Japanski lekari upozoravaju na sindrom spuštene glave i trajne posledice nepravilnog držanja vrata, naročito kod mladih.

Sve više mladih ljudi suočava se sa zdravstvenim problemima zbog prekomernog korišćenja mobilnih telefona, a japanski stručnjaci upozoravaju na pojavu takozvanog sindroma spuštene glave. Nedavno je javnost potresao slučaj 25-godišnjeg mladića iz Japana koji je, nakon godina provedenih gledajući u telefon pod neprirodnim uglom, razvio ozbiljna oštećenja mišića i pršljenova vrata. Kod njega su se javili izraženi bolovi, poteškoće sa podizanjem glave, problemi sa gutanjem i nagli gubitak telesne mase. Lekari su otkrili deformacije vratnih pršljenova, a rendgenski snimci su pokazali izbočinu na vratu.

Ovaj problem nije usamljen – stručnjaci ističu da dugotrajno saginjanje vrata pri korišćenju telefona može uzrokovati slabost mišića i stvaranje ožiljkastog tkiva, što može dovesti do trajnih posledica ako se zanemari. U navedenom slučaju, standardne terapije poput medicinskih kragna nisu bile efikasne jer je pacijent osećao utrnulost. Zbog toga su lekari u Japanu pribegli hirurškoj intervenciji: uklonili su deo deformisanih pršljenova i ožiljno tkivo, a vrat su stabilizovali šrafovima i metalnim šipkama. Šest meseci posle operacije, mladić je uspešno držao glavu uspravno i normalno gutao, a kontrola godinu dana kasnije pokazala je stabilno stanje.

Sindrom spuštene glave može se razviti kod svih koji često drže vrat u neprirodnom položaju, posebno prilikom korišćenja mobilnih uređaja ili računara. Iako su neuro-mišićni poremećaji najčešći uzrok, loše navike i zloupotreba uređaja mogu doprineti razvoju ovog ozbiljnog stanja. Žene koje mnogo vremena provode na telefonu ili računaru posebno bi trebalo da vode računa o položaju tela. Preporučuje se pravljenje čestih pauza, izbegavanje dugotrajnog saginjanja glave i izvođenje blagih vežbi za vrat i ramena. Ako se pojave bol, utrnulost ili smetnje u pokretima vrata, neophodno je obratiti se lekaru.

Ortoped dr Hiroshi Tanaka iz Japana naglašava: „Dugotrajno nepravilno držanje tela, posebno kod mladih osoba, može izazvati ozbiljna oštećenja kičme i mišića vrata. Preporučujem svima da redovno proveravaju svoje držanje i da koriste uređaje na odgovarajućoj visini.“

Male promene u svakodnevnim navikama – kao što su postavljanje ekrana u visinu očiju i korišćenje adekvatne podrške za leđa – mogu značajno smanjiti rizik od ovog sindroma. Uvek obraćajte pažnju na signale tela i, pri svakoj sumnji, potražite savet stručnjaka.

Fermentisani krastavci mogu poboljšati probavu i zdravlje kostiju, ali visok sadržaj natrijuma zahteva umerenost

Kiseli krastavci su omiljeni dodatak jelima i često se nalaze na trpezama širom Srbije, posebno među ženama. Osim što su nezaobilazni u sendvičima i salatama, mogu pozitivno uticati na zdravlje. Nutricionisti naglašavaju da su kiseli krastavci bogati vitaminom K, važnim za čvrste kosti i normalno zgrušavanje krvi. Posebno su korisni fermentisani krastavci, jer sadrže prirodne probiotike koji podržavaju zdravu crevnu floru i olakšavaju varenje.

Proces pripreme može praviti razliku u nutritivnoj vrednosti. Tradicionalno kiseljenje koristi sirće, so i začine, dok fermentacija podrazumeva prirodno stvaranje mlečne kiseline. Fermentisani krastavci su posebno cenjeni zbog svojih benefita za digestivni sistem.

Kada je reč o kalorijama, jedan kiseli krastavac sa mirođijom ima oko 5 kalorija i manje od jednog grama masti, ugljenih hidrata i proteina. Slatki kiseli krastavci su nešto kaloričniji, sa oko 18 kalorija po komadu i više ugljenih hidrata. Obe vrste sadrže vlakna i već dva krastavca mogu zadovoljiti najmanje 10% dnevnih potreba za vitaminom K. Niska kalorijska vrednost omogućava njihovo lako uklapanje u ishranu žena koje vode računa o liniji.

Prednosti su posebno izražene kod fermentisanih kiselih krastavaca, koji pomažu ženama sa osetljivom probavom. Probiotici podržavaju rast korisnih bakterija u crevima, što može doprineti boljem varenju i jačem imunitetu. Vitamin K je ključan za žene, naročito u periodu perimenopauze i menopauze, jer doprinosi očuvanju zdravlja kostiju.

Važno je napomenuti da nisu svi kiseli krastavci izvor probiotika – samo oni koji su fermentisani, a ne konzervisani u sirćetu. Pre kupovine, pažljivo proverite deklaraciju da biste bili sigurni u vrstu proizvoda.

Ipak, sa konzumacijom treba biti oprezan zbog visokog sadržaja natrijuma. Jedan kiseli krastavac može sadržati više od 300 miligrama natrijuma, a pola većeg krastavca oko 270 miligrama. Osobama sa povišenim krvnim pritiskom i onima koje su osetljive na so preporučuje se da biraju proizvode sa manje soli i da obrate pažnju na količinu koju konzumiraju.

Nutricionista dr Ana Petrović savetuje: “Kiseli krastavci su odličan izvor vitamina K, ali savetujem umerenost zbog natrijuma. Posebno preporučujem fermentisane vrste za žene koje žele da poboljšaju zdravlje creva.”

Uživajte u kiselim krastavcima kao ukusnom dodatku obrocima, ali birajte pažljivo i vodite računa o količini. Tako ćete iskoristiti njihove prednosti bez rizika po zdravlje. Za individualne savete obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Već 80 minuta manje sna svake noći povećava rizik od gojenja i smanjuje fizičku aktivnost kod žena

Nedostatak sna nije samo razlog osećaja umora – najnovije istraživanje Univerziteta Kolumbija pokazuje da čak i blagi manjak sna, poput 80 minuta manje tokom noći, može dovesti do povećanja telesne težine i smanjene fizičke aktivnosti kod žena. Ova tema je posebno značajna za žene koje često balansiraju između više obaveza i zbog toga san stavljaju u drugi plan.

Tokom šest nedelja, naučnici su pratili 95 odraslih osoba koje su uobičajeno spavale sedam do osam sati. U eksperimentalnom periodu, učesnici su spavali oko sat i dvadeset minuta kraće. Kao posledica, prosečno su dobili pola kilograma. Iako se ova brojka ne čini velika, ovakav obrazac može tokom godine doneti i do jednog kilograma viška.

Smanjena količina sna takođe je dovela do povećanja vremena provedenog u sedenju ili ležanju bez aktivnosti. Istraživači su izmerili da su učesnici dnevno bili neaktivni u proseku 17 minuta duže, dok su žene u postmenopauzi beležile čak 30 minuta više neaktivnog vremena.

Nedovoljno sna utiče i na hormone koji regulišu glad – nivo grelina raste, dok leptin pada, što uzrokuje pojačan apetit i smanjenje motivacije za kretanje. Ove hormonalne promene mogu dovesti do postepenog porasta telesne mase, čak i ako ne promenite navike u ishrani.

Redovno skraćivanje sna povećava rizik ne samo od gojenja, već i od poremećaja metabolizma, kao što je dijabetes tipa 2, ali i drugih zdravstvenih problema. Manje sna znači i manje energije za svakodnevne zadatke, slabiju koncentraciju i lošije raspoloženje.

Nutricionista i stručnjak za medicinu sna sa Univerziteta Kolumbija, dr Mari-Pjer Sent-Onž, ističe: “Naše istraživanje pokazuje da i mali, ali dugotrajan gubitak sna može imati značajan uticaj na povećanje telesne težine i obima struka. Žene, posebno u užurbanom svakodnevnom životu, treba da obrate pažnju na kvalitet i dužinu sna.”

Kako biste smanjile rizik od gojenja, savetuje se da svake noći spavate minimum sedam sati. Održavajte redovan ritam odlaska na spavanje, izbegavajte ekrane najmanje pola sata pre spavanja i ne konzumirajte obilan obrok ili kofein uveče. Ako primetite da ste često umorne, dobijate na težini ili ste manje aktivne tokom dana, obratite pažnju na navike spavanja i po potrebi se konsultujte sa lekarom. Pravilna higijena sna može biti ključna za očuvanje zdravlja i prevenciju metaboličkih poremećaja.