Američka administracija nije obnovila carine od 10-12,5% za Srbiju, što otvara dodatni prostor za rast izvoza

Srbija je izbegla nove američke carine od 10% do 12,5%, dok je izvoz u SAD porastao 8 odsto u 2025. godini. Ova odluka administracije SAD usledila je nakon isteka prošlogodišnjih carina od 35%, koje su ranije predstavljale ozbiljno opterećenje za srpske izvoznike. Prema podacima, iz Srbije na tržište Sjedinjenih Američkih Država izvozi oko 700 kompanija, sa ukupnim prometom od 727 miliona dolara u prethodnoj godini.

Razlozi za izostanak Srbije sa liste carina

Za razliku od oko 60 trgovinskih partnera SAD, među kojima su Evropska unija, Kina i Indija, Srbija nije pogođena novim carinama. Sjedinjene Države su ove mere uvele partnerima kojima zameraju nedovoljno sprovođenje zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom. Udeo robe iz pogođenih zemalja čini 99,4% američkog uvoza. S druge strane, uvoz iz Srbije čini manje od 0,02% ukupnog američkog uvoza, što je presudan faktor za izostanak sa liste.

Strateški dijalog i efekti na privredu

Vlada Srbije objašnjava izostanak sa liste kao rezultat višemesečnih priprema za uspostavljanje strateškog dijaloga dve zemlje. Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, istakla je da je odluka doneta nekoliko dana nakon početka dijaloga u Vašingtonu, ali da je proces trajao duže. Siniša Mali, ministar finansija, izjavio je da odluka američke administracije da carinske tarife za Srbiju budu „sada 0%“ predstavlja pozitivan signal za ekonomske odnose i priliku za srpske izvoznike. On je naglasio: „Ovakva odluka američke administracije otvara dodatni prostor za rast izvoza, jačanje konkurentnosti naših kompanija i stvaranje novih prilika za srpske privrednike na jednom od najvećih svetskih tržišta.“

Struktura izvoza i ograničenja rasta

Izvoz iz Srbije u SAD u 2025. godini činio je manje od 2% ukupnog izvoza Srbije, koji iznosi više od 37 milijardi dolara godišnje. Najveći izvoznici su kompanije Toyo Tyre, Linglong, Johnson Electric i Minth. Najzastupljeniji proizvodi su automobilske gume (29 miliona evra), oružje i municija (23 miliona), klipni motori (36 miliona), bakar (13 miliona), proizvodi od metala (31 milion), električne mašine (25 miliona), pumpe za tečnosti (22 miliona) i hrana za životinje (28,6 miliona dolara).

Ograničenja i pravni izazovi novih carina

S obzirom na strukturu izvoza, srpska privreda teško može iskoristiti priliku za znatno povećanje konkurentnosti na američkom tržištu. Troškovi transporta i manjak proizvoda visoke dodatne vrednosti ostaju ograničavajući faktori. Pored toga, nove carine izazvale su pravne sporove u SAD. Dve američke kompanije, Collective Horology iz Kalifornije i Burlap & Barrel iz Njujorka, podnele su tužbu protiv novih carina, uz podršku organizacije Liberty Justice Center. One tvrde da predsednik nema zakonska ovlašćenja za široko uvođenje carina bez pojedinačne analize svake zemlje.

Zaključak: ograničen uticaj na srpsku ekonomiju

Kao rezultat navedenih faktora, izostanak Srbije sa liste novih carina ima pozitivan, ali ograničen ekonomski efekat. I dalje je izvoz u SAD mali deo ukupne privredne aktivnosti Srbije. Ipak, mogućnost neometanog izvoza predstavlja potencijal za jačanje bilateralnih odnosa i dalji rast privredne saradnje, posebno u kontekstu uspostavljanja strateškog dijaloga.

Na području Raške potvrđeno prvo žarište boginja ovaca i koza u 2026, preduzete sve mere zaštite stočnog fonda

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdilo je žarište boginja ovaca i koza u Raškoj. Prvo žarište boginja ovaca i koza u 2026. otkriveno je na gazdinstvu sa 67 ovaca i 60 jagnjadi, što je ukupno 127 grla. Svi primerci su eutanazirani kako bi se sprečilo širenje zaraze, saopštila je veterinarska služba. Mere su sprovedene odmah po potvrdi bolesti, čime je sprečeno dalje širenje boginja ovaca i koza.

Veterinarski nadzor i ekonomski značaj zaštite stočnog fonda

Brza reakcija veterinarske službe doprinela je efikasnom suzbijanju žarišta. Uzorci su poslati na Veterinarski specijalistički institut „Kraljevo“, a laboratorijska potvrda stigla je za manje od 24 časa. Kao rezultat, svi leševi životinja uklonjeni su u skladu sa važećim propisima. Ovo je jedini slučaj boginja ovaca i koza u Srbiji od početka godine.

Tokom prethodne godine, na području Raškog okruga zabeležena su tri žarišta iste bolesti. Tada su, zahvaljujući koordinaciji svih nadležnih službi, žarišta uspešno lokalizovana. Stečeno iskustvo unapredilo je sistem nadzora i reagovanja, što je sada omogućilo još efikasniju kontrolu bolesti.

Simptomi, mere prevencije i uticaj na stočarsku proizvodnju

Boginje ovaca i koza predstavljaju visoko zaraznu virusnu bolest malih preživara. Bolest se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, sekretima ili kontaminiranom opremom. Prvi znaci bolesti javljaju se osam do 13 dana nakon infekcije. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, bezvoljnost, smanjen apetit, pad mlečnosti, iscedak iz očiju i nosa i promene na koži. Kod mladih grla bolest ima teži tok, zbog čega je rana prijava izuzetno važna.

Zbog toga je Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, apelovao na proizvođače i odgajivače da svaku promenu kod životinja odmah prijave veterinarskoj službi. „Pravovremena reakcija ključ je zaštite gazdinstava i očuvanja stočnog fonda“, naglasio je ministar u saopštenju. On je istakao da država ima organizovane institucije i kapacitete za brzo reagovanje.

Boginje ovaca i koza: implikacije i preporuke za stočare

S obzirom na ekonomsku važnost stočarstva, gubitak 127 grla predstavlja značajan udar za pogođeno gazdinstvo. Paralelno sa ovim slučajem, ministarstvo podseća na iskustva iz borbe protiv afričke kuge svinja, kada je dosad eutanazirano ili uginulo 30.000 svinja. Sve mere u vezi sa žarištem boginja ovaca i koza sprovedene su bez odlaganja kako bi se bolest lokalizovala i sprečilo širenje.

Vlasnicima životinja preporučuje se da odmah izoluju svaku životinju sa simptomima i izbegavaju premeštanje bez odobrenja veterinara. Takođe, neophodno je ograničiti ulazak ljudi i vozila na gazdinstva, uz obaveznu dezinfekciju opreme. Važno je napomenuti da boginje ovaca i koza ne predstavljaju rizik za ljude, a meso i mleko iz registrovanih objekata bezbedni su za upotrebu.

Na terenu je pojačan nadzor i kontrola kretanja životinja. Ministarstvo naglašava da su saradnja vlasnika sa veterinarskom službom i brza prijava svake sumnje na bolest presudni za zaštitu stočnog fonda i očuvanje proizvodnje.

Osteria Senz’Oste iz Valdobijadene uspešno primenjuje model samoposluživanja i poverenja, dok u sektoru preti gubitak 250.000 radnih mesta

Ugostiteljski sektor Italije dobio je poseban primer inovacije kroz Osteria Senz’Oste, konobu koja već 21 godinu uspešno posluje bez ijednog zaposlenog. Koncept „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ funkcioniše na bazi samoposluge i poverenja. Gosti samostalno biraju i uzimaju domaće proizvode, a novac ostavljaju dobrovoljno, bez nadzora zaposlenih ili kontrole naplate.

Kako funkcioniše konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog

Osteria Senz’Oste, što znači „konoba bez domaćina“, nalazi se na severu Italije u oblasti Valdobijadene. Ovaj region je poznat po vinogradima proseka, koji su od 2019. godine deo UNESCO svetske baštine. Konoba je otvorena 2005. godine, kada je vlasnik Ćezare De Stefano odlučio da vrata svoje kamene kuće iz 19. veka ostavi otvorena za prolaznike. Na sto je postavio boce vina, čaše i kratku poruku sa cenom, pozivajući goste da sami konzumiraju i plate ono što žele. Posetioci danas na policama mogu pronaći lokalne sireve, suhomesnate proizvode, hleb, kuvana jaja i vino u rashlađenim dozatorima. Svaki proizvod ima jasno istaknutu cenu, a gosti sami biraju i plaćaju putem samouslužnog sistema. Rezervacije nisu potrebne, nema kuvanih jela, niti klasične usluge, dok je unošenje sopstvene hrane zabranjeno.

Poverenje kao temelj poslovnog modela

Najveća vrednost na kojoj počiva „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ jeste poverenje između vlasnika i gostiju. Vlasnici smatraju da je upravo izgrađeno poverenje privuklo posetioce iz celog sveta i pretvorilo Osteriju Senz’Oste u poznatu turističku atrakciju. Na zidovima su ostale stotine poruka zahvalnosti iz različitih zemalja, što potvrđuje specifičan poslovni model zasnovan na dobrovoljnoj naplati i odsustvu kontrole.

Izazovi i širi ekonomski kontekst ugostiteljstva

Italijanski ugostiteljski sektor suočava se sa ozbiljnim izazovima, uključujući rast troškova poslovanja i hronični nedostatak radne snage. Prema procenama sektora, do kraja godine preti gubitak oko 250.000 radnih mesta. Zbog toga mnogi restorani istražuju nove modele poslovanja, poput samoposluživanja ili automatizacije. S druge strane, vlasnici Osterije Senz’Oste smatraju da ključ uspeha nije samo u odsustvu zaposlenih, već u stvaranju iskustva koje gosti traže. Posetioci ne dolaze samo zbog proizvoda, već da provere da li poverenje može biti održiv poslovni model.

Implikacije modela na druga tržišta

Ovakav pristup privlači pažnju i van Italije, posebno u regionima gde ugostitelji traže rešenja za smanjenje troškova i nedostatak osoblja. Ipak, vlasnici naglašavaju da je održivost ovog modela vezana za kulturu poverenja i specifično iskustvo koje nude, što nije lako preneti na svako tržište. Model „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ pokazuje da inovacije u ugostiteljstvu nisu uvek vezane za tehnologiju, već i za društvene vrednosti i odnos prema gostima.