Kako prepoznati i ublažiti opekotine od sunca, te kada je vreme da potražite stručnu pomoć

Opekotine od sunca predstavljaju čest zdravstveni izazov tokom letnjih meseci, posebno među ženama koje uživaju u boravku na otvorenom. Zbog izlaganja kože UV zracima, simptomi poput crvenila, peckanja i zatezanja mogu se javiti već nekoliko sati nakon sunčanja. Prva pomoć kod opekotina od sunca pomaže da neprijatni simptomi budu blaži i oporavak brži.

Kako prepoznati opekotine od sunca i šta odmah preduzeti

Najpre, važno je prepoznati simptome kao što su crvenilo, bol i osećaj toplote na koži. Osim toga, žene sa svetlijim tenom češće su podložne ovim problemima. Kada primetite prve znake, odmah prekinite izlaganje suncu i potražite hlad ili zatvoren prostor. Na taj način sprečavate dodatno pogoršanje stanja. Rashlađivanje kože mlakom ili blago hladnom vodom ublažava osećaj toplote i olakšava neprijatnost. Ipak, nikada ne stavljajte led direktno na oštećenu kožu jer nagla hladnoća može izazvati još veću štetu.

Prva pomoć kod opekotina od sunca: hladne obloge i prirodna sredstva

Zbog toga, stručnjaci savetuju da koristite čistu pamučnu krpu natopljenu hladnom vodom i stavite je na bolna mesta. Oblogu menjajte čim se zagreje, kako biste zadržali efekat hlađenja. U međuvremenu, ako kod kuće imate biljku aloe vere ili gel na bazi aloe vere, nanesite ga na zahvaćena područja. Ovaj prirodni preparat daje prijatan osećaj hlađenja i umiruje kožu. Štaviše, birajte gelove bez dodatnih mirisa ili alkohola, jer oni mogu dodatno iritirati osetljivu kožu. Dr Dragana Jovanović, dermatolog, naglašava: „Kod blagih opekotina od sunca, često je dovoljan tretman hladnim oblogama i hidrirajućim gelovima. Međutim, kod pojave plikova ili jakog bola, savetujem da se obavezno obratite lekaru.”

Važnost hidratacije i pravilne nege tokom oporavka

Pored direktne nege kože, telo tokom opekotina gubi više tečnosti. Zbog toga je važno da redovno pijete vodu i izbegavate alkohol dok traje oporavak. Nakon rashlađivanja, nanesite blagu hidratantnu kremu koja ne sadrži ulja ili jake mirise. Takođe, ne koristite masne kreme, paste za zube ili neproverene kućne recepte. Ovi proizvodi mogu zadržati toplotu u koži i povećati neprijatnost.

Kada je vreme da potražite medicinsku pomoć

Ako primetite plikove, jak bol, povišenu temperaturu ili znake dehidratacije, odmah potražite stručnu pomoć. Takvi simptomi ukazuju na težu opekotinu koja zahteva adekvatnu medicinsku negu. Na kraju, prevencija je najsigurniji put. Koristite kreme sa visokim zaštitnim faktorom, nosite laganu odeću koja pokriva kožu i izbegavajte sunce u periodu najjačeg UV zračenja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iznenadna slabost, vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti mogu da se jave bilo gde – na ulici, u prevozu, prodavnici ili tokom šetnje. U takvim situacijama najvažnije je da ostanete što smireniji i preduzmete nekoliko jednostavnih koraka koji mogu da spreče pad i ozbiljnije posledice.

Prvo sedite ili lezite

Ako osetite da vam se vrti u glavi, da vam se zamračuje pred očima ili da gubite snagu, nemojte pokušavati da nastavite da hodate. Sedite na najbližu klupu, stepenik ili, ako je moguće, lezite na ravnu površinu.

Ukoliko legnete, podignite noge na ranac, torbu ili drugu podlogu kako biste poboljšali dotok krvi ka mozgu.

Potražite pomoć prolaznika

Nemojte se ustručavati da zamolite nekoga za pomoć. Dovoljno je da kažete da vam nije dobro i zamolite osobu da ostane sa vama nekoliko minuta ili, ako je potrebno, pozove Hitnu pomoć.

Ako ste sami i u mogućnosti ste, pozovite člana porodice ili prijatelja i recite gde se nalazite.

Rashladite se i popijte vodu

Tokom letnjih dana uzrok slabosti često mogu biti visoke temperature i dehidracija. Ako ste pri svesti i možete bezbedno da gutate, popijte nekoliko gutljaja vode. Pređite u hlad ili klimatizovan prostor ako je to moguće.

Otkopčajte usku odeću oko vrata i pokušajte da se rashladite.

Ne ustajte naglo

Čak i ako se posle nekoliko minuta osećate bolje, nemojte odmah ustajati. Polako se podignite prvo u sedeći položaj, sačekajte kratko, a zatim pažljivo ustanite. Naglo ustajanje može ponovo izazvati vrtoglavicu ili gubitak svesti.

Kada odmah pozvati Hitnu pomoć?

Odmah pozovite 194 ili 112, odnosno zamolite nekoga da to učini, ukoliko:

• izgubite svest ili se osoba pored vas ne budi;
• imate jak bol ili pritisak u grudima;
• otežano dišete;
• primetite oduzetost jedne strane tela, otežan govor ili spušten ugao usana;
• dođe do jakog krvarenja ili povrede pri padu;
• osoba ima grčeve ili se stanje naglo pogoršava.

Ne ignorišite simptome

Čak i ako tegobe prođu nakon nekoliko minuta, dobro je da se javite izabranom lekaru, naročito ako vam se ovakve epizode ponavljaju. Vrtoglavica, nesvestica ili iznenadna slabost mogu biti posledica bezazlenih uzroka, poput pada krvnog pritiska ili dehidracije, ali ponekad mogu ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju pregled.

Brza reakcija, mirno ponašanje i pravovremeno traženje pomoći mogu biti ključni za sprečavanje komplikacija i očuvanje zdravlja.

Novo istraživanje pokazuje da čak i mala količina ultra-prerađene hrane povećava rizik od demencije kod žena

Naučnici sa Monash univerziteta iz Australije otkrili su zabrinjavajuću vezu između svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađene hrane i rizika od demencije kod žena. Prema njihovoj studiji, samo jedna kesica čipsa dnevno može imati negativan uticaj na pažnju i pamćenje. Ova tema postaje posebno važna jer žene često balansiraju između mnogih obaveza, pa češće biraju praktične, ali nezdrave užine.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku žena i muškaraca, ali rezultati su pokazali da su žene izložene većem riziku. Takođe, studija je istakla da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za svega 10 odsto dnevno može značajno pogoršati kognitivno zdravlje. Dr Barbara Cardoso, koja je vodila istraživanje, navodi: „Svaka dodatna kesica čipsa u ishrani može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje mozga, naročito kod žena.“

Ultra-prerađena hrana i svakodnevni izbori žena

Osim toga, istraživači su analizirali prehrambene navike u Australiji i ustanovili da ljudi prosečno pojedu oko 150 grama ultra-prerađenih proizvoda dnevno. U ovu grupu spadaju čips, instant supe, gotova jela i energetska pića. Međutim, i minimalne količine, kao što je jedna kesica čipsa, mogu povećati rizik od više od 30 različitih nepovoljnih zdravstvenih ishoda, uključujući pad pažnje i raniji nastanak demencije.

Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na svakodnevne izbore u ishrani. S druge strane, ubrzan način života često dovodi do toga da praktične grickalice postanu redovan deo menija. Ipak, male promene, poput smanjenja unosa čipsa, mogu napraviti veliku razliku za dugoročno zdravlje.

Zdrava ishrana nije dovoljna ako se konzumira ultra-prerađena hrana

Iako mnoge žene nastoje da prate zdrave režime ishrane, istraživanje je pokazalo da čak ni mediteranska dijeta ne može potpuno neutralisati negativne efekte svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađenih proizvoda. „Naše analize jasno pokazuju da i mala količina ultra-prerađene hrane narušava pažnju i povećava rizik od demencije,“ izjavila je dr Cardoso.

Ultra-prerađeni proizvodi sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje i masti, dok prirodnih sastojaka gotovo da nema. Zbog toga se preporučuje da žene, posebno one koje balansiraju između posla, porodice i ličnih ciljeva, biraju što više prirodnih namirnica i izbegavaju industrijski obrađene grickalice.

Na kraju, rezultati istraživanja ukazuju na to da male, svakodnevne odluke mogu imati veliki uticaj na kognitivno zdravlje žena. Zbog toga je važno razmišljati o tome šta svakodnevno biramo za užinu. Ove navike mogu biti ključne u očuvanju mentalne vitalnosti i prevenciji demencije.