Ishrana, suplementi i svakodnevne navike mogu uticati na efikasnost terapije i povećati rizik od reakcija.

Mnoge žene u Srbiji redovno koriste različite lekove tokom života. Međutim, zašto lekovi ne deluju isto kod svake žene pitanje je koje je sve važnije. Prema rečima prof. dr Janka Samardžića sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, način na koji organizam obrađuje lekove zavisi od brojnih faktora. Zbog toga je ključno znati kako lične navike, ishrana i suplementi mogu uticati na terapiju.

Na prvom mestu, individualne razlike, poput telesne mase, godina ili funkcije organa, igraju značajnu ulogu. Takođe, svakodnevne navike, kao što su konzumacija određenih pića ili uzimanje dodataka ishrani, mogu pojačati ili smanjiti dejstvo leka. Žene koje koriste više različitih lekova dodatno su izložene riziku od neželjenih reakcija.

Zašto lekovi ne deluju isto kod svake žene

Zašto lekovi ne deluju isto kod svake žene postaje jasno kada se uzmu u obzir svi uticaji na telo. Na primer, način na koji se lek izlučuje zavisi od zdravlja jetre i bubrega. Takođe, geni mogu uticati na to koliko brzo žena metaboliše određeni lek. Pre svega, dve žene koje uzimaju istu dozu mogu imati potpuno različite reakcije.

Osim toga, male greške u upotrebi, kao što je lomljenje tablete bez saveta lekara ili preskakanje doze, mogu smanjiti efikasnost terapije. Ponekad žene ne obraćaju pažnju na to sa čim uzimaju lek, što može izazvati neželjene efekte ili smanjiti korist od terapije.

Kako piće i hrana utiču na efikasnost terapije

Zbog toga što kafa, mleko ili sok od grejpfruta mogu promeniti dejstvo mnogih lekova, treba biti oprezan. Na primer, mlečni proizvodi mogu smanjiti dejstvo antibiotika, jer kalcijum može vezati lek i time smanjiti njegovu apsorpciju. Kao rezultat, terapija može biti manje uspešna.

Kako objašnjava prof. dr Janko Samardžić: „Kalcijum iz mleka može da stvori nerastvorljive komplekse sa nekim lekovima, zbog čega se oni slabije apsorbuju.“ Takođe, kafa može smanjiti apsorpciju preparata gvožđa i pojačati nuspojave poput nesanice ili ubrzanog rada srca. Sok od grejpfruta može povećati količinu leka u krvi, što povećava šansu za neželjene reakcije, naročito kod lekova za srce.

Uticaj suplemenata i biljnih preparata kod žena

Mnoge žene veruju da su prirodni dodaci ishrani bezbedni. Ipak, to nije uvek slučaj. Na primer, kantarion može ubrzati razgradnju pojedinih lekova i smanjiti njihovu efikasnost, posebno kod kontraceptiva, lekova za zgrušavanje krvi ili antidepresiva. Kako navodi prof. dr Janko Samardžić: „Kantarion ubrzava rad enzima koji razgrađuju mnoge lekove i može smanjiti njihovu efikasnost, posebno kod oralnih kontraceptiva, antikoagulanasa i antidepresiva.“

Pored toga, ginko biloba može povećati rizik od krvarenja kod žena koje koriste aspirin ili lekove za razređivanje krvi. Magnezijum ili gvožđe mogu smanjiti dejstvo antibiotika, pa ih treba uzimati sa razmakom od nekoliko sati.

Praktični saveti za žene koje koriste više terapija

Zapravo, svakodnevne greške, kao što je preskakanje doze ili uzimanje duple doze, mogu dovesti do problema. Na kraju, važno je uvek obavestiti lekara o svim lekovima, suplementima i biljnim preparatima koje uzimate. „Nikada ne treba samoinicijativno prekidati terapiju ili menjati dozu bez saveta lekara“, naglašava prof. dr Janko Samardžić.

Žene koje koriste kontraceptive ili lekove za hronične bolesti treba posebno da se informišu o mogućim interakcijama. Osim toga, preporučuje se detaljan razgovor sa lekarom pre uvođenja novih suplemenata ili promena u navikama.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene su naročito osetljive na jutarnju glavobolju tokom letnjih meseci, ali uzrok često nije očigledan

Mnoge žene se tokom leta suočavaju sa zdravstvenim problemom kao što je jutarnja glavobolja. Ovaj simptom može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje, posebno kada se javlja redovno ili u kombinaciji sa drugim tegobama. Iako se često misli da su promene krvnog pritiska najčešći uzrok, zapravo postoji više faktora. Zato je važno prepoznati simptome i znati kada potražiti pomoć.

Pre svega, jutarnja glavobolja se kod većine žena javlja zbog dehidratacije, lošeg sna, škrgutanja zubima (bruksizam), migrene ili poremećaja disanja tokom noći kao što je apneja u snu. Osim toga, visok ili nizak krvni pritisak ređe su uzrok, ali nije isključeno da mogu doprineti tegobama. Tokom letnjih vrućina, žene češće gube tečnost zbog pojačanog znojenja, što može dovesti do dehidratacije i samim tim jutarnje glavobolje.

Najčešći uzroci i vezanost za letnje temperature

Zbog visokih temperatura, mnoge žene ne unesu dovoljno vode tokom dana. Kao rezultat, probude se sa glavoboljom, suvim ustima ili osećajem žeđi. Takođe, spavanje u zagušljivoj i toploj sobi doprinosi lošem kvalitetu sna. Površno spavanje, česta buđenja i produžen san mogu pokrenuti napetost u mišićima vrata i glave. Osim toga, produženo izlaganje vrućinama može dovesti do gubitka elektrolita, što dodatno pogoršava tegobe.

Međutim, povremena jutarnja glavobolja često nije razlog za veliku zabrinutost. Ipak, ukoliko se glavobolja pojavljuje gotovo svakog jutra, jača je nego ranije ili vas budi iz sna, potrebno je obratiti pažnju na druge simptome. Na primer, slabost, mučnina, vrtoglavica ili ubrzan puls mogu ukazivati na ozbiljnije stanje.

Jutarnja glavobolja: visok i nizak pritisak, hrkanje i apneja

Iako žene često posumnjaju na visok pritisak, umereno povišene vrednosti retko izazivaju jutarnju glavobolju. Hipertenzija (stalno povišen pritisak) nazivamo „tihom bolešću“ jer se simptomi javljaju tek kada vrednosti pređu 180/120 mmHg. Tada su mogući bol u grudima, problemi sa vidom ili govorom i slabost na jednoj strani tela. U takvim slučajevima treba hitno potražiti lekarsku pomoć.

S druge strane, nizak pritisak češće izaziva vrtoglavicu i slabost nego glavobolju. Dehidratacija i širenje krvnih sudova tokom toplih dana mogu dodatno sniziti pritisak. Ipak, glavobolja se može javiti kod izrazito niskih vrednosti, ali nije najtipičniji simptom.

Pored toga, ponavljana jutarnja glavobolja može biti povezana sa poremećajem disanja u snu, poznatim kao opstruktivna apneja u snu. Ovaj poremećaj karakterišu prekidi disanja, glasno hrkanje i buđenja sa osećajem gušenja. Ako primećujete dnevnu pospanost, suva usta i problemi sa koncentracijom, obratite se lekaru.

Dr Ana Petrović, specijalista neurologije, ističe: „Ako se glavobolja javlja svako jutro i prate je umor, loše raspoloženje ili teškoće sa koncentracijom, obavezno se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.“

Praktični saveti za žene i kada posetiti lekara

Pored svih navedenih uzroka, važno je da žene prate učestalost, jačinu i pojavu dodatnih simptoma kod jutarnje glavobolje. Pre svega, pijte dovoljno vode tokom dana, izbegavajte alkohol uveče i provetravajte spavaću sobu. Pokušajte da ležete i ustajete u slično vreme svakog dana. Osim toga, obratite pažnju na ishranu i izbegavajte kasne, obilne obroke.

Ako se glavobolja ponavlja više puta nedeljno, budi vas noću, ne prolazi na lekove protiv bolova ili je praćena ozbiljnim simptomima (slabost, problemi sa govorom, smetnje vida), ne odlažite posetu lekaru. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju brže imaju manji rizik od gubitka pamćenja i kognitivnog pada

Nova studija otkriva važnu vezu između brzina hoda i zdravlja mozga kod žena starijih od 80 godina. Pre svega, istraživači su pratili nekoliko hiljada žena kako bi utvrdili da li brzina hoda može ukazati na opasnost od kognitivnog pada (poteškoće sa pamćenjem i razmišljanjem). Rezultati pokazuju da žene koje prirodno hodaju brže imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja u poređenju sa onima koje hodaju sporije. Ovaj nalaz ima veliki značaj jer mnoge žene žele da zadrže samostalnost i mentalnu bistrinu u starijem dobu.

Pored toga, studija je objavljena u uglednom medicinskom časopisu. Istraživači su podelili učesnice u dve grupe: „super hodačice“, koje su zadržale brzinu hoda i nakon osamdesete, i žene koje su sa godinama usporile. Kao rezultat, žene iz prve grupe su bolje prolazile na testovima pažnje i pamćenja. Međutim, kod onih koje su usporile, rizik od kognitivnih problema bio je dvostruko veći.

Brzina hoda može otkriti zdravlje mozga kod starijih žena

Način na koji neko hoda zahteva složenu saradnju tela i mozga. Osim toga, mozak mora da upravlja ravnotežom, pokretima i radom mišića. Takođe, hodanje je pokazatelj kako mozak funkcioniše svakodnevno. Kada dođe do promena u mozgu, često se među prvim simptomima javlja sporiji hod. Zbog toga, stručnjaci smatraju da brzina hoda može biti rani znak promena u mentalnim sposobnostima.

Štaviše, ranija istraživanja sugerišu da redovno kretanje i mentalna aktivnost povećavaju neuroplastičnost (sposobnost mozga da se prilagođava i stvara nove veze). Na taj način, žene mogu ojačati svoju kognitivnu rezervu, što znači da lakše zadržavaju pamćenje tokom godina, čak i kada dođe do prvih oštećenja.

Kako prepoznati promene i šta možete da učinite

Ipak, važno je obratiti pažnju na promene u svakodnevnom hodu. Ako primetite da vam je hod postao sporiji bez jasnog razloga, to može biti signal za proveru zdravlja mozga. Pre svega, savetuje se redovna fizička aktivnost, šetnje i vežbe za ravnotežu. Osim toga, važno je negovati mentalnu aktivnost kroz druženje, čitanje ili rešavanje zagonetki.

Profesor neurologije dr Džo Vergese navodi: „Osobe starije od 80 godina koje zadrže brz hod imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja.“ Ova izjava dodatno potvrđuje značaj održavanja fizičke aktivnosti u poznijim godinama.

Na kraju, imajte na umu da namerno ubrzavanje hoda ne mora sprečiti razvoj demencije, ali može ukazati na to da vaš mozak još uvek dobro funkcioniše. Ako primetite promene u brzini hoda ili pamćenju, obavezno se obratite svom lekaru radi saveta i procene.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.