Pravilna nega, izbor ishrane i male promene u rutini mogu pomoći da kosa raste zdravije i brže

Mnoge žene žele dugu i zdravu kosu, ali rast kose često zahteva vreme i doslednost. Tema kako ubrzati rast kose postaje aktuelna posebno kada promenite frizuru ili želite da povratite dužinu. Stručnjaci ističu da je moguće ubrzati prirodan proces, ali je ključno da prilagodite negu i stil života.

Pre svega, poznati frizer Mark Townsend naglašava da brži rast kose traži posvećenost i strpljenje. On savetuje: „Kada poželite da vam kosa poraste, morate je negovati više nego ranije.” Osim toga, ne postoji čarobno rešenje, ali male promene mogu doneti vidljive rezultate.

Faktori koji utiču na kako ubrzati rast kose

Rast kose zavisi od genetike, godina i hormona. Dermatološkinja Hadley King objašnjava da svaka vlas prolazi kroz tri faze. Prva je anagena (rast), zatim katagena (tranzicija), a na kraju telogena (opadanje). U fazi rasta, koja traje tri do pet godina, kosa prosečno poraste pola centimetra mesečno. Međutim, osim ovih faktora, svakodnevne navike, stres i način ishrane mogu značajno uticati na brzinu rasta.

Kao rezultat, dermatološkinja Marisa Garshick ističe: „Genetika određuje koliko vlas ostaje u fazi rasta, ali stres i hormoni mogu poremetiti ovaj ciklus.” Takođe, određeni lekovi mogu izazvati pojačano opadanje kose.

Praktične navike za kako ubrzati rast kose

Neke navike mogu doprineti zdravijoj i dužoj kosi. Pre svega, koristite blage šampone i balzame sa hranljivim sastojcima poput biotina ili niacina. Pored toga, izbegavajte često korišćenje toplih aparata i hemijskih tretmana. Redovno šišanje krajeva pomaže da kosa ostane jaka i ne puca.

Osim toga, ishrana bogata proteinima, gvožđem i cinkom pozitivno utiče na rast kose. U međuvremenu, blaga masaža temena poboljšava cirkulaciju, što može ubrzati rast. Ipak, važno je naglasiti da svaka žena ima drugačiji tip kose i potrebe. Na kraju, kombinacija strpljenja, dobre rutine i brige o zdravlju može pomoći da vaša kosa raste brže i izgleda lepše.

Novo istraživanje otkriva da izlaganje svetlu tokom noći negativno utiče na zdravlje srca i kvalitet sna

Velika studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da noćno svetlo može povećati rizik od srčanih bolesti kod žena. Istraživači su više od devet godina pratili gotovo 89.000 odraslih, koristeći senzore na zglobovima kako bi merili izloženost svetlu tokom sna. Pre svega, rezultati su otkrili da žene koje spavaju u osvetljenim prostorijama imaju veće šanse za razvoj kardiovaskularnih problema. Na primer, kod onih koje su bile najviše izložene svetlu, rizik od infarkta bio je čak 47 odsto veći.

Kako noćno svetlo utiče na zdravlje žena

Osim toga, istraživanje je pokazalo da žene koje spavaju u najosvetljenijim sobama imaju 56 odsto veći rizik od srčane slabosti. S druge strane, rizik od moždanog udara bio je 28 odsto viši kod onih koje nisu spavale u potpunom mraku. Ipak, važno je naglasiti da studija pokazuje povezanost, ali ne i direktnu uzročnost između noćnog svetla i bolesti srca. Zbog toga stručnjaci podsećaju da izlaganje veštačkom svetlu tokom sna može narušiti prirodni ritam tela.

Dr. Marina Petrović, kardiolog, objašnjava: „Naše telo koristi svetlost i tamu kao signale za unutrašnji sat. Veštačko svetlo tokom noći može poremetiti lučenje melatonina, hormona odgovornog za san.“ Kao rezultat, poremećen san može uticati i na hormone i na metabolizam, posebno kod žena koje su osetljivije na promene u okruženju.

Praktični saveti za bolji san i zdravlje srca

Mnoge žene iz navike ostavljaju upaljen televizor, lampu ili noćno svetlo zbog osećaja sigurnosti ili brige o deci. Međutim, dugoročno izlaganje svetlu može negativno uticati na zdravlje srca i kvalitet sna. Takođe, nije uvek potrebno spavati u potpunom mraku. Ponekad je blago svetlo neophodno radi bezbednosti, ali je važno smanjiti nepotrebnu osvetljenost.

Na kraju, stručnjaci preporučuju jednostavna rešenja kao što su korišćenje tajmera na uređajima, roletni ili zavesa za zamračivanje. Pored toga, male lampice na elektronskim uređajima možete prekriti ili isključiti. Dr. Petrović ističe: „Jedna noć sa upaljenim televizorom nije razlog za brigu. Važno je obratiti pažnju na dugoročne navike i prepoznati značaj mraka za zdravlje srca.“

Na taj način, žene koje vode računa o svom zdravlju mogu lakše poboljšati kvalitet sna i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Konačno, male promene u noćnim navikama mogu imati dugoročne pozitivne efekte na celokupno zdravlje.

Najnovija australijska studija otkriva da ishrana trudnica nije presudna za sprečavanje alergija kod dece

Australijski naučnici nedavno su objavili rezultate velike studije o unosu jaja i kikirikija u trudnoći. Njihovi nalazi pokazuju da povećan unos ovih namirnica tokom trudnoće ili dojenja ne smanjuje rizik od alergija kod beba. Mnoge žene pitaju se da li način ishrane u trudnoći može zaštititi dete, ali podaci iz Australije pružaju nove smernice.

Studija je obuhvatila 2.137 trudnica iz različitih regiona. Sve učesnice su imale povećan rizik za alergije kod dece zbog porodične anamneze. Istraživači su ih podelili u dve grupe. Prva grupa je konzumirala najmanje šest jaja i 60 kikirikija nedeljno. Druga grupa je unosila do tri jajeta i 30 kikirikija nedeljno. Praćenje je počelo od 23. nedelje trudnoće i nastavilo se do četvrtog meseca nakon porođaja.

Unos jaja i kikirikija u trudnoći ne smanjuje rizik od alergija kod beba

Stručnjaci su, godinu dana nakon rođenja dece, uradili testove na alergije u dečijim bolnicama. Rezultati su pokazali da nema značajne razlike između grupa. U grupi sa visokim unosom alergena, 7,8 odsto dece razvilo je alergiju. U kontrolnoj grupi taj procenat bio je 8,4. Stopa alergije na jaja iznosila je 6,2 odsto u prvoj grupi, dok je u drugoj bila 7,2 odsto. Štaviše, alergija na kikiriki javila se kod 2,6 odsto dece u obe grupe. Takođe, nije bilo razlike u pojavi ekcema među bebama.

Ovi podaci ukazuju na to da trudnice ne moraju unositi veće količine jaja i kikirikija u pokušaju da zaštite bebu od alergija. Ipak, važno je naglasiti da uravnotežena ishrana tokom trudnoće ostaje ključna za zdravlje majke i deteta.

Pravovremeno uvođenje čvrste hrane važnije za prevenciju alergija

Do skoro su mnogi verovali da izbegavanje alergena tokom trudnoće može smanjiti rizik od alergija kod dece. Međutim, savremena istraživanja pokazuju suprotno. Najnoviji podaci naglašavaju značaj pravovremenog uvođenja čvrste hrane, uključujući alergene, u periodu između četvrtog i šestog meseca života deteta.

Zapravo, autori studije ističu: “Dodavanje velikih količina jaja i kikirikija u ishranu tokom trudnoće ne smanjuje rizik od alergija kod deteta. Najvažnije je da majke imaju uravnoteženu ishranu, bez nepotrebnih ograničenja.”

Kao rezultat, stručnjaci preporučuju ženama da ne prave suvišne promene u svojoj ishrani iz straha od alergija kod bebe. Pored toga, savetuje se da pažljivo prate preporuke o uvođenju čvrste hrane i da sve nove namirnice uvode u dogovoru sa pedijatrom.

Zbog toga, ova studija može doneti olakšanje mnogim budućim mamama. One ne moraju dodatno brinuti o unosu jaja i kikirikija kako bi zaštitile svoje dete od alergija. Na kraju, najvažnije je pratiti savete stručnjaka i fokusirati se na uravnoteženu i raznovrsnu ishranu tokom trudnoće.