Program obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge, sa podrškom do 50 sati mentoringa

Razvojna agencija Srbije (RAS) pokrenula je novi program besplatne standardizovane usluge mentoringa za privredne subjekte u 2026. godini. Program “besplatni mentoring privredi” finansira se sa 11 miliona dinara, što je precizirana cifra iz zvaničnog saopštenja. Javni poziv otvoren je do 13. oktobra, a prijave se podnose akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (ARRA), prema jasno definisanim uslovima i procedurama.

Detalji programa besplatni mentoring privredi

Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama, klasterima i subjektima socijalnog preduzetništva. U zavisnosti od potreba korisnika, mentoring obuhvata od 25 do 50 sati potpuno besplatne stručne podrške. Ova podrška realizuje se na osnovu standardizovane metodologije RAS i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Program pruža pomoć u unapređenju poslovanja, rešavanju konkretnih izazova, kao i pripremi razvojnih projekata. Osim toga, set usluga uključuje podršku za optimizaciju poslovnih procesa, unapređenje proizvodnje, marketing, pristup finansiranju, razvoj novih proizvoda i internacionalizaciju poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na primenu “Kaizen” metoda i alata, poznatih po unapređenju efikasnosti i kvaliteta.

Značaj za razvoj sektora i uslovi prijave

Besplatni mentoring privredi omogućava kontinuiranu stručnu podršku domaćim privrednim subjektima. Na taj način, program jača kapacitete kompanija i doprinosi stvaranju uslova za održiv rast i razvoj privrede. Zainteresovani mogu naći sve informacije o javnom pozivu, uslovima i načinu prijave na zvaničnoj stranici RAS, kao i na internet stranicama akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Važno je napomenuti da je ova usluga deo stalnih aktivnosti Razvojne agencije Srbije, usmerenih na podršku privredi i jačanje konkurentnosti preduzeća. U situaciji kada mikro, mala i srednja preduzeća često nemaju interne resurse za razvoj, ovakvi programi predstavljaju značajan instrument podrške. Kao rezultat, omogućavaju im brže prevazilaženje prepreka i bolju pripremljenost za tržišne izazove.

Impakti programa i širi ekonomski kontekst

Besplatni mentoring privredi, sa budžetom od 11 miliona dinara, ima potencijal da direktno utiče na unapređenje poslovanja brojnih kompanija. S obzirom na strukturu domaće privrede, ovakve inicijative mogu doprineti povećanju inovacija, efikasnosti i održivosti. Pored toga, program podstiče uvođenje savremenih poslovnih praksi i razvoj novih proizvoda i usluga, što je posebno važno za konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Uključivanje “Kaizen” metodologije dodatno doprinosi unapređenju procesa i jačanju kulture stalnog poboljšanja u kompanijama svih veličina. Program takođe može doprineti većoj otpornosti preduzeća na promene u ekonomskom okruženju. Time se podržava stabilnost i dinamika rasta sektora mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije firmi poput Iritela, Utva silosa i Imtel komunikacija, uz ukupno više od 36.000 akcija iz portfelja Akcionarskog fonda

Akcionarski fond saopštio je da će u trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi uključiti ukupno 36.548 akcija deset akcionarskih društava iz svog portfelja. Ova odluka obuhvata prodaju akcija preduzeća kao što su Iritel AD Beograd, Utva silosi AD Kovin, Imtel Komunikacije AD Beograd i drugih, potvrdilo je Ministarstvo privrede. Odluka o prodaji akcija, kako navode, sprovodi se u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima Beogradske berze.

Ponuda uključuje 10.410 akcija Iritela iz Beograda, 6.828 akcija Utva silosi iz Kovina i 570 akcija Imtel Komunikacija iz Beograda. Takođe, u prodaju ulaze 3.818 akcija Stoteksa AD Novi Sad, 1.056 akcija Ukrasa AD Novi Pazar i 1.982 akcije Podunavlja AD Bačka Palanka. Akcionarski fond prodaje i 885 akcija Trgocentra ASD Leskovac, 4.574 akcije Univerzala AD Kanjiža, 3.790 akcija GP Stig AD Požarevac i 3.205 akcija Metaloplastike AD Čajetina.

Finansijski rezultati i značaj kompanija u portfelju

Među navedenim preduzećima, Iritel AD Beograd se izdvaja kao finansijski najjača kompanija prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre. U 2025. godini Iritel je ostvario poslovne prihode od 1,2 milijarde dinara, dok je neto dobit iznosila 38,5 miliona dinara. Poslovni dobitak je bio 33 miliona, a kompanija je zapošljavala 141 radnika. Prihodi su pali oko 9,3 odsto na godišnjem nivou, dok je neto dobit smanjena za 36,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kao rezultat, ova kretanja ukazuju na izazove u poslovnom okruženju i pad profitabilnosti.

S druge strane, Utva silosi AD Kovin se ističe po ukupnoj aktivi, koja je 2025. godine iznosila oko 6 milijardi dinara. To ukazuje na značajnu imovinu u silosima, zemljištu i skladišnim kapacitetima. Ova kompanija ima važnu ulogu u logističkoj i skladišnoj infrastrukturi Srbije.

Uslovi prodaje i tržišni kontekst

Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda odvijaće se na Beogradskoj berzi, prema svim važećim pravilima tržišta kapitala. Ova transakcija može imati uticaj na likvidnost i vrednost akcija navedenih preduzeća. Pored toga, uključivanje većih paketa akcija povećava interesovanje investitora, što može doprineti većoj transparentnosti i dinamici trgovanja na domaćem tržištu.

Imtel Komunikacije AD Beograd predstavlja tehnološku firmu sa nišom u svom sektoru. U 2025. godini kompanija je ostvarila 56 miliona dinara poslovnih prihoda, uz 53 miliona rashoda, dok je neto dobit iznosila jedan milion dinara. Imtel je zapošljavao 13 radnika. Ovi rezultati pokazuju stabilno, ali skromno poslovanje u poređenju sa većim akterima iz portfelja.

Implikacije za tržište i akcionare

Prodaja akcija iz portfelja Akcionarskog fonda može uticati na vlasničku strukturu navedenih kompanija, kao i na potencijalnu promenu upravljačke kontrole u pojedinim društvima. S obzirom na propisane procedure i transparentnost, ovaj proces omogućava svim zainteresovanim investitorima da ravnopravno učestvuju u kupovini akcija na berzi.

Na kraju, ovakvi potezi Akcionarskog fonda predstavljaju deo šire strategije upravljanja državnim portfeljem i optimizacije vlasničke strukture u domaćim privrednim društvima. U međuvremenu, tržište kapitala u Srbiji nastavlja da jača svoju ulogu kao platforma za investicije i razvoj poslovnog sektora.

Cene usluga čuvanja dece porasle 26,5% u dve godine, mesečno angažovanje premašuje 100.000 dinara

Tržište dadilja u Srbiji beleži značajan rast potražnje i profesionalizacije usluga kućnog čuvanja dece. Prema podacima iz 2026. godine, satnica za čuvanje dece kreće se od 700 do 1.500 dinara, dok prosečna satnica u Beogradu iznosi 774 dinara. U Novom Sadu je prosečna satnica oko 640, a u Nišu 611 dinara. Dugoročni, odnosno full-time angažmani, uobičajeno počinju od 800 do 1.000 evra mesečno, a za specijalizovane profile ili međunarodne porodice iznosi mogu biti i viši.

Roditelji najčešće traže proverene kandidate sa iskustvom, referencama, poznavanjem prve pomoći i razvojnim znanjima. Osim toga, sve češće se očekuje fleksibilnost za rad uveče, vikendima i tokom putovanja. “Primećujemo rast potražnje, ali još više promenu u tome šta roditelji očekuju. Traže se provereni kandidati sa iskustvom sa bebama i malom decom, dobrim referencama, komunikacionim veštinama i stabilnošću”, izjavila je Marija Stojiljković iz agencije Royal Nanny.

Povećanje cena usluga i razvoj premijum segmenta

Cene usluga čuvanja dece u poslednje dve godine značajno su porasle. Prema zvaničnom cenovniku Bebi servisa u Beogradu, mesečno osmočasovno čuvanje jednog deteta koštalo je 58.857 dinara u avgustu 2024. godine, zatim 67.685 dinara u februaru 2025, dok najnovija cena iznosi 74.455 dinara. To predstavlja rast od približno 26,5% za nešto više od dve godine. Četiri sata dnevno sada koštaju 52.655 dinara mesečno, pet sati 60.061, a šest sati 69.672 dinara. Za dvoje dece i osam sati dnevno cena je 89.346 dinara mesečno.

Kod privatnih agencija, cene se kreću i znatno više, u zavisnosti od broja i uzrasta dece, iskustva, znanja stranih jezika i dodatnih obaveza. “Za puno radno vreme za jedno dete, teško je pronaći dadilju za manje od 100.000 dinara mesečno, dok je za dvoje dece taj iznos često iznad 120.000 dinara. Okvirna mesečna zarada najčešće se kreće između 116.000 i 170.000 dinara”, navodi Stojiljković.

Deficit kadrova i nove kompetencije

Ponuda profesionalnih dadilja ne prati potražnju. Agencije ističu da je sve teže pronaći kandidate sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima ili decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. “Najteže je pronaći dadilje sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima i decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. Deficitarni su i profili za noćni rad, rota angažmane, česta putovanja i rad na stranom jeziku”, izjavila je Jelena Ćirić, direktorka Škole za dadilje.

Osim toga, na tržištu je razvijen i premijum segment. Servisi poput Kolibri Babysitting u Beogradu, koji posluju kao “boutique private childcare”, fokusirani su na dugoročne i međunarodne angažmane i dodatne stručne obuke. Posao dadilje ostaje pretežno ženska profesija, dok se muškarci ređe pojavljuju, uglavnom kao edukatori ili sportski pratioci.

Cene i uslovi za roditelje i dadilje

Cene usluga povremenog čuvanja dece u 2026. godini kreću se od 700 do 1.500 dinara po satu, u zavisnosti od potreba i profila. Prema platformi Babysits, prosečna satnica koju dadilje u Srbiji traže iznosi 720 dinara. Na cenu po satu utiču iskustvo, rad sa novorođenčadima, znanje jezika, rad vikendom i uveče, kao i dodatne obaveze. “Usluge dadilja više nisu luksuz, već potreba”, izjavila je Marina Aćimović iz Bebi servisa Grada Beograda. Dodala je da je to posebno važno za roditelje koji rade u smenama, imaju noćna dežurstva ili poslove van standardnog radnog vremena.

Kao rezultat, deficit profesionalnih dadilja i rast potražnje doveli su do povećanja cena i profesionalizacije sektora. Očekivanja roditelja danas uključuju znanja o ranom razvoju, ishrani, higijeni, bezbednom spavanju i jasnoj komunikaciji. Uporedo sa tim, agencije ističu da je za dugoročno poverenje presudna stručnost, reference i proverenost kandidata.