profesionalni kuvari gotovo uvek dodaju malo vode u kojoj se kuvala testenina. Skrob iz te vode povezuje sos i čini ga gušćim i kremastijim, bez potrebe za dodatnom pavlakom.

Na kraju pospite još malo sveže narendanog parmezana i seckani peršun.

Savet za posluživanje

Ova pasta najbolje prija dok je topla, uz zelenu salatu i hrskavi hleb ili domaću fokaču. Po želji možete dodati nekoliko listića svežeg bosiljka ili prstohvat ljute tucane paprike za intenzivniji ukus.

Jednostavna, kremasta i puna ukusa, ova pasta je dokaz da vrhunski ručak ne mora da zahteva sate provedene u kuhinji. Za svega pola sata na stolu ćete imati obrok koji će nestati do poslednjeg zalogaja.

Malaksalost, vrtoglavica i dehidratacija mogu biti prvi znaci opasnosti tokom letnjih vrućina

Visoke temperature koje ovih dana pogađaju Srbiju povećavaju rizik od dehidratacije i iscrpljenosti kod žena. Simptomi toplotnog talasa kod žena često se javljaju naglo, a prepoznavanje prvih znakova može biti ključno za sprečavanje ozbiljnih posledica. Pre svega, tokom toplotnog talasa najugroženije su žene, deca, starije osobe i hronični bolesnici.

Dr Petar Otašević iz Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ ističe da su malaksalost, vrtoglavica i pojačano znojenje najčešći znaci da telo ne uspeva da se rashladi. Zbog toga je važno odmah reagovati. „Malaksalost, vrtoglavica, preznojavanje i orošenost hladnim znojem su prvi simptomi da organizam teško podnosi vrućinu,“ navodi dr Otašević.

Simptomi toplotnog talasa kod žena i zašto su opasni

Osim toga, produžene vrućine mogu dovesti do naglog pada krvnog pritiska, pojačanog gubitka tečnosti i minerala, kao i pogoršanja hroničnih zdravstvenih stanja. Na primer, žene često ignorišu sopstvene tegobe brinući o porodici, što povećava rizik od ozbiljnijih posledica. Takođe, deca i stariji članovi porodice su izuzetno osetljivi jer se njihovo telo teže prilagođava visokim temperaturama.

Pre svega, simptomi kao što su iznenadna slabost, vrtoglavica ili preznojavanje zahtevaju hitnu reakciju. Zbog toga je važno odmah se skloniti u hlad, skinuti višak odeće i postepeno rashladiti telo. Ako se jave ovakvi znaci i kod članova porodice, naročito dece ili starijih, obavezno obratite pažnju i pružite pomoć.

Koliko tečnosti treba uneti tokom toplotnog talasa

Potrebno je povećati unos vode na minimum 2,5 litra dnevno, a kod pojačanog znojenja i više. „Ukoliko su ovako velike vrućine, to se penje na 2,5 litra vode. Ukoliko se jako znojite, to ide i preko 3 litra,“ naglašava dr Petar Otašević. Vodu treba piti tokom celog dana, čak i kada ne osećate žeđ.

Osim toga, preporučuje se konzumiranje lakih obroka, sa više voća i povrća. „Moja preporuka je što manji obroci i što lakša hrana. Više manjih obroka tokom dana,“ savetuje dr Otašević. Na taj način, organizam bolje podnosi visoke temperature i sprečava nagle promene u nivou energije.

Praktični saveti za žene tokom toplotnog talasa

Planirajte dnevne aktivnosti tako da izbegavate izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, nosite laganu odeću, šešir i redovno pijte vodu. Posebnu pažnju posvetite deci i starijima, jer su posebno osetljivi na simptome toplotnog talasa kod žena i drugih članova porodice.

Ako primetite vrtoglavicu, slabost ili hladan znoj, odmah se povucite u rashlađenu prostoriju i potražite pomoć. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ljudsko telo je savršen sistem koji neprestano šalje signale kada nešto nije u ravnoteži. Međutim, mnoge od tih znakova često pripisujemo umoru, stresu ili užurbanom načinu života, pa ih ignorišemo sve dok ne postanu ozbiljniji.

Stručnjaci upozoravaju da promene koje deluju bezazleno ponekad mogu biti način na koji organizam pokušava da privuče pažnju. Pravovremeno reagovanje i osluškivanje sopstvenog tela mogu biti ključni za očuvanje zdravlja.

1. Stalni umor koji ne prolazi

S vremena na vreme svi se osećamo iscrpljeno, posebno nakon napornih dana. Međutim, ako umor traje nedeljama, čak i kada dovoljno spavate i odmarate se, telo možda pokušava da ukaže da nešto nije u redu.

Hroničan osećaj iscrpljenosti može biti povezan sa nedostatkom određenih vitamina i minerala, lošim snom, stresom, ali i različitim zdravstvenim stanjima. Zbog toga dugotrajan umor ne bi trebalo automatski pripisivati samo obavezama.

2. Promene na koži

Koža često odražava ono što se događa unutar organizma. Iznenadne promene poput pojačane suvoće, pojave osipa, promena boje ili neobičnih promena koje dugo traju mogu biti signal da telo traži dodatnu pažnju.

Na stanje kože utiču brojni faktori – ishrana, hormoni, stres, hidratacija, ali i opšte zdravstveno stanje.

3. Česte glavobolje

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma koji ljudi ignorišu ili pokušavaju da reše samo lekovima protiv bolova. Povremena glavobolja uglavnom nije razlog za zabrinutost, ali učestale ili neuobičajeno jake glavobolje mogu biti znak da organizmu nešto nedostaje.

Uzroci mogu biti različiti – od nedostatka sna i stresa, preko dehidratacije i naprezanja očiju, pa sve do stanja koja zahtevaju stručnu procenu.

4. Promene u apetitu i telesnoj težini

Nagla promena apetita, bez očiglednog razloga, može biti još jedan signal organizma. Neki ljudi primete da iznenada jedu mnogo više nego ranije, dok drugi gube želju za hranom.

Slično važi i za telesnu težinu. Neočekivani gubitak ili povećanje kilograma, posebno ako se događa bez promene navika, može biti razlog da obratite pažnju na stanje svog organizma.

5. Problemi sa snom

San je jedan od najvažnijih pokazatelja opšteg zdravlja. Problemi sa uspavljivanjem, često buđenje tokom noći ili osećaj da se niste odmorili nakon spavanja mogu ukazivati na to da telo nije u ravnoteži.

Stres i savremeni način života često imaju veliki uticaj na kvalitet sna, ali dugotrajni problemi sa spavanjem ne bi trebalo da budu nešto što se jednostavno prihvati kao „normalno“.

Telo često upozorava pre nego što nastane problem

Organizam ima neverovatnu sposobnost da nas upozori kada mu nešto nedostaje. Problem je što smo u savremenom životu često toliko zauzeti da te signale ne primećujemo ili ih potiskujemo.

Redovni pregledi, zdrave navike, dovoljno sna, pravilna ishrana i pažnja prema promenama koje osećamo mogu napraviti veliku razliku.

Važno je zapamtiti da jedan simptom ne znači automatski da postoji ozbiljan zdravstveni problem, ali kada se određene promene ponavljaju ili traju duže vreme, razgovor sa lekarom može biti najbolji način da se utvrdi pravi uzrok.

Slušati svoje telo nije znak slabosti – već jedna od najvažnijih navika za očuvanje zdravlja.