Upotreba čekova u Srbiji i dalje prisutna zbog odloženog plaćanja, ali digitalni servisi ubrzano menjaju navike potrošača

Narodna banka Srbije saopštila je da su građani tokom 2025. godine realizovali 6.525.720 čekova u platnom prometu. Broj transakcija putem čekova opao je za 10,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je iskorišćeno 7.279.359 čekova. Podaci pokazuju da upotreba ove forme plaćanja postepeno opada, ali čekovi i dalje imaju značajnu ulogu zbog mogućnosti odloženog plaćanja.

Upotreba čekova u Srbiji: trendovi i razlozi

Prema izveštaju Narodna banka Srbije, u prvom tromesečju 2026. godine realizovano je 1.551.925 čekova. To je rast od 5,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je realizovano 1.467.270 čekova. Ovi podaci ukazuju da je, uprkos ukupnom padu na godišnjem nivou, u kratkom roku zabeležen blagi porast. Kao rezultat, građani još uvek zadržavaju poverenje u čekove, prvenstveno zbog mogućnosti plaćanja na rate bez kamata.

Digitalizacija menja navike, ali čekovi opstaju

S druge strane, poslednjih godina sve više korisnika prelazi na moderne metode plaćanja. Plaćanje debitnim karticama, poput DinaCard kartica, omogućava kupovinu na rate bez dodatnih kamata i bez potrebe za popunjavanjem čekova. Ova opcija je trenutno dostupna u bankama kao što su Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka i Banka Inteza, a mreža prodajnih mesta koja prihvata takav način plaćanja premašila je 17.000 širom Srbije. Ipak, veliki broj starijih građana i dalje bira čekove zbog navike i transparentnosti troškova. Milena J. iz Beograda navodi: „Navikla sam na čekove i često ih koristim kada kupujem veću količinu namirnica ili nešto skuplje za kuću. Dok postoji ta mogućnost, nastaviću da ih koristim.“

Limit po čeku i institucionalni okvir

Jedan od čestih zahteva korisnika jeste povećanje maksimalnog iznosa po čeku, koji iznosi 5.000 dinara. Narodna banka Srbije ističe da ovaj limit nije u njenoj nadležnosti, već ga određuju same banke u okviru Udruženja banaka Srbije. Centralna banka, takođe, ne vodi podatke o tome koliko je čekova izdato, a nije iskorišćeno, niti o demografiji korisnika čekova. – Ne može se zvanično tvrditi da su to penzioneri ili neka druga grupa građana. Ono što je sigurno, jeste da čekovi i dalje imaju svoju ulogu prvenstveno zbog mogućnosti odloženog plaćanja – navode iz Narodna banka Srbije.

Perspektiva: budućnost čekova u digitalnom okruženju

Uprkos tome što milioni čekova i dalje prolaze kroz platni promet, digitalizacija i rast broja transakcija putem kartica i mobilnog bankarstva utiču na smanjenje upotrebe čekova. Mlađe generacije sve češće biraju kartice i mobilne telefone za plaćanje, navodeći brzinu i praktičnost kao glavne prednosti. Marko P. iz Beograda ističe: „Sve plaćam karticom ili telefonom, a za rate koristim debitnu karticu. Mnogo je brže nego da popunjavam čekove na kasi.“ Kao rezultat, može se očekivati dalji pad upotrebe čekova, ali njihova potpuna zamena još nije realnost dok god određene grupe građana preferiraju ovu formu plaćanja.

Zbog rekordno niskog vodostaja, Pakš u Mađarskoj preti potpuno gašenje, a proizvodnja pala sa 2.000 na 240 MW

Nuklearna elektrana Pakš, jedina nuklearna elektrana u Mađarskoj, suočava se sa ozbiljnim operativnim izazovima zbog pada nivoa Dunava na rekordno niske vrednosti. Proizvodnja električne energije smanjena je sa 2.000 megavata (MW) na samo 240 MW, saopštio je mađarski premijer Peter Mađar. Ova situacija preti potpunim gašenjem elektrane, što bi prvi put u 44 godine njenog rada značilo potpunu obustavu proizvodnje.

Pad Dunava ugrožava rad nuklearne elektrane Pakš

Mađarski premijer je u izjavi za televiziju RTL naglasio da su predstojeći dani ključni za energetsku stabilnost zemlje. Takođe, naveo je da je poslednja turbina ugašena u nedelju u 1.30 sati, što je dovelo do pada proizvodnje na minimalan nivo. Vodostaj Dunava trenutno iznosi minus 133 centimetra, a ako padne još jedan centimetar na minus 134, elektrana bi mogla biti potpuno obustavljena. Ova situacija, prema njegovim rečima, predstavlja „neviđenu energetsku krizu“ za Mađarsku.

Uticaj klimatskih promena i budući potezi u energetici

Osim toga, Mađar je istakao da je prioritet prevazilaženje trenutne krize, ali i izvlačenje lekcija za budućnost. On je naglasio da Mađarska mora da uloži u razvoj energije vetra kako bi smanjila zavisnost od hidroloških uslova. S obzirom na pad Dunava ugrožava rad nuklearne elektrane Pakš, jasno je da klimatske promene i ekstremne suše imaju direktan uticaj na bezbednost i stabilnost elektroenergetskog sistema. U poslednjih nekoliko dana, Mađarska je uvela mogućnost isključenja velikih potrošača sa mreže, kao dodatnu meru zaštite.

Širi ekonomski i regionalni kontekst

Pad Dunava nije pogodio samo energetiku, već i druge segmente privrede, uključujući nautički turizam i transport robe. Najniži vodostaj u novijoj istoriji doveo je do zastoja u snabdevanju, što dodatno komplikuje ekonomsku situaciju. Kao rezultat, Mađarska mora brže prilagoditi svoju energetsku strategiju i ulaganja u obnovljive izvore energije. Ova kriza pokazuje koliko su elektroenergetski sistemi u regionu ranjivi na ekstreme izazvane klimatskim promenama.

Suša umanjila prinose kukuruza u pojedinim regionima, ali se očekuje veći doprinos poljoprivrede rastu BDP-a Srbije

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, ocenio je da je poljoprivredna sezona u Srbiji ove godine bolja uprkos izazovima koje je donela suša. Prema njegovim rečima, suša je negativno uticala na deo letnjih kultura, ali poljoprivredna sezona u Srbiji beleži bolje rezultate nego prošle godine. On je istakao da se suncokret trenutno najbolje drži, dok prinos kukuruza zavisi od primenjene agrotehnike i padavina u narednim danima.

Uticaj suše na prinose i stanje useva

Prostran je naveo da su poslednjih godina suša i ekstremne temperature ozbiljno ugrožavale poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Ipak, stanje kukuruza na parcelama ove godine je neujednačeno. Usevi u delovima Vojvodine napreduju dobro, dok su u ugroženim regionima zabeležena oštećenja od suše. „Bio sam u dva-tri navrata u Bačkoj i Banatu, upravo tamo gde je sada crveni meteo-alarm koji će svakako uzeti deo danka i u poljoprivrednoj proizvodnji“, rekao je Prostran. Kukuruz sa punom agrotehnikom uglavnom je prošao najosetljiviju fazu razvoja, dok će slabije negovani usevi pretrpeti veće gubitke. S druge strane, očekuje se da će suncokret ostvariti rekordne prinose u pojedinim delovima Srbije, a šećerna repa pokazuje veću otpornost na sušu.

Klimatske promene i prilagođavanje setve

Prostran upozorava da klimatske promene predstavljaju sve veći izazov za domaću poljoprivredu. On smatra da je neophodno prilagoditi setvenu strukturu novim uslovima i povećati površine pod jesenjim kulturama, koje su otpornije na ekstremne vremenske prilike. Prostran je naglasio: „Klimatske promene u narednim godinama biće veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata.“ Soja, prema njegovim rečima, sve teže opstaje u proizvodnji zbog izraženijih klimatskih promena.

Uticaj na tržište i prehrambenu sigurnost

Govoreći o cenama hrane, Prostran ocenjuje da će se posledice suše postepeno preliti na tržište. Hrana će, prema njegovim rečima, imati ulogu sličnu energentima. Ipak, ističe da Srbija ima potencijal da očuva prehrambenu sigurnost, ali samo uz dobro planiranu agrarnu politiku i adekvatne subvencije. Prostran smatra da je ključna blagovremena isplata subvencija proizvođačima, kako bi spremno ušli u novu poljoprivrednu godinu. On podseća da Srbija raspolaže velikim viškovima pšenice za izvoz i očekuje da će poljoprivreda i ove godine značajno doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda. Kao rezultat, dobro upravljanje klimatskim rizicima i podrška malim i srednjim gazdinstvima ostaju prioriteti za stabilnost sektora.