Ekipa za izvršenje smrtne kazne koristila je oko 10 igala, a osuđena je završila na respiratoru nakon komplikacija.

Neuspešna egzekucija Kriste Pajk privukla je veliku pažnju javnosti, jer su isplivali novi detalji koji ukazuju na ozbiljne propuste tokom postupka. Prema sudskom podnesku, tim zadužen za pogubljenje pokušao je da uspostavi intravenski pristup koristeći oko 10 igala, ali su se pojavile komplikacije koje su dovele do njenog hospitalizovanja.

Krista Pajk (50), osuđena na smrt zbog ubistva školske drugarice Kolin Slemer 1995. godine, bila je zabrinuta da će tokom egzekucije osoblje imati poteškoća sa pronalaskom vena. Tokom neuspešne egzekucije, Pajk je nastavila da diše i ispuštala je zvuke nalik gušenju nakon primene pentobarbitala, što je izazvalo zabrinutost nadležnih. Na kraju je prebačena u bolnicu u kritičnom stanju i priključena na respirator.

Kako je došlo do neuspešne egzekucije Kriste Pajk

Advokat Rendi Spajvi naveo je da je egzekucioni tim koristio približno 10 igala u pokušaju da uspostavi intravenski pristup. Tek nakon više pokušaja, primenjene su dve doze pentobarbitala. Međutim, stanje Kriste Pajk je ostalo ozbiljno, zbog čega je hitno hospitalizovana.

Prema navodima advokata, početkom oktobra Pajk je povratila svest. Nakon toga je počela da govori i hoda uz pomoć druge osobe. Kasnije je vraćena u zatvor, gde se sada kreće samostalnije i govori u potpunim rečenicama. Ipak, njeno dugoročno zdravstveno stanje i dalje je neizvesno.

Reakcije na neuspešnu egzekuciju i šta sledi dalje

“Ovo je najgori slučaj koji smo videli i ne može se uporediti ni sa jednim drugim neuspelim pogubljenjem u modernoj eri”, izjavio je Robin Meher, izvršni direktor Informativnog centra za smrtnu kaznu. “Ovo je bez presedana!”

Da je egzekucija bila uspešna, Krista Pajk bi bila tek devetnaesta žena u Sjedinjenim Američkim Državama nad kojom je izvršena smrtna kazna od 1976. godine. Međutim, guverner Tenesija Bil Li odlučio je da obustavi izvršenje smrtnih kazni do kraja 2026. godine. On je naložio sveobuhvatnu i nezavisnu proveru koju će sprovesti spoljni stručnjaci, kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo tokom neuspešne egzekucije Kriste Pajk.

Ovaj slučaj pokrenuo je brojna pitanja o pouzdanosti i humanosti metoda izvršenja smrtne kazne u SAD. Takođe, izazvao je raspravu o potrebi za reformama i dodatnim proverama protokola koji prate ovakve postupke.

Na Kalemegdanu se danas okuplja veliki broj vernika, koji strpljivo čekaju da se pomole ispred kapele posvećene Svetoj Petki.

Danas se na Kalemegdanu održava proslava posvećena Svetoj Petki, a veliki broj vernika dolazi kod kapele kako bi se, prema tradiciji, pomolili jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom pravoslavlju. Vernici strpljivo stoje u redovima ispred kapele na Kalemegdanu i čekaju priliku da se pomole za zdravlje i zaštitu porodice. Sveta Petka posebno se poštuje kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, dok se vernici obraćaju njenom zagovoru za zdravlje, naročito očiju, ali i za porodičnu sreću.

Ko je Sveta Petka i zašto je njen praznik poseban

Prema predanju, Sveta Petka je bila vizantijska podvižnica iz 11. veka. Rođena je u Epivatu kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Prema zapisima vladike Nikolaja Velimirovića, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i duboko pobožni hrišćani, a njen stariji brat Jevtimije postao je episkop Maditski. Od detinjstva, Petka je bila poznata po pobožnosti. Nakon smrti roditelja, Petka je svoj život posvetila veri i hodočašću. Prvo je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela u crkvi Pokrova Bogorodice, a potom se uputila u Palestinu i podvizavala u Jordanskoj pustinji.

Dve godine pred smrt, prema predanju, anđeo joj je javio da se vrati u svoj rodni grad, gde će završiti ovozemaljski život. Kada se vratila u Epivat, sugrađani je nisu prepoznali, a posle smrti sahranjena je izvan groblja. Na ikonama je prikazana u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvi.

Proslava na Kalemegdanu i značaj za vernike

Sveta Petka je, kako navode crkveni izvori, šesta po broju svečara u Srbiji, a njen praznik, Petkovdan, obeležava se svakog 27. oktobra. Kult Svete Petke je izuzetno razvijen ne samo u Srbiji, već i u Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama. Naziv “Petka” potiče od grčke reči “paraskeva” što znači petak, a uz njeno ime vezuju se razni epiteti poput Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska i Trnovska.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji oko 250 crkava posvećenih Svetoj Petki, ali kapela na Kalemegdanu je najposećenija. Svake godine, na dan praznika, desetine hiljada vernika okuplja se upravo na ovom mestu. Osim u Srbiji, njene mošti se danas nalaze u Jašiju u Rumuniji, a vernici iz celog pravoslavnog sveta, pa čak i pripadnici drugih religija, dolaze na poklonjenje verujući u njenu isceliteljsku moć.

Poreklo i put moštiju Svete Petke

Dve stotine godina nakon njene smrti, mošti Svete Petke su premeštane kroz istoriju. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio je od krstaša mošti i preneo ih u Trnovo. Kasnije, tokom istorijskih previranja, mošti su menjale mesta boravka, što je dodatno učvrstilo njen kult u raznim pravoslavnim zemljama. Na Kalemegdanu, kapela posvećena Svetoj Petki danas je centralno mesto okupljanja vernika, posebno na njen dan.

Kroz vekove, Sveta Petka je ostala simbol pomoći i utehe za žene, bolesne i siromašne. Zbog toga, proslava na Kalemegdanu i danas okuplja veliki broj ljudi, potvrđujući koliko je njeno poštovanje duboko ukorenjeno u tradiciji i veri srpskog naroda.

Brzi voz iz Beograda ka Budimpešti i Beču biće pušten u saobraćaj 13. decembra, uz osam dnevnih polazaka.

Brzi voz Beograd–Budimpešta i Beč biće pušten u saobraćaj 13. decembra, prema zvaničnoj izjavi v.d. direktora preduzeća Srbijavoz Ljubiše Pejičića. Ovaj datum poklapa se sa uvođenjem novog reda vožnje za narednu godinu, a pripreme su već završene sa srpske strane. Kolege iz Mađarske, kako navodi Pejičić, insistirale su na dodatnim testiranjima na svojoj teritoriji, što je bio jedan od poslednjih koraka pre zvaničnog starta nove linije.

Voz će saobraćati između Beograda, Budimpešte i Beča, a u planu je osam polazaka dnevno. Dva voza će ići do Beča, a preostalih šest do Budimpešte. Očekuje se da prodaja karata započne uskoro, a cene još nisu konačno definisane.

Cena karata i organizacija polazaka

Pejičić je istakao da će cena karata biti određena u dogovoru sa mađarskom železnicom, dok za pravac Beč u pregovore ulazi i austrijska železnica. U javnosti se pojavila informacija da bi karta do Beča mogla koštati 43 evra, a cena do Budimpešte oko 35 evra, ali ti iznosi još nisu konačni. Pre svega, dogovor oko cene biće postignut u narednom periodu, a zvanične informacije očekuju se uskoro.

Pruga na srpskoj teritoriji je denivelisana, što znači da ni u jednom trenutku ne dolazi do ukrštanja sa drumskim saobraćajem. S druge strane, u Mađarskoj postoji više od 90 pružnih prelaza, što je uticalo na potrebu za dodatnim testiranjem i prilagođavanjem bezbednosnih procedura. Na taj način, sigurnost putnika je stavljena na prvo mesto.

Šta donosi brzi voz Beograd–Budimpešta i Beč?

Pokretanje brzog voza Beograd–Budimpešta i Beč omogućiće bržu i efikasniju vezu između Srbije, Mađarske i Austrije. Takođe, ovo je važan korak za regionalnu saradnju i dostupnost evropskih destinacija iz Beograda. Prema rečima Pejičića, „Srbijavoz je odavno spreman za početak saobraćaja na ovoj relaciji. Čekalo se samo na završetak testiranja na teritoriji Mađarske.”

Pored toga, uvođenje osam dnevnih polazaka omogućiće veću fleksibilnost putnicima, kako poslovnim tako i turističkim. Konačno, ovaj projekat predstavlja značajan iskorak u unapređenju železničkog saobraćaja i povezanosti regiona. S obzirom na najavljeni datum početka, putnici se mogu pripremiti za nova putovanja već od sredine decembra.