Produženo nošenje mokrog kupaćeg kostima može dovesti do iritacija i povećati rizik od gljivičnih infekcija, upozoravaju dermatolozi

Stručnjaci savetuju da presvlačenje mokrog kupaćeg kostima nakon plivanja ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kože i smanjenju rizika od infekcija. Nošenje mokrog kupaćeg kostima, posebno tokom dužeg perioda, stvara toplo i vlažno okruženje. Takvi uslovi pogoduju razmnožavanju mikroorganizama, zbog toga dolazi do povećanja rizika od kožnih iritacija i gljivičnih infekcija. Ova praksa se preporučuje bez obzira na to da li ste plivali u moru ili bazenu, jer slana i hlorisana voda dodatno opterećuju prirodnu zaštitnu barijeru kože.

Uticaj na kožu i prevencija iritacija

Dermatolozi ističu da hlor iz bazena i so iz morske vode mogu isušiti kožu. Kada se tome doda trenje mokre tkanine o telo, kod osetljivih osoba može doći do crvenila, svraba ili osipa. Zbog toga se savetuje da, čim se završi plivanje, kupači presvuku mokri kupaći kostim i obuku suvu odeću. Ova jednostavna mera može smanjiti pojavu iritacija, naročito kod osoba sa ekcemom ili osetljivom kožom. Produženo izlaganje kože vlazi povećava mogućnost razvoja lokalnih tegoba, a vlažno okruženje je poznato kao faktor rizika za razvoj infekcija.

Rizik za intimnu regiju i preporuke lekara

Dugotrajno nošenje mokrog kupaćeg kostima posebno utiče na intimnu regiju, gde tkanina direktno prianja uz kožu. U tim uslovima može doći do prekomernog razvoja gljivica, što predstavlja dodatni rizik za žene koje su sklone vaginalnim gljivičnim infekcijama. Kao rezultat, Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) preporučuje presvlačenje mokre odeće odmah nakon plivanja ili vežbanja. Na taj način smanjuje se rizik od poremećaja prirodne ravnoteže mikroorganizama i nastanka infekcija. Iako samo kratkotrajno nošenje mokrog kupaćeg kostima ne dovodi automatski do zdravstvenih problema, pravovremeno presvlačenje ostaje najefikasnija preventivna mera. Osim toga, ovakva praksa doprinosi očuvanju opšteg zdravlja kože i smanjenju potrebe za lečenjem neželjenih posledica.

Federalni istražni biro pronašao zlato i 2 miliona dolara gotovine kod visokog zvaničnika CIA, otkriveni lažni podaci o kvalifikacijama

David Rush, visoko rangirani službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA), optužen je za prisvajanje 303 kilograma zlata u polugama, vrednih oko 40 miliona dolara, što je jedan od najvećih slučajeva pronevere u istoriji američkih državnih službi. Federalni istražni biro (FBI) je 18. maja izvršio pretres njegove kuće, gde su osim zlata pronašli i oko dva miliona dolara u gotovini, kao i 35 luksuznih satova, među kojima su mnogi bili marke Rolex. Prema optužnici, Rush je zlato i novac nabavio tokom perioda od novembra 2025. do marta 2026. godine, navodeći da su sredstva potrebna za tajni vladin projekat klasifikovan kao „Special Access Program“.

Međutim, tokom interne revizije u CIA, računovođe nisu mogle da pronađu trag za 303 kilograma zlata u zvaničnoj evidenciji. Zbog toga je pokrenuta istraga koja je dovela do otkrića zlata u Rushovom vlasništvu. Istraga je takođe otkrila da Rush nikada nije završio fakultet niti magistrirao, kao ni da je bio vojni pilot, iako je u zvaničnim dokumentima naveo diplome Univerziteta Clemson i Rensselaer politehničkog instituta.

Pronevera državnih sredstava i zloupotreba ovlašćenja

Rush je u periodu od novembra 2025. do marta 2026. godine tražio i dobijao od finansijske službe CIA 303 kilograma zlata, milione dolara u kešu i desetine skupocenih satova. Kao razlog naveo je troškove za projekat od izuzetnog značaja za kontinuitet vlade u slučaju katastrofe, što je omogućilo ograničen pristup čak i najvišim bezbednosnim nivoima. Na osnovu ovih lažnih tvrdnji, sredstva su mu bila dostupna uz minimalan nadzor.

Osim navedenih sredstava, Rush je tokom deset godina (2015-2025) naplatio 744 sata lažnog odsustva zbog navodnog angažovanja na vojnim vežbama, čime je stekao 77.000 dolara iz državnog budžeta. Revizori su naknadno otkrili da nikada nije bio vojni pilot već je radio kao IT tehničar u mornarici do 2015. godine.

Uticaj na reputaciju CIA i bezbednosne provere

Slučaj prisvajanja 303 kilograma zlata ukazao je na propuste u bezbednosnim proverama i internim kontrolama u CIA. Rush je uspeo da godinama obavlja visoke funkcije koristeći lažne podatke o obrazovanju i vojnoj službi. On je čak u zvaničnim zahtevima za najviši nivo bezbednosne dozvole naveo nepostojeće diplome i iskustvo, što je prošlo neprimećeno tokom više revizija.

Iako su bezbednosne provere formalno obuhvatale detaljne informacije iz privatnog života, kvalifikacije, vojna služba i prethodna zaposlenja nisu detaljno proveravani. Kao rezultat, Rush je postao nadležan za projekte sa višemilionskim budžetima i pristupom državnim rezervama zlata.

Slučaj je izazvao zabrinutost za sistem bezbednosnih provera u američkim državnim institucijama i potrebu za strožom unutrašnjom kontrolom. Pronevera ove veličine ima potencijalno dugoročne posledice po poverenje javnosti u rad obaveštajnih službi i upravljanje državnim resursima.

Paket izmena obuhvata porez na dobit, dohodak građana i doprinose, uz nove olakšice za zapošljavanje i inspekcijsku kontrolu

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru set poreskih zakona za usklađivanje sa EU. Ove izmene uključuju zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zakon o porezu na dobit pravnih lica, kao i zakon o porezu na dohodak građana. Prema zvaničnom saopštenju, cilj je ispunjavanje obaveza iz pristupnih pregovora i obezbeđivanje modernog poreskog okvira.

Set poreskih zakona za usklađivanje sa EU

Predlogom izmena zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđene su olakšice za zapošljavanje novih lica. Ove olakšice su usklađene sa propisima o kontroli državne pomoći Evropske unije. Takođe, zakon o porezu na dobit pravnih lica usklađuje poreski sistem Srbije sa standardima EU u oblasti oporezivanja. Kao rezultat, predvidivost i transparentnost poreskog sistema trebalo bi da budu unapređeni.

Izmene vezane za zapošljavanje i promet duvanskih proizvoda

Predlog zakona o porezu na dohodak građana uvodi izmene poreskih olakšica za zapošljavanje, u skladu sa pravilima o državnoj pomoći i strateškim obavezama Srbije. U proceduru je upućen i zakon o izmenama Zakona o duvanu. Ovaj predlog precizira ovlašćenja inspekcijskih organa, pomera rokove za primenu pojedinih obaveza u vezi sa obeležavanjem duvanskih proizvoda i uvodi nova pravila za evidentiranje i promet zatečenih zaliha.

Usklađivanje sa evropskim propisima i institucionalni okvir

Vlada Srbije navodi da će predložene izmene doprineti ispunjavanju obaveza iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Takođe, kao rezultat, domaći poreski okvir biće modernizovan, čime se stvara stabilnije okruženje za poslovanje. Ova inicijativa deo je šire reformske agende koja ima za cilj približavanje pravnim tekovinama Evropske unije i podizanje standarda u oblasti fiskalne politike.

Regulatorni značaj i očekivani uticaj na privredu

Usvajanje seta poreskih zakona za usklađivanje sa EU može imati značajne implikacije na poslovnu klimu u Srbiji. Preciznija pravila o državnoj pomoći i poreskim olakšicama za zapošljavanje podstiču konkurentnost i transparentnost. Pored toga, izmene u regulativi duvanskih proizvoda utiču na proizvođače i distributere, dok se od privrednih subjekata očekuje prilagođavanje novim pravilima. U prethodnim ciklusima usklađivanja, ovakve izmene su doprinele većoj pravnoj sigurnosti i unapređenju institucionalnog ambijenta za domaće i strane investitore.