Globalno tržište reagovalo na odluku SAD, brent na 83,725 dolara, WTI na 79,752 dolara, indeks DAX porastao

Cena nafte brent pala je danas za 4,99 odsto na 83,725 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI zabeležila pad od 5,79 odsto na 79,752 dolara. Ovaj pad cene usledio je neposredno nakon što je predsednik Donald Tramp odlučio da odloži napad na Iran i da nastavi pregovore sa vlastima u Teheranu. Tržište je pozitivno reagovalo na ovu najavu, što je uticalo na cenu nafte brent i WTI, kao i na dešavanja na evropskim berzama.

Uticaj odluke SAD na naftno i finansijsko tržište

Odluka predsednika Trampa da prioritet da pregovorima, nakon poziva ključnih bliskoistočnih saveznika poput Saudijske Arabije, rezultirala je padom cene nafte brent ispod 84 dolara po barelu. U isto vreme, evropski berzanski indeksi su zabeležili rast. Nemački DAX porastao je za 1,26 odsto, francuski CAC 40 za 0,95 odsto, dok je britanski FTSE ostvario rast od 0,02 odsto. Moskovski MOEX indeks ojačao je za 1,15 odsto. Kao rezultat ovih promena, investitori su pokazali povećanu sklonost ka riziku, što se odrazilo i na druge sektore.

Uporedo sa tim, evropski fjučersi gasa za septembar su na otvaranju amsterdamske berze TTF dostigli cenu od 55,575 evra po megavat-satu. Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,15308 dolara. Cena zlata porasla je na 4.058,79 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice pala na 6,3706 dolara za bušel. Ovi podaci ukazuju na promene u preferencijama investitora ka sigurnijim ili defanzivnim investicijama.

Cena nafte brent i dalje pod uticajem geopolitičkih rizika

Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku često imaju snažan uticaj na cenu nafte brent. Odlaganje napada na Iran smanjilo je kratkoročne rizike od poremećaja u snabdevanju, što je dovelo do smanjenja cene nafte. S druge strane, zadržavanje otvorenih pregovora ostavlja mogućnost daljih promena u zavisnosti od toka diplomatskih odnosa.

Investitori će ove nedelje pomno pratiti objavu rezultata velikih američkih i evropskih kompanija, uključujući Mekdonalds, Kraft Hajnc, Dizni, kao i tehnološke kompanije Palantir i AMD. U Evropi rezultate objavljuju HSBC, BP, Glenkor, OTP banka i MOL. Očekuje se da će podaci iz sektora maloprodaje u evrozoni i industrijske statistike iz Nemačke dodatno oblikovati sentiment na finansijskim tržištima.

Konačno, ključni izveštaj sa američkog tržišta rada biće objavljen 7. avgusta, a podaci o stopi nezaposlenosti mogli bi uticati na odluke Federalnih rezervi o kamatnim stopama. Ove promene mogu dalje uticati na cenu nafte brent, jer monetarna politika SAD utiče na globalne tokove kapitala i potražnju za sirovinama.

Rast bruto domaćeg proizvoda ubrzan u odnosu na prethodni kvartal, dok industrijska proizvodnja beleži skroman rast od 0,8 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je rast BDP Srbije u drugom tromesečju 2026. godine iznosio 3,6 odsto. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u poređenju sa prvim tromesečjem, kada je realni rast bruto domaćeg proizvoda zabeležen na 3,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema istom izvoru, industrijska proizvodnja u junu porasla je za 0,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Povećanje aktivnosti u prerađivačkoj industriji iznosilo je 2,8 odsto, dok je sektor energetike zabeležio pad proizvodnje od 10,4 odsto. Rudarstvo je takođe zabeležilo smanjenje proizvodnje od jedan odsto. U okviru prerađivačke industrije, rast je registrovan u 14 od ukupno 24 grane, a kao glavni pokretači navode se proizvodnja motornih vozila, derivata nafte, hemijskih proizvoda, mašina i električne opreme.

Detaljna analiza rasta BDP Srbije i industrijske proizvodnje

Posmatrano kumulativno za period januar–jun 2026, industrijska proizvodnja u Srbiji ostvarila je rast od 0,7 odsto. Prerađivačka industrija je doprinela ovom rastu sa 1,8 odsto. S druge strane, sektor energetike zabeležio je pad od 4,2 odsto, dok je rudarstvo palo 0,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Promet u trgovini na malo za jun 2026. godine uvećan je za 4,3 odsto međugodišnje, a od januara do juna beleži se rast od sedam odsto.

Broj dolazaka turista u junu porastao je za 1,7 odsto, dok je broj noćenja povećan za dva odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prvoj polovini 2026. godine dolasci turista porasli su za 6,6 odsto, a noćenja za pet odsto. Prelazna reč: Kao rezultat, sektor turizma nastavlja sa stabilnim rastom, što pozitivno utiče na celokupnu privredu.

Spoljnotrgovinska kretanja i struktura izvoza i uvoza

Robni izvoz Srbije u junu 2026. godine povećan je za devet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Istovremeno, robni uvoz je ubrzao rast na 17,3 odsto, što je posledica povećanog uvoza energenata. U periodu od januara do juna, izvoz je porastao za 8,3 odsto, dok je robni uvoz uvećan za 3,7 odsto. Najveći doprinos rastu izvoza dali su prerađivačka industrija i rudarstvo, dok je rast uvoza najvećim delom rezultat većih nabavki sredstava za reprodukciju i potrošne robe.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP Srbije u drugom tromesečju 2026. godine signalizira nastavak pozitivnih trendova iz prve polovine godine. Međutim, razlike u stopama rasta između sektora ukazuju na to da je privredni oporavak neravnomeran. Pored toga, značajnu ulogu imaju globalna kretanja cena energenata koja direktno utiču na uvoznu statistiku i energetsku bilans zemlje.

S obzirom na aktuelne podatke, privreda Srbije nastavlja da jača, ali sektor industrije i dalje raste sporije u poređenju sa ukupnim BDP. Turizam i trgovina beleže izražen oporavak, dok energetika i rudarstvo ostaju pod pritiskom globalnih i domaćih izazova.

Upotreba čekova u Srbiji i dalje prisutna zbog odloženog plaćanja, ali digitalni servisi ubrzano menjaju navike potrošača

Narodna banka Srbije saopštila je da su građani tokom 2025. godine realizovali 6.525.720 čekova u platnom prometu. Broj transakcija putem čekova opao je za 10,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je iskorišćeno 7.279.359 čekova. Podaci pokazuju da upotreba ove forme plaćanja postepeno opada, ali čekovi i dalje imaju značajnu ulogu zbog mogućnosti odloženog plaćanja.

Upotreba čekova u Srbiji: trendovi i razlozi

Prema izveštaju Narodna banka Srbije, u prvom tromesečju 2026. godine realizovano je 1.551.925 čekova. To je rast od 5,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je realizovano 1.467.270 čekova. Ovi podaci ukazuju da je, uprkos ukupnom padu na godišnjem nivou, u kratkom roku zabeležen blagi porast. Kao rezultat, građani još uvek zadržavaju poverenje u čekove, prvenstveno zbog mogućnosti plaćanja na rate bez kamata.

Digitalizacija menja navike, ali čekovi opstaju

S druge strane, poslednjih godina sve više korisnika prelazi na moderne metode plaćanja. Plaćanje debitnim karticama, poput DinaCard kartica, omogućava kupovinu na rate bez dodatnih kamata i bez potrebe za popunjavanjem čekova. Ova opcija je trenutno dostupna u bankama kao što su Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka i Banka Inteza, a mreža prodajnih mesta koja prihvata takav način plaćanja premašila je 17.000 širom Srbije. Ipak, veliki broj starijih građana i dalje bira čekove zbog navike i transparentnosti troškova. Milena J. iz Beograda navodi: „Navikla sam na čekove i često ih koristim kada kupujem veću količinu namirnica ili nešto skuplje za kuću. Dok postoji ta mogućnost, nastaviću da ih koristim.“

Limit po čeku i institucionalni okvir

Jedan od čestih zahteva korisnika jeste povećanje maksimalnog iznosa po čeku, koji iznosi 5.000 dinara. Narodna banka Srbije ističe da ovaj limit nije u njenoj nadležnosti, već ga određuju same banke u okviru Udruženja banaka Srbije. Centralna banka, takođe, ne vodi podatke o tome koliko je čekova izdato, a nije iskorišćeno, niti o demografiji korisnika čekova. – Ne može se zvanično tvrditi da su to penzioneri ili neka druga grupa građana. Ono što je sigurno, jeste da čekovi i dalje imaju svoju ulogu prvenstveno zbog mogućnosti odloženog plaćanja – navode iz Narodna banka Srbije.

Perspektiva: budućnost čekova u digitalnom okruženju

Uprkos tome što milioni čekova i dalje prolaze kroz platni promet, digitalizacija i rast broja transakcija putem kartica i mobilnog bankarstva utiču na smanjenje upotrebe čekova. Mlađe generacije sve češće biraju kartice i mobilne telefone za plaćanje, navodeći brzinu i praktičnost kao glavne prednosti. Marko P. iz Beograda ističe: „Sve plaćam karticom ili telefonom, a za rate koristim debitnu karticu. Mnogo je brže nego da popunjavam čekove na kasi.“ Kao rezultat, može se očekivati dalji pad upotrebe čekova, ali njihova potpuna zamena još nije realnost dok god određene grupe građana preferiraju ovu formu plaćanja.