Prodaja kompletnog kapitala cilja domaće hotelske operatere sa prihodom iznad 700 miliona dinara u 2025. godini

Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo je javni poziv za prodaju Jat apartmani Kopaonik po početnoj ceni od 5,16 miliona evra. Predmet prodaje je 100% udela u vlasništvu Republike Srbije, a procenjena vrednost kapitala na dan 31. decembar 2025. godine odgovara upravo ovoj cifri. Za učešće u ovom procesu, ponuđači moraju uplatiti depozit ili dostaviti bankarsku garanciju od 516.500 evra.

Uslovi prodaje Jat apartmana na Kopaoniku

Pravo da konkurišu imaju isključivo domaća pravna lica registrovana za hotelsku delatnost, sa šifrom 5510 – hoteli i sličan smeštaj. Osim toga, budući kupac mora dokazati da je u 2025. godini ostvario poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara (oko 6 miliona evra) i pozitivan neto rezultat. Prijave se podnose najkasnije do 12. avgusta do 15 časova, dok je prodajna dokumentacija dostupna do 7. avgusta po ceni od 100.000 dinara. Otvaranje ponuda zakazano je za 14. avgust 2026. godine u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.

Finansijski rezultati i tržišni kontekst

Iako se apartmani nalaze na najpoznatijoj planinskoj destinaciji u Srbiji, Jat apartmani su 2025. godinu završili sa gubitkom od 25,6 miliona dinara, što je više nego 22 miliona iz 2024. godine. Ova činjenica ukazuje na izazove u poslovanju, uprkos rastu turističke potražnje na Kopaoniku. U javnom pozivu navodi se da je u Srbiji 18 hotelskih preduzeća ostvarilo traženi minimum prihoda u 2025. godini, od kojih su dva poslovala sa gubitkom.

Najveći potencijalni kupci iz hotelskog sektora

Među najznačajnijim potencijalnim učesnicima su kompanije kao što su Corp JVJV iz Novog Sada sa prihodom od 5,3 milijarde dinara i profitom od 247 miliona, kao i Delta Hospitality sa 2,88 milijardi dinara i 492 miliona dinara profita. Dalje, tu su Alco Group Hoteli sa 2,1 milijardu dinara i 10 miliona profita, Hotelijersko AD sa 1,98 milijardi i 112 miliona profita, te Belaga Management Company sa 1,9 milijardi i 269 miliona dinara profita. S druge strane, Kopaoničko preduzeće Montvision, vlasnik hotela Gorski, ostvarilo je prihod od 902 miliona dinara i profit veći od 49 miliona dinara.

Implikacije privatizacije za tržište

Ova privatizacija može doneti značajne promene u strukturi hotelskog sektora na Kopaoniku, jer se očekuje da novi vlasnik uloži u unapređenje poslovanja. Zahtevani kriterijumi nisu strogi u poređenju sa prihodima vodećih hotelskih lanaca, što povećava konkurenciju među domaćim investitorima. Kao rezultat, očekuje se da prodaja Jat apartmana na Kopaoniku doprinese daljoj konsolidaciji domaćeg tržišta hotelske industrije i privuče dodatne investicije u turistički sektor Srbije.

Udeo od 100% u Jat apartmanima ponuđen na prodaju, kupac mora da dokaže profitabilnost i prihod od najmanje 700 miliona dinara

Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo je javni poziv za privatizaciju „Jat apartmani Kopaonik“ po početnoj ceni od 5,16 miliona evra. Ova privatizacija obuhvata prodaju 100% vlasništva države u ovom preduzeću. Ključni uslov je da kupac bude domaće pravno lice, registrovano za hotelsku delatnost sa šifrom 5510, a fokus je na dokazanoj profitabilnosti.

Jat apartmani Kopaonik: privatizacija i ključni uslovi

Početna cena za prodaju kapitala „Jat apartmani“ odgovara procenjenoj vrednosti kapitala na dan 31. decembar 2025. godine, što iznosi 5,16 miliona evra. Zainteresovani ponuđači moraju uplatiti depozit ili dostaviti bankarsku garanciju u iznosu od 516.500 evra. Prodajna dokumentacija košta 100.000 dinara i može se otkupiti do 7. avgusta. Svi koji žele da učestvuju u ovom postupku moraju podneti prijavu najkasnije do 12. avgusta do 15 časova. Ponude će biti otvorene 14. avgusta 2026. godine u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.

Profitabilnost potencijalnog kupca kao osnova

Pravo na učešće u privatizaciji „Jat apartmani Kopaonik“ ima isključivo domaće pravno lice koje je registrovano za hotelsku delatnost. Uslov je da budući vlasnik u 2025. godini samostalno ostvari poslovni i neto dobitak. Takođe, mora imati poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara u istom periodu. Kao rezultat ovih strogih uslova, država namerava da osigura da novi vlasnik može da održi i unapredi hotelsku delatnost na Kopaoniku.

Finansijsko stanje Jat apartmana i tržišni kontekst

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, „Jat apartmani“ su 2025. godinu završili sa gubitkom od 25,6 miliona dinara. To predstavlja pogoršanje u odnosu na 2024. godinu, kada je gubitak iznosio 22 miliona dinara. Ovi podaci ukazuju da je kompanija u negativnom trendu, što dodatno objašnjava potrebu za privatizacijom i privlačenjem kapitala iz privatnog sektora. Kopaonik, kao jedno od najpoznatijih turističkih središta u Srbiji, ima značajan potencijal za razvoj hotelskih kapaciteta. Privatizacija „Jat apartmana Kopaonik“ otvara mogućnost da se, kroz ulaganja i menadžment, poboljša konkurentnost i ponuda na domaćem turističkom tržištu. Pored toga, jasni kriterijumi profitabilnosti kupca trebalo bi da obezbede dugoročnu održivost poslovanja i doprinesu razvoju turističke infrastrukture na Kopaoniku.

U Srbiji gotovo svaki sedmi zaposleni ima ugovor na određeno, dok je prosek EU 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025.

Srpski poslodavci zadržavaju čak 14,5 odsto zaposlenih na ugovorima na određeno vreme, što značajno premašuje evropski prosek od 9,9 odsto, prema podacima Eurostata za 2025. godinu. Ključni razlog za ovakvu strukturu zaposlenosti leži u ograničenjima u javnom sektoru i specifičnostima tržišta rada u Srbija, navodi se u izveštaju.

Razlozi za visok udeo ugovora na određeno vreme

Pre svega, ugovori na određeno koriste se u sektorima sa sezonskim potrebama, kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, poljoprivreda i građevinarstvo. Osim toga, zabrana stalnog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi od 2013. godine, primorava institucije da radnike angažuju na određeno, često kroz višegodišnje obnavljanje ugovora. Kao rezultat, broj radnika sa privremenim angažmanom u državnim organima značajno je porastao.

Srbija među liderima po ugovorima na određeno u Evropi

Prema Eurostatu, od 35 analiziranih država, samo Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto) beleže veći udeo radnika na određeno od Srbije. S druge strane, Hrvatska, iako ima snažnu sezonsku potražnju zbog turizma, zabeležila je svega 7,5 odsto zaposlenih na određeno. Time Srbija zauzima treće mesto u Evropi po ovom pokazatelju.

Posledice nesigurnosti zaposlenja

Pravnica Olja Mirković Grulović ističe da zaposleni često godinama rade na određeno, dok se konkursi za stalno retko raspisuju. „Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, navela je ona.

Uticaj na prosvetu i privatni život zaposlenih

Predstavnik Foruma beogradskih gimnazija Željko Matić ocenjuje da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju. „Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi“, objasnio je Matić. Nesigurnost zaposlenja, prema njegovim rečima, ograničava zaposlenima mogućnost uzimanja stambenih kredita i dugoročnog planiranja.

Analiza sistema i preporuke stručnjaka

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš naglašava da sigurnost zaposlenja direktno utiče na kvalitet rada i život zaposlenih. „Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, rekla je Bradaš. Ona smatra da ugovori na određeno često služe kao način da se zaposleni „drže na kratkoj uzici“, što dodatno smanjuje njihovu motivaciju i ekonomsku sigurnost.

Šira slika tržišta rada u Srbiji

U poređenju sa evropskim standardima, radnici na određeno u Srbiji imaju ista osnovna prava kao i zaposleni na neodređeno, ali bez dugoročne sigurnosti. Sezonski poslovi i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, međutim, nisu jedini razlozi. Sistemski problemi, kao što su neažurirane sistematizacije radnih mesta i složene procedure za stalno zaposlenje, dodatno doprinose ovom trendu. Kao rezultat, Srbiji predstoji potreba za reformama kako bi se povećala sigurnost zaposlenja i smanjila zavisnost od ugovora na određeno vreme.