Vlasnici Napred Razvoja stekli su 90% udela u Energoprojektu, a mali akcionari najavljuju tužbe tražeći obeštećenje zbog razlike u ceni

Upravni sud poništio je rešenje iz 2017. godine kojim je Komisija za hartije od vrednosti dozvolila kompaniji Napred Razvoj i povezanim firmama da objave ponudu za otkup akcija Energoprojekta. Dozvola iz 2017. proglašena je nezakonitom, što otvara mogućnost za nove pravne i ekonomske posledice u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta. Predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje, dok Energoprojekt odluku o prinudnom otkupu akcija treba da razmatra na skupštini zakazanoj za sutra.

Preuzimanje Energoprojekta i sporne transakcije

Preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. godine, kada su firme Napred Razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred kupile akcije na berzi i stekle 35% vlasništva. Komisija za hartije od vrednosti tada je utvrdila da su povezane firme zajednički delovale i naložila im da podnesu zahtev za objavu ponude za preuzimanje. Komisija je 7. jula 2017. odobrila zahtev, nakon čega su firme otkupile dodatne akcije po ceni od 1.501 dinar i stekle većinsko vlasništvo.

U međuvremenu, Napred Razvoj i povezane firme postale su vlasnici 90% Energoprojekta, preuzimanjem i državnog udela. Time su stekli pravo na prinudni otkup akcija od malih akcionara i povlačenje Energoprojekta sa berze. Odluka Upravnog suda doneta je 26. juna 2026. i strankama je dostavljena nekoliko dana kasnije. Još nije poznato da li je ova presuda bila motiv za prodaju državnog udela po nižoj ceni u odnosu na 2017.

Pravna borba i posledice po akcionare

Spor oko preuzimanja Energoprojekta traje devet godina. Bivši direktor Energoprojekta, Vladimir Milovanović, i direktor za pravne poslove, Jovan Nikčević, tužili su Komisiju još 2017. godine. Prva odluka Upravnog suda doneta je tek 2023, kada je tužba odbijena. Oni su se žalili Vrhovnom sudu, koji je u junu 2025. poništio tu odluku, što je dovelo do nove presude Upravnog suda kojom je tužba prihvaćena.

Kao rezultat, slučaj se formalno vraća na početak, iako su transakcije sa akcijama već sprovedene. Mali akcionari, kojih ima najmanje 300 spremnih za tužbu, mogu da traže obeštećenje zbog razlike u ceni koju su dobili i one koju smatraju da su mogli dobiti. Prema izvorima bliskim Energoprojektu, moguće je da tužbi bude nekoliko hiljada. S druge strane, deo malih akcionara više nije živ, pa se postavlja pitanje isplate eventualne štete.

Komisija pred izazovom novih odluka

Sud je utvrdio da je Komisija za hartije od vrednosti više od 40 puta upozoravana na potencijalne neregularnosti u procesu preuzimanja akcija Energoprojekta. Ipak, Komisija je dopuštala ponude za preuzimanje, što sada može dovesti do tužbi i protiv samih članova Komisije. Jedno od spornih pitanja bilo je i izostanak saglasnosti Narodne banke Srbije za preuzimanje firme Energoprojekt Garant, koja je osiguravajuća kuća, što je bio deo žalbe Milovanovića i Nikčevića.

Osim toga, ostaje otvoreno pitanje zašto država nije prodala svoj udeo po višoj ceni 2017, kao i koliki će biti konačni trošak za budžet zbog gubitka Energoprojekta. Presuda Vrhovnog suda iz 2025. ukazala je na bitno povređena pravila postupka prilikom davanja saglasnosti za preuzimanje.

Šta sledi za Energoprojekt i tržište kapitala

Prema izjavama upućenih izvora, realno je očekivati da Komisija ponovi postupak odlučivanja, ali i da ponovo donese odluku sličnu onoj iz 2017. Time bi se pokrenuo novi ciklus tužbi i potencijalno dodatno odužili sporovi. Trenutno se u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta vodi nekoliko desetina sudskih postupaka. Ovaj slučaj stvara neizvesnost za male akcionare, investitore i samu Komisiju, a može imati dugoročne posledice po poverenje u tržište kapitala u Srbiji.

Prema podacima MMF-a, veštačka inteligencija menja strukturu zaposlenosti, dok su troškovi AI implementacije izazov i za razvijena tržišta

IT sektor doživljava značajne promene zbog ubrzanog usvajanja veštačke inteligencije. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, 90 miliona poslova širom sveta biće ukinuto, dok će istovremeno nastati 170 miliona novih radnih mesta. Ove podatke izneo je Marko Vučetić, izvršni direktor Srpske IT Asocijacije, navodeći da je redefinisanje tržišta rada neminovno u aktuelnom tehnološkom okruženju.

Uporedo sa tim, Vučetić ističe da 40% globalnih zanimanja očekuju značajne promene u načinu rada i strukturi zadataka. On naglašava da je veštačka inteligencija najbrže rastući tehnološki alat poslednjih decenija, te da će njen uticaj ostati snažan u svim industrijama. Kao rezultat, potreba za masovnim opismenjavanjem radne snage u oblasti veštačke inteligencije postaje ključna, ne samo u programiranju, već i u ostalim sektorima privrede.

Uticaj na globalno i domaće tržište rada

Na osnovu procena MMF-a, nestanak postojećih 90 miliona radnih mesta biće kompenzovan sa 170 miliona novih pozicija. To znači da će ukupni broj radnih mesta rasti, ali će se struktura zaposlenosti znatno promeniti. Pre svega, radnici će morati da se prilagode novim zahtevima tržišta i ovladaju veštačkom inteligencijom. S druge strane, istraživanja pokazuju da postoji otpor, posebno među starijim generacijama, koje se teže prilagođavaju novim tehnologijama.

U Srbiji, prema rečima Vučetića, postoji izražena barijera prema usvajanju AI rešenja. Stariji radnici u naprednim fazama karijere neretko pokazuju odbojnost prema digitalnim promenama. Zbog toga je edukacija i podizanje digitalne pismenosti prioritet kako bi se povećala konkurentnost na domaćem i globalnom tržištu rada.

Troškovi implementacije i finansijski izazovi

Implementacija veštačke inteligencije zahteva značajna ulaganja. Vučetić ističe da su troškovi korišćenja token kredita, koji se koriste za rad naprednih AI sistema, izuzetno visoki. Diskusije o isplativosti ovih ulaganja vode se i u ekonomski najrazvijenijim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države. U nekim slučajevima, kompanije razmatraju da li je ekonomičnije koristiti sofisticirane AI alate ili zaposliti mlađe stručnjake. Ovaj izazov dodatno komplikuje odluke menadžmenta u vezi sa digitalnom transformacijom.

Vučetić navodi: „Primećujemo da su tokeni krediti poprilično skupi. Čak se i u Americi povela diskusija o tome da li vredi više koristiti te tokene i veštačku inteligenciju ili ipak zaposliti nekog mlađeg.”

Perspektiva: obrazovanje i restrukturiranje sektora

Prema Vučetiću, ključ za uspešnu tranziciju leži u masovnom obrazovanju zaposlenih i pravovremenom prilagođavanju novim tržišnim zahtevima. On veštačku inteligenciju vidi kao alat koji može značajno unaprediti produktivnost i povećati finansijske prilive. Ipak, kompanije u Srbiji suočavaju se sa izazovima u pogledu troškova i spremnosti radne snage da prihvati inovacije. Kao rezultat, uspeh digitalne transformacije zavisiće od toga koliko brzo i efikasno radnici i menadžment mogu da se prilagode novim tehnologijama.

Građani proveravaju status prijave za Svoj na svome na portalu RGZ-a, a boje označavaju fazu obrade zahteva

Republički geodetski zavod omogućio je građanima da status prijave za Svoj na svome provere direktno na svom portalu. Informacija o napretku zahteva prikazana je pomoću četiri boje, koje označavaju svaku fazu procesa. Ova transparentnost, prema podacima Zavoda, pomaže hiljadama građana koji čekaju upis objekata u Katastar.

Status prijave za Svoj na svome: značenje boja

Prilikom provere statusa prijave za Svoj na svome na portalu RGZ-a, svaki korisnik vidi jednu od četiri boje. Plava boja znači da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam još nije prosledila prijavu na dalje odlučivanje. Predmet se tada nalazi u početnoj fazi. Narandžasta boja označava da je zahtev u obradi i da nadležni rade na dokumentaciji. Crvena boja informiše podnosioca da je potrebna dopuna ili ispravka, jer su uočeni tehnički nedostaci ili nepravilnosti u dokumentima. Zelena boja označava da je postupak završen, a objekat upisan u Katastar u skladu sa zakonom Svoj na svome.

Kriterijumi i takse za upis u Katastar

Podaci u sistem ulaze sukcesivno. Da bi objekat bio evidentiran, neophodno je uneti i površinu parcele na kojoj se nalazi. Kada zahtev prođe obradu, podnosilac dobija obaveštenje i poziv za uplatu propisanih administrativnih taksi. Tek po uplati taksi objekat se konačno upisuje u Katastar nepokretnosti. Osim toga, iz Agencije za prostorno planiranje i urbanizam navode da imaju dovoljno zaposlenih za obradu velikog broja zahteva. Najveći broj rešenja do sada donet je u Bajinoj Bašti, Malom Crniću i Smederevskoj Palanci.

Nova mogućnost za podnošenje zahteva

Građani koji nisu podneli prijavu u prvobitnom roku sada imaju novu priliku. Rok za podnošenje zahteva produžen je do 24. oktobra, pod uslovom da prilože obrazloženje i dokažu opravdan razlog za kašnjenje. Samo tada će njihov zahtev biti razmatran u produženom roku. Kao rezultat, sistem omogućava transparentnost i efikasnost postupka, a građani mogu da prate napredak svog predmeta u realnom vremenu. Status prijave za Svoj na svome tako postaje ključan indikator za dalje korake u procesu legalizacije objekata.