Deca stogodišnjaka često biraju voće, povrće i ribu, ali i dalje postoji prostor za unapređenje ishrane

Navike koje vode ka zdravlju i dugom životu često se prenose sa generacije na generaciju, ali i porodice poznate po dugovečnosti mogu dodatno unaprediti svoju ishranu. Najnovije studije sa Boston University pokazuju da deca ljudi koji su doživeli sto godina ređe oboljevaju od srčanih i drugih hroničnih bolesti. Analizom jelovnika 457 odraslih osoba, istraživači su otkrili da potomci stogodišnjaka češće biraju sveže voće, povrće i ribu, izbegavajući prerađeno meso i suhomesnate proizvode. Takođe, oni paze da ne unose previše soli, šećera i belog brašna.

Ishrana ovih porodica zasniva se na bogatim izvorima proteina iz ribe i smanjenoj upotrebi prerađenog mesa. Njihovi obroci su puni raznovrsnog povrća, svežeg zelja i morskih plodova, što doprinosi nižem riziku od bolesti srca i očuvanju zdravlja mozga u starijim godinama. Ipak, studija pokazuje da čak i kod ovih porodica postoji manjak u konzumaciji integralnih žitarica, mahunarki, soje i orašastih plodova, koji su važni za optimalnu ishranu. Dr. Tara Mur ističe: “niko nije savršen, ali male promene u ishrani mogu doneti velike koristi za zdravlje.”

Obrazovanje igra značajnu ulogu u kvalitetu ishrane – osobe sa višim stepenom obrazovanja češće biraju nutritivno bogate namirnice i bolje prolaze na testovima ishrane. Pored toga, dostupnost zdravih opcija poput integralnih žitarica i mahunarki olakšava održavanje zdravih navika. Zato se preporučuje veća edukacija o izboru i pripremi hrane, kao i podrška za dostupnije cene zdravih namirnica.

I dok se ovakva istraživanja sprovode u Sjedinjenim Američkim Državama, evropske zemlje poput Italije, Švedske i Španije imaju viši očekivani životni vek, dok u državama kao što su Bugarska i Rumunija životni vek zaostaje. Ovo pokazuje da osim genetike i ishrane, na dugovečnost utiču i društveni i ekonomski faktori.

Na kraju, istraživanje potvrđuje da pravilna ishrana, obrazovanje i dostupnost zdravih namirnica mogu značajno doprineti zdravlju više generacija. Iako deca stogodišnjaka već neguju dobre navike, dodavanje orašastih plodova, mahunarki i integralnih žitarica može dodatno unaprediti njihov način ishrane.

Jednostavan recept sa voćem i želatinom bez glutena, gotov za kratko vreme i idealan za decu

Gumene bombone koje možete pripremiti kod kuće bez šećera i glutena postale su omiljeni izbor među roditeljima i decom širom Srbije. Ovaj recept omogućava mamama da brzo naprave zdravu poslasticu bez nepotrebnih dodataka, koristeći samo prirodne sastojke. Upravo to je razlog što mnoge žene biraju ovu varijantu kada žele da obraduju svoje mališane i budu sigurne u kvalitet onoga što deca jedu.

Za pripremu domaćih gumenih bombona koriste se sveži voćni sok ili pire, na primer od pomorandže, jagode, maline ili jabuke, ali možete koristiti i drugo sezonsko voće prema želji. Ključnu teksturu bombonama daje želatin ili njegova biljna zamena, agar-agar, što ih čini pogodnim čak i za one koji izbegavaju životinjske proizvode.

Priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena – voćni sok ili pire blago se zagreva sa želatinom dok se ne rastopi. Po potrebi se može dodati malo meda za slatkoću, ali ako je voće dovoljno slatko, dodatni zaslađivači nisu neophodni. Smesa se potom sipa u silikonske kalupe raznih oblika, poput zvezdica, srca ili životinjica, čime bombone postaju još zanimljivije deci.

Nakon što se masa izlije u kalupe, bombone treba ostaviti nekoliko sati u frižideru da se stegnu. Rezultat su čvrste, žvakaće bombone koje se lako vade iz kalupa i mogu se čuvati u zatvorenoj posudi nekoliko dana – idealno za poneti u školu, na posao ili izlet.

Mnoge žene tvrde da su ove bombone najdraži međuobrok za celu porodicu. “Zadovoljna sam što mogu da ponudim deci nešto što je i ukusno i zdravo. Posebno mi je važno što znam šta tačno jedu”, kaže Jelena Marković, mama dvoje mališana iz Beograda.

Recept pruža puno prostora za kreativnost – možete kombinovati različito voće, menjati boje i oblike prema želji dece ili isprobavati nove ukuse za dodatnu raznovrsnost. Domaće gumene bombone su zato odlična alternativa kupovnim slatkišima, jer sadrže isključivo prirodne sastojke, bez veštačkih boja i konzervansa. Sve više porodica ih bira za svakodnevnu zdravu poslasticu, a istovremeno su savršena prilika za zajedničko pravljenje i kreativnu zabavu sa decom.

Nutricionistkinje otkrivaju koje namirnice i napici pomažu ženama da lakše podnesu visoke temperature

Letnje temperature predstavljaju poseban izazov za žene koje balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, dok istovremeno brinu o svom zdravlju. Visoka vrućina često izaziva nesanicu, osećaj umora i nadutost, ali pravilna ishrana može umnogome olakšati ove tegobe. Nutricionistkinja Ejsling Dali naglašava da nema potrebe za povećanim unosom proteina tokom toplotnog talasa, već savetuje lagane i osvežavajuće obroke.

Grčki jogurt zauzima posebno mesto među preporučenim namirnicama, jer hidrira i osvežava telo. Dr Dali ističe da ga možete jesti za doručak umesto teže hrane. Nutricionistkinja Lusi Keršo savetuje: “Grčki jogurt je odličan izbor tokom toplotnog talasa. Možete ga kombinovati sa bobičastim voćem ili lubenicom, ili ga koristiti kao bazu za umake i sosove.” Voće i povrće kao što su lubenica, jagode, krastavac i zelena salata bogati su vodom i vitaminima i odličan su izbor za užinu. Kersti Vud dodaje: “Krastavac je dobar izbor zbog visokog sadržaja vode, vitamina K i kalijuma.” Ove namirnice pomažu da unesete dovoljno tečnosti bez osećaja težine u stomaku.

Iako su hladni napici prvi izbor mnogih tokom vrućina, istraživač Oli Džej navodi da topli napici mogu bolje rashladiti telo. “Ako popijete topli napitak, telo će proizvesti više znoja, a pod uslovom da on može da ispari, organizam će efikasnije odavati toplotu”, objašnjava on. Zato je u redu popiti topao čaj ili supu, posebno kad ste u hladu.

Tokom vrelih dana apetit prirodno opada, što je normalna reakcija tela na visoke temperature. Lusi Keršo pojašnjava: “Kada je napolju vruće, telo pokušava da reguliše temperaturu usporavanjem varenja.” Iz tog razloga preporučuju se lagani obroci. Umesto teške hrane, birajte salate od mahunarki, jaja ili prethodno skuvanog mesa, kao i smutije od voća i grčkog jogurta. Banane zamrznite i koristite kao zdrav dezert. Britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje da tokom vrućina povećate unos tečnosti, a voće i povrće dodatno doprinose hidrataciji.

Najvažnije je da slušate svoje telo – ako nemate apetit, ne forsirajte obimne obroke. Birajte lagane, osvežavajuće namirnice i pijte dovoljno tečnosti kako biste lakše podneli tropske temperature i sačuvali energiju tokom dana.