Hipnički trzaji često pogađaju žene tokom stresnih perioda, ali su najčešće bezopasni i lako se mogu smanjiti promenama navika

Dr Amir Kan, britanski lekar, objašnjava zašto mnoge žene osećaju padanje pri uspavljivanju. Ovaj fenomen poznat je kao hipnički trzaj i pogađa čak sedam od deset osoba makar jednom tokom života. Fokus_keyphrase „padanje pri uspavljivanju“ javlja se najčešće kod žena koje su pod stresom, umorne ili nisu dovoljno spavale. Zbog toga, mnoge se zabrinu kada ih iz sna prenese iznenadni trzaj tela. Međutim, stručnjaci tvrde da ovaj osećaj uglavnom nije razlog za brigu.

Šta izaziva padanje pri uspavljivanju

Zbog napornog dana ili stresa, telo se tokom večeri opušta. U tom procesu, mozak ponekad pogrešno protumači opuštanje mišića kao gubitak ravnoteže. Kao rezultat, šalje signal za naglo grčenje, što izaziva poznati trzaj. „Ako ste ikada imali osećaj da padate na ivici sna, to je potpuno prirodan refleks,“ ističe dr Amir Kan. Pored toga, intenzivna fizička aktivnost ili konzumacija kofeina kasno uveče mogu povećati pojavu hipničkih trzaja.

Kada padanje pri uspavljivanju postaje učestalije

Padanje pri uspavljivanju žene najčešće primećuju tokom stresnih perioda ili posle napornih dana. Takođe, neadekvatno spavanje, kasna kafa ili energetski napici mogu povećati rizik. Zbog toga, stručnjaci savetuju da izbegavate kofein i teške vežbe uveče. Osim toga, preporučuju uspostavljanje redovnog ritma spavanja i opuštajuće aktivnosti pred odlazak u krevet.

Da li hipnički trzaji treba da zabrinjavaju

Većina ljudi ne doživi nikakve posledice nakon ovih trzaja. „Ovi trzaji su normalna reakcija tela i ne zahtevaju lečenje,“ kaže dr Amir Kan. Ipak, ukoliko se trzaji javljaju često i ometaju san, korisno je proveriti navike i po potrebi konsultovati lekara. Na kraju, važno je znati da padanje pri uspavljivanju ne ukazuje na ozbiljno zdravstveno stanje, već je najčešće prolazna i bezopasna pojava.

Zašto je padanje pri uspavljivanju evolutivno korisno

Postoji zanimljiva teorija da je hipnički trzaj ostao iz vremena kada su ljudi spavali na drveću. Naglo grčenje mišića moglo je sprečiti pad sa grane, što je bio mehanizam zaštite. S druge strane, mozak ponekad zbunjuje signal opuštanja i reaguje refleksno. Iako ova teorija nije potvrđena, ona pomaže da bolje razumemo ovaj svakodnevni fenomen. Štaviše, svaka žena može lakše prihvatiti ove trzaje ako zna da su deo normalnog funkcionisanja tela.

Stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost niskog intenziteta za očuvanje zglobova i sprečavanje bolova u zrelom dobu

Profesor Gordon Vadington sa Univerziteta u Kanberi ističe da su vežbe za zdrava kolena i kukove produžavaju pokretljivost žena koje ulaze u zrelo doba. Mnoge žene u Srbiji i širom sveta izbegavaju kretanje zbog bola, ali fizička aktivnost niskog intenziteta zapravo smanjuje tegobe i pomaže da zglobovi ostanu funkcionalni. Takođe, pravilno odabrane vežbe podstiču cirkulaciju sinovijalne tečnosti, što doprinosi ishrani hrskavice. Kao rezultat, produžava se vitalnost zglobova i sprečava dalji razvoj problema.

Zašto se javljaju bolovi u kolenima i kukovima

S godinama se količina hrskavice i tečnosti u zglobovima smanjuje. Zbog toga žene često osećaju ukočenost, bol ili smanjenu pokretljivost. Nažalost, hrskavica nema direktno snabdevanje krvlju, pa se teško obnavlja. Pre svega, najčešći uzrok bola kod žena starijih od pedeset godina je osteoartritis. Ipak, mirovanje nije rešenje. Naprotiv, kretanje omogućava zglobovima da ostanu zdravi i sprečava dalje pogoršanje.

Vežbe za zdrava kolena i kukove produžavaju pokretljivost žena

Prema rečima profesora Vadingtona, žene bi trebalo da biraju aktivnosti niskog intenziteta. Plivanje i vežbe u vodi rasterećuju zglobove jer voda preuzima deo težine tela. Osim toga, vožnja bicikla jača mišiće nogu bez velikog pritiska na kolena. Redovne šetnje, joga i tai či su sjajan izbor za jačanje mišića oko zglobova i poboljšanje ravnoteže. Štaviše, istraživanja pokazuju da pravilno izabrane vežbe mogu smanjiti bol kod osteoartritisa i poboljšati funkciju kolena. Efekat je uporediv sa nekim lekovima protiv upale, ali nema neželjenih posledica.

Kako sprečiti padove i sačuvati ravnotežu

S godinama slabi sposobnost tela da prepozna svoj položaj u prostoru, što povećava rizik od padova. Međutim, vežbanje na različitim podlogama, kao što su trava ili šljunak, pomaže zglobovima da se prilagode svakodnevnim pokretima. Jedno istraživanje pokazalo je da trening na nestabilnim podlogama poboljšava kontrolu ravnoteže kod starijih žena. Kao rezultat, smanjuje se rizik od padova za oko 23 odsto.

Praktični saveti za bezbedan početak

Važno je početi postepeno i slušati signale svog tela. Na početku je bolje šetati po zemlji ili travi, a ne po tvrdom asfaltu. Ravnotežu možete vežbati i kod kuće, na primer stajanjem na jednoj nozi dok perete zube. Ipak, imajte u blizini stabilan oslonac radi sigurnosti. Ako već osećate bol u kolenima ili kukovima, konsultujte se sa fizijatrom ili fizioterapeutom pre početka vežbanja.

Redovno kretanje čuva vaše zglobove

Habanje zglobova je prirodan deo starenja, ali to ne znači da treba odustati od aktivnosti. Redovna fizička aktivnost prilagođena vašim mogućnostima može pomoći da sačuvate kolena i kukove. Na taj način svakodnevne aktivnosti postaju lakše i u poznim godinama. „Vežbanje je najbolji saveznik vaših zglobova“, poručuje profesor Vadington.

Kratak odmor između 13 i 15 časova može poboljšati energiju i raspoloženje žena bez narušavanja noćnog sna.

Dr Ana Jovanović, specijalista za poremećaje spavanja, ističe da popodnevna dremka može doneti mnogo koristi ženama sa dinamičnim rasporedom, posebno ako dremka traje manje od 30 minuta i odvija se između 13 i 15 časova. Zbog toga je najbolje vreme za popodnevnu dremku ono koje ne remeti noćni odmor i omogućava obnavljanje koncentracije nakon napornog prepodneva. Mnoge žene u Srbiji, naročito zaposlene majke, često osećaju umor posle ručka. Ipak, ako pravilno planiraju odmor, mogu poboljšati svoju dnevnu produktivnost i smanjiti potrebu za dodatnom kafom.

Najbolje vreme za popodnevnu dremku bez posledica po san

Pre svega, stručnjaci savetuju da popodnevna dremka ima najviše efekta kada traje do 30 minuta. Produženo spavanje tokom dana, s druge strane, može izazvati osećaj tromosti i poremetiti unutrašnji ritam tela. Zato žene koje često osećaju popodnevni umor treba da odaberu kratku dremku u preporučenom periodu, jer na taj način ne rizikuju da im noćni san postane plitak ili isprekidan. Osim toga, kratka dremka može značajno poboljšati fokus i smanjiti stres, što je posebno važno ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza.

Kako pravilno organizovati popodnevni odmor

Međutim, nije dovoljno samo leći i zatvoriti oči. Preporučuje se da dremka bude u tihoj i zamračenoj prostoriji, bez teške hrane neposredno pre odmora. Takođe, važno je izbegavati dremanje kasno popodne, jer to može poremetiti ritam spavanja. „Najbolje vreme za popodnevnu dremku je između 13 i 15 sati, jer tada naš biološki sat prirodno signalizira pad energije“, naglašava dr Ana Jovanović. Kao rezultat, žene koje redovno praktikuju ovakav odmor često osećaju više energije i zadovoljstva tokom ostatka dana. Osim toga, kratka dremka u ovom periodu ne izaziva osećaj krivice, jer nije znak lenjosti, već korisna navika koja doprinosi zdravlju.

Prednosti kratke dremke za svakodnevni život žena

Na kraju, redovan i pravilan popodnevni odmor može doprineti boljem zdravlju, smanjenju stresa i većoj produktivnosti. Mnoge žene ističu da im popodnevna dremka pomaže da lakše obave sve dnevne zadatke i zadrže dobro raspoloženje do večeri. Štaviše, ova jednostavna navika može biti snažan saveznik u održavanju psihofizičke ravnoteže tokom užurbanih dana.