Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula, što predstavlja ključnu meru iz nove trgovinske strategije administracije predsednika Donalda Trampa, prema ekonomskim analizama. Ova odluka, koju je saopštila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), znači da će Brazil postati prva zemlja prema kojoj je primenjen ovakav pristup, a carina od 25% neće obuhvatiti govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će se odnositi na širok spektar druge robe, uključujući šećer, čelik i tekstilne proizvode.

Prema rezultatima jednogodišnje istrage USTR, brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je: „Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora.“ Državni sekretar Marko Rubio optužio je predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu da nije pregovarao „u dobroj veri“, navodeći da je „stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda“.

Brazil je snažno kritikovao ovu odluku, a predsednik Lula da Silva ocenio je mere kao neopravdane i najavio obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uz mogućnost uvođenja recipročnih mera. Pored toga, SAD vode posebnu istragu o prinudnom radu u određenim sektorima u Brazilu, koja bi mogla dovesti do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza dostiglo 37,5%.

Nove carine Brazilu dolaze u trenutku kada je budžetski deficit SAD za jun porastao na 120 milijardi dolara, što je oštar zaokret u odnosu na suficit od 27 milijardi dolara iz juna prošle godine. Povraćaj ranije nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara (6%), na 496 milijardi dolara, dok su rashodi porasli za 117 milijardi dolara (23%), na 616 milijardi dolara. Tokom juna, država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je vratila 49,2 milijarde dolara, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.

Prema ranije objavljenim analizama, ovakve mere deo su šire trgovinske politike SAD, uključujući istrage i najave novih carina na uvoz iz drugih ekonomija. Očekuje se nastavak pregovora između SAD i Brazila, dok obe strane najavljuju moguća dodatna reagovanja na međunarodnom planu.

Potrošačke cene u Italiji ostale nepromenjene, dok su u Hrvatskoj zabeležile pad od 0,4 odsto u junu

Inflacija u Italiji pala je na 3 odsto u junu, dok je u Hrvatskoj zabeležena stopa od 4,5 odsto, pokazali su najnoviji podaci zvaničnih statističkih zavoda. Prema izveštaju italijanskog Zavoda za statistiku (Istat), godišnja stopa inflacije u Italiji smanjena je sa majskih 3,2 odsto na 3 odsto, pri čemu su potrošačke cene ostale nepromenjene na mesečnom nivou. U Hrvatskoj je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), inflacija u junu pala sa majskih 5,2 odsto na 4,5 odsto, što je najniži nivo u poslednja četiri meseca.

Detaljnije, u Italiji je usporavanje inflacije rezultat sporijeg rasta cena neprerađene hrane, koje su porasle za 4,4 odsto u odnosu na 5,5 odsto u maju. U sektoru rekreacije, popravki i ličnih usluga inflacija je smanjena sa 3 na 2,7 odsto, dok je u transportu došlo do pada sa 1,7 na 1,1 odsto. S druge strane, cene regulisanih energenata zabeležile su rast od 9,2 odsto međugodišnje, u poređenju sa 5,6 odsto u maju, dok su neregulisani energenti poskupeli 13,3 odsto, naspram 12,5 odsto mesec ranije. Cene robe ukupno su u Italiji porasle za 3,3 odsto, dok su usluge skuplje za 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje među članicama Evropske unije, takođe potvrđuje godišnju inflaciju od 3 odsto i nepromenjen nivo cena u odnosu na maj.

U Hrvatskoj je usporavanje rasta cena najviše vidljivo kod hrane i bezalkoholnih pića, sa rastom od 0,8 odsto u junu, dok je u maju taj rast iznosio 1,4 odsto. Rast cena alkohola i duvana usporio je na 7,1 odsto sa 7,5 odsto, dok su cene u sektoru transporta zabeležile pad rasta sa 12,5 na 8,6 odsto. Usluge u restoranima i smeštaju poskupele su 5,8 odsto, dok je u maju rast bio 6,1 odsto. Troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih energenata porasli su sa 11,8 na 12 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u Hrvatskoj u junu niže za 0,4 odsto, nastavljajući pad iz maja od 0,3 odsto. Hrvatska inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosi 4,2 odsto međugodišnje i 0,1 odsto međumesečno.

U Srbiji je u junu inflacija zabeležila neočekivan pad na 2,7 odsto, dok su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 2,7 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U maju je međugodišnja inflacija iznosila 3,5 odsto, a pad se objašnjava i promenama cena energenata, pre svega goriva.

Prema zvaničnim statistikama, inflacija u Italiji, Hrvatskoj i Srbiji pokazuje trend usporavanja, dok pojedine kategorije i dalje beleže rast cena, posebno energenata. Ovi podaci naglašavaju važnost praćenja promena cena u ključnim segmentima potrošnje kako za privredu, tako i za potrošače.

Američka kompanija povećala ulaganje u Alfabet, 10 milijardi dolara namenjeno infrastrukturi za veštačku inteligenciju

Berkšir Hatavej investira 10 milijardi dolara (oko 8,6 milijardi evra) u Alfabet tokom ove godine, sa ciljem razvoja infrastrukture za veštačku inteligenciju, prema ekonomskim analizama. Legendarni američki investitor Voren Bafet potvrdio je da je lično inicirao ovo ulaganje, naglašavajući važnost dugoročnih investicija u tehnološki sektor.

Kompanija Berkšir Hatavej je tokom prošle godine započela izgradnju pozicije u Alfabetu, a ove godine dodatno je povećala ulaganja, uključujući i privatnu investiciju od 10 milijardi dolara. Ova sredstva su usmerena na razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju, što potvrđuje stratešku orijentaciju kompanije prema inovativnim tehnologijama.

Bafet je naveo da je ranije propustio priliku da investira u Alfabet dok je kompanija bila u fazi brzog rasta i imala jednostavniji poslovni model, jer tada nije dovoljno razumeo tehnološki sektor. „Verovatnije je da će oni biti među pobednicima nego 90 ili 95% kompanija koje Volstrit danas promoviše“, izjavio je Bafet, ističući da Alfabet ima dobre izglede da bude među vodećima u razvoju veštačke inteligencije.

Govoreći o trenutnom stanju na berzi, Bafet je upozorio da je danas sve više špekulativnog trgovanja, dok su prave investicione prilike ređe. „Teško je pronaći potcenjene kompanije kada svi više vole kockanje“, rekao je Bafet, dodajući da su periodi u kojima se pojavljuje više investicionih prilika retki i zahtevaju veliko strpljenje.

Bafet je takođe kritikovao industriju koja podstiče špekulativno trgovanje, ističući da fondovi koji prate dnevno kretanje indeksa više liče na kockarnice nego na berze. U maju je berzu uporedio sa „crkvom kojoj je pridružen kazino“, posebno ukazujući na rast trgovanja jednodnevnim opcijama (ODTE), koje smatra oblikom kockanja, a ne investiranja.

Američko tržište akcija ove godine dostiglo je rekordne nivoe, ali analitičari upozoravaju na visok nivo špekulativnih ulaganja putem opcija i visokorizičnih ETF fondova, koji koriste pozajmljeni novac za povećanje dobitaka i gubitaka. Ključna stvar je da su ovi fondovi dizajnirani za dnevno, a ne dugoročno praćenje indeksa, što prema Bafetovom mišljenju dodatno pojačava spekulativni karakter tržišta.