Lokalne vlasti potvrdile identitet nastradalih, tela pronađena nakon potrage helikopterom u regiji Gran Paradiso

Tela dva rumunska alpinista, koji su nestali prošle nedelje, pronađena su u ponedeljak na masivu Gran Paradiso u italijanskim Alpima, saopštile su vlasti regije Aosta. Prema navodima zvaničnika, reč je o rumunskim državljanima čije godine nisu objavljene. Poslednji kontakt sa njima zabeležen je 9. jula, kada su napustili planinarsko sklonište, nakon čega se nisu javljali.

Prema izjavama spasilačkih službi, nakon višednevne potrage u kojoj su korišćeni i helikopteri, tela alpinista pronađena su u ponedeljak ujutru na dnu ledenjačke pukotine, na dubini od oko 20 metara. Spasilačke ekipe navode da su oba planinara stradala prilikom pada u pukotinu. Gran Paradiso, planinski vrh visok 4.061 metar, nalazi se unutar najstarijeg nacionalnog parka u Italiji.

Planinske nesreće su česte u Italiji. Prema izveštajima lokalnih vlasti, ranije tokom godine zabeležen je rekordan broj smrtnih slučajeva među skijašima i planinarima, uključujući i deset osoba koje su stradale u lavinama tokom jedne nedelje. Italijanski Nacionalni korpus za spasavanje u planinama i speleologiji (CNSAS) saopštio je da su 2025. godine u italijanskim planinama zabeležene 528 žrtve, što predstavlja povećanje od 13 odsto u odnosu na 466 žrtava u 2024. godini.

U novembru 2025. godine, pet nemačkih planinara, među kojima su bili i otac i njegova maloletna ćerka, izgubilo je život usled lavine u oblasti Južni Tirol na severu Italije. Vlasti apeluju na sve planinare i posetioce planinskih područja da pre polaska na uspon prate lokalne izveštaje o vremenskim i bezbednosnim uslovima.

Gran Paradiso nacionalni park, gde se dogodila poslednja nesreća, poznat je po izazovnim usponima i promenljivim vremenskim uslovima, zbog čega se preporučuje oprez i adekvatna priprema pre svakog uspona. Zvaničnici ističu da su spasilačke službe i dalje u pripravnosti i da se nastavlja praćenje situacije kako bi se smanjio rizik od novih nesreća.

Policija vodi istragu, sedmoro povređenih hospitalizovano, vozač član ratne mornarice nije bio pod dejstvom alkohola

Najmanje šest osoba je poginulo, a sedmoro je povređeno kada je automobil velikom brzinom uleteo među okupljene na pijaci u čileanskom gradu Vinja del Mar u naselju Gomes Karenjo, saopšteno je iz policijskih izvora. Incident se dogodio 13. jula oko 7.45 časova, a među poginulima su tri muškarca i tri žene.

Prema preliminarnim rezultatima istrage, automobil marke bele boje vozio je podoficir čileanske ratne mornarice svojim privatnim vozilom, znatno brže od dozvoljene brzine, kada je iz za sada neutvrđenih razloga izgubio kontrolu, popeo se na trotoar i udario u tezge na pijaci, nakon čega je naleteo na ljude koji su se kretali između prodajnih mesta.

Policija je potvrdila da vozač u trenutku nesreće nije bio na dužnosti, niti je bio pod dejstvom alkohola ili droga, što su pokazali prvi testovi. „Svi su pregledani i stabilizovani, nema osoba u teškom stanju, svi bi trebalo da imaju lakše povrede“, izjavio je pukovnik Horhe Guaita, načelnik policije u Vinji del Mar.

Među povređenima se nalaze dve bebe stare osam meseci, blizanci, i njihova majka, koja je zadobila povredu vratnog dela kičme. Portparol bolnice naveo je da će blizanci najverovatnije ostati na dodatnim pregledima radi utvrđivanja eventualnih komplikacija.

Nakon nesreće, pojedini očevici pokušali su da fizički napadnu vozača, zbog čega ga je policija evakuisala sa lica mesta dok traje istraga. Prvo saslušanje vozača pred sudom zakazano je za ponedeljak, 13. jul, kada će biti odlučivano o pritvoru. Čileanska ratna mornarica izrazila je žaljenje povodom gubitka života i ponudila punu saradnju tužilaštvu.

Zvaničnici više država predlažu zakone o transparentnosti, dok se najavljuje uvođenje novih uslova za dobijanje pomoći

Uoči roka za sprovođenje novih uslova rada za korisnike Medicada, pojedine američke savezne države predlažu zakonske mere kojima bi se javno objavljivali podaci o velikim kompanijama čiji zaposleni koriste ovaj državni program zdravstvene zaštite za građane sa niskim primanjima i osobe sa invaliditetom. Inicijative dolaze u trenutku kada države najavljuju gubitke u finansiranju i nastoje da obezbede veću transparentnost u vezi sa opterećenjem javnog sektora.

U Kaliforniji se razmatra ponovno uvođenje zakona koji bi od države zahtevao da identifikuje kompanije sa 100 ili više zaposlenih, a čiji radnici koriste Medi-Cal, što je kalifornijska verzija Medicada. Sličan zakon na snazi je u Nevadi od 2017. godine, dok je u Oregonu slična inicijativa za sada zaustavljena nakon okončanja skupštinske sednice u martu.

Autorka kalifornijskog predloga, senatorka Lola Smallwood-Cuevas, izjavila je da je zabrinuta zbog mogućih posledica obaveznih uslova za rad korisnika, koji treba da stupe na snagu u januaru. Prema državnim podacima, skoro 5 miliona od više od 14 miliona korisnika Medi-Cal programa biće podložni novim pravilima. Smallwood-Cuevas je navela da je cilj predloga omogućavanje građanima da dobiju uvid u to koje velike kompanije deo troškova zdravstvene zaštite prebacuju na javni sektor.

U Nevadi, gde je zakon već na snazi, na listi kompanija čiji zaposleni koriste Medicaid često se nalaze veliki poslodavci kao što su Walmart i Amazon. Predstavnici ovih kompanija navode da se u evidenciji nalaze i sezonski i radnici sa nepunim radnim vremenom, dok, prema njihovim navodima, redovno zaposleni sa punim radnim vremenom ostvaruju primanja iznad granice za dobijanje Medicaid pomoći.

Predstavnica Walmarta, Katrina Proffitt, rekla je da kompanija ulaže napore u poboljšanje uslova zaposlenih, dok iz Amazona navode da su njihovi radnici obuhvaćeni raznim vrstama beneficija. Državni zvaničnici ističu da je uvođenje novih pravila deo šire strategije za smanjenje opterećenja na javne finansije i podsticanje kompanija da obezbede adekvatno zdravstveno osiguranje za zaposlene.

Predlozi zakona i dalje izazivaju raspravu među donosiocima odluka. Dok pojedini smatraju da bi objavljivanje podataka podstaklo kompanije na odgovornije poslovanje, drugi izražavaju zabrinutost da bi to moglo uticati na poslovnu klimu i zaposlenost. Konačne odluke očekuju se u narednim mesecima, dok se priprema sprovođenje novih saveznih pravila vezanih za Medicaid.