Tokom tople i sparne noći zabeleženo je 128 intervencija, a među najtežim slučajevima su povrede nastale usled pada konstrukcije i bicikla.

Ekipe Beogradskog zavoda za urgentnu medicinu imale su izuzetno naporan dan i noć, sa ukupno 317 intervencija za 24 sata, što potvrđuje koliko su hronični i kardiovaskularni pacijenti bili pogođeni vremenskim prilikama. Prema zvaničnom saopštenju, od ukupnog broja intervencija, 42 su bile na javnim mestima.

Tokom protekla 24 sata, najviše poziva upućeno je zbog hroničnih i kardiovaskularnih problema. Dr Ivana Stefanović izjavila je da toplo i sparno vreme posebno opterećuje hronične bolesnike. „Ono što nas je malo iznenadilo jeste da je, kada je ovako toplo, najviše poziva za pacijente zbog hipertenzije, iz razloga što se krvni sudovi na toploti šire i trebalo bi doći do pada pritiska. Međutim, očigledno da ovako teško vreme, srce radi sa povećanim naporom, pogotovo srce koje je bolesno, tako da – ponovo apel – malo usporite“, poručila je dr Stefanović. Takođe je preporučila izbegavanje velikih napora kod osoba sa hroničnim kardiovaskularnim oboljenjima.

Analiza intervencija i udesa tokom dana

Tokom dana zabeležena su tri udesa u Beogradu, u kojima su četiri osobe lakše povređene. U noćnoj smeni registrovano je 128 intervencija, a dogodila su se još dva udesa sa povređenima. Među težim slučajevima izdvaja se nesreća u ulici 11. oktobra i Nikole Tesle, gde je usled pada krovne konstrukcije sa visine od pet metara teško povređen muškarac star pedeset godina. On je prevezen u Urgentni centar na dalje lečenje.

Pored toga, u Ostružnici je povređeno trinaestogodišnje dete prilikom pada sa bicikla. Ovakvi slučajevi dodatno opterećuju službe hitne pomoći, koje su tokom toplih dana posebno izložene većem broju intervencija.

Vremenske prilike kao izazov za pacijente

S obzirom na visoke temperature i sparno vreme, povećava se rizik za osobe koje imaju hronične i kardiovaskularne tegobe. Kao rezultat toga, stručnjaci ponovo apeluju na građane da se pridržavaju preporuka i izbegavaju izlaganje velikim naporima, naročito tokom toplih dana. U međuvremenu, službe hitne pomoći ostaju u pripravnosti kako bi odgovorile na sve pozive i obezbedile adekvatnu pomoć najugroženijima.

Broj intervencija hitne pomoći u ovom periodu ukazuje na značaj pravovremenog reagovanja i potrebu za dodatnom pažnjom prema hroničnim i kardiovaskularnim pacijentima. Na kraju, građanima se preporučuje praćenje zdravstvenog stanja i poštovanje saveta lekara kako bi se rizik od komplikacija sveo na minimum.

Na graničnim prelazima Srbije teretnjaci čekaju do 180 minuta, dok za putnička vozila nema zadržavanja prema poslednjim informacijama.

Prema poslednjim podacima Uprave granične policije Republike Srbije, na graničnim prelazima nema zadržavanja za putnička vozila, dok teretnjaci čekaju do tri sata na Batrovcima. Ova informacija potvrđena je u saopštenju AMSS i odnosi se na stanje na granicama tokom dana.

Stanje na granicama prema AMSS

Na terminalima za teretna vozila, na izlazu iz Srbije, teretnjaci se trenutno zadržavaju na graničnom prelazu Batrovci 180 minuta. Na prelazima Horgoš i Šid zadržavanja su do 120 minuta. Međutim, na svim ostalim graničnim prelazima nema čekanja ni za jednu kategoriju vozila.

Takođe, prema saopštenju, nema zadržavanja ni na naplatnim stanicama na auto-putevima Republike Srbije. To znači da je protok saobraćaja nesmetan na putničkim terminalima, dok su teretni terminali opterećeni posebno na Batrovcima.

Šta znači stanje na granicama za vozače

Ovo stanje na granicama posebno je važno za vozače kamiona koji planiraju izlazak iz Srbije preko navedenih prelaza. Teretnjaci na Batrovcima trenutno čekaju do 180 minuta, što je najduže zadržavanje prema aktuelnim podacima. S druge strane, vozači putničkih vozila mogu bez zadržavanja preći granicu na svim prelazima.

Pored toga, stabilno stanje na auto-putevima i naplatnim rampama omogućava lakši saobraćaj kroz zemlju. Ovakve informacije redovno objavljuje AMSS kako bi vozači mogli bolje da planiraju svoje putovanje.

Važnost redovnog praćenja informacija

Stanje na granicama može se menjati tokom dana, zbog čega je preporučljivo redovno proveravati najnovija saopštenja. Na taj način, vozači teretnih i putničkih vozila mogu izbeći nepotrebna čekanja i bolje organizovati svoje rute.

Na kraju, prema poslednjim informacijama, stanje na granicama ostaje stabilno za putnička vozila, dok teretnjaci na Batrovcima i dalje beleže čekanje do tri sata.

Ispod površine Savskog jezera na Adi Ciganliji krije se čitav jedan svet koji je poznat uglavnom ljubiteljima ronjenja. U mračnim dubinama ovog beogradskog jezera ronioci istražuju podvodne lokacije, susreću različite vrste živog sveta i otkrivaju neobične prizore.

U vodama Savskog jezera mogu se videti meduze, somovi, patuljasti somići i tolstolobici, a posebnu pažnju ronilaca privlači tajanstvena figura devojke koja se nalazi u dubinama jezera.

Ronilac Janez Kranjc ranije je istakao da odavno nisu videli soma većeg od 1,7 metara. Kako je naveo, ranijih godina viđali su i veće primerke, ali smatra da su oni uginuli i da trenutno nema somova dužih od dva metra.

Ipak, ono što najviše privlači pažnju nije prirodni svet, već ono što je čovek ostavio ispod površine.

U mraku jezera krije se umetničko delo

Kada se ronioci spuste nekoliko metara ispod površine, dočekuje ih gotovo potpuni mrak. Međutim, uz odgovarajuću opremu i svetla ronilačkih lampi mogu da ugledaju rekreirano umetničko delo Sandra Botičelija, umetnika iz 15. veka.

Reč je o slici „Rođenje Venere“, poznatoj širom sveta.

Među najzanimljivijim podvodnim lokacijama na Adi Ciganliji posebno mesto zauzima „Gospa“, odnosno Vila sa Ade – skulptura koja je postala omiljena destinacija beogradskih ronilaca.

• U mraku jezera, obasjana samo svetlom ronilačkih lampi, izgleda gotovo nestvarno. Mnogi ni ne slute da se ispod mirne površine Ade nalazi čitav podvodni poligon sa skulpturama, putokazima i mestima za istraživanje – navodi se u objavi hypetv.rs.

Jedan od redovnih ronilaca koji posećuje ovu lokaciju podelio je svoja iskustva i istakao da put do statue nije uvek jednostavan.

• Zove se Venera i redovno je obilazimo na zaronima više puta nedeljno. Zanimljivo je da je na putu do nje često dosta lošija vidljivost i hladnija voda nego u drugim delovima jezera, ali ko prođe kroz nepovoljne uslove ima u čemu da uživa – rekao je ronilac.

Podvodni svet Ade Ciganlije tako ostaje jedna od skrivenih atrakcija Beograda, poznata malom broju ljudi koji imaju priliku da je vide iz potpuno drugačije perspektive.