Bivša učesnica Zadruge objavila novosti na Instagramu nakon prekida trogodišnje veze

Sanja Grujić, poznata po svom učešću u rijalitiju “Zadruga”, skrenula je pažnju javnosti objavom na društvenim mrežama ubrzo nakon što je potvrđeno da je okončala vezu sa Markom Stefanovićem. Njihova trogodišnja romansa, koja je započela pred kamerama šeste sezone popularnog rijalitija, završila se, a Marko je o prekidu govorio u medijima.

Grujić je na svom Instagram profilu podelila da je otišla na, kako je navela, “remont”. Ova informacija izazvala je interesovanje njenih pratilaca, posebno jer dolazi odmah nakon raskida sa Markom Stefanovićem, fitnes trenerom i bivšim učesnikom “Elite 9”.

Njihova veza nastavila se i nakon rijalitija, a par je živeo zajedno u Sremskoj Mitrovici, gde je Sanja otvorila salon lepote. Tokom učešća u “Eliti 8” govorili su i o izazovima koje su imali, među kojima je bio i izostanak podrške iz Markove porodice.

Iako nije otkrivala detalje o promenama kroz koje prolazi, Sanja je kratkom objavom na Instagramu stavila do znanja da je posvećena sebi i svom izgledu. Fotografija iz salona lepote dodatno je podstakla komentare njenih fanova, koji su joj uputili reči podrške.

Podsećanja radi, Marko Stefanović je u izjavi za medije potvrdio kraj veze sa Sanjom, ali dodatne planove ili razloge nije iznosio. Sanja se za sada ne osvrće na detalje raskida, već fokus stavlja na lični razvoj i posao.

Pevačica na odmoru sa porodicom, otvoreno pričala o zdravoj ishrani i treninzima

Katarina Grujić, popularna pevačica, uživa u porodičnom odmoru u Crnoj Gori sa suprugom Markom Gobeljićem i ćerkom Katjom. Na društvenim mrežama podelili su fotografije sa plaže, na kojima Katarina privlači pažnju svojom figurom i osmehom. Porodični trenuci retko su viđeni zbog poslovnih obaveza, pa su fanovi sa radošću pozdravili njihove objave.

Na jednoj od fotografija, Katarina je pozirala sama na ležaljci, a u prvom planu bilo je njeno isklesano telo. Pevačica je ranije isticala da je do ovakvih rezultata došla zahvaljujući zdravoj ishrani i redovnom vežbanju. “Naravno zdrava ishrana. Ja sam neko ko jako voli da se zdravo hrani. Ne pamtim kada sam u životu pojela Mek, pice, paste… Uglavnom jedem meso i salate. Možda sam zbog posta još malo smršala. Ugljene hidrate baš retko jedem, možda ponekad hleb”, rekla je Katarina i dodala da su vežbe i savetovanje sa suprugom i trenerom deo njene rutine.

Pevačica se osvrnula i na svoje iskustvo sa prozivkama u detinjstvu. “Zvali su me klempava, a drugi nadimak mi je bio daska. Bila sam ravna kao daska, ali više nisam”, izjavila je Katarina u emisiji ‘Amidži šou’. Iskreno je govorila o podršci porodice kada je donela odluku o promenama na svom telu, ističući razumevanje oca.

Fotografije sa odmora izazvale su brojne pozitivne reakcije na društvenim mrežama, a fanovi su pohvalili pevačicu na trudu i posvećenosti svom izgledu. Katarina Grujić još jednom je pokazala da upornost i disciplina donose rezultate, a njena iskrenost i neposrednost dodatno su joj doneli simpatije publike.

Snažne peščane oluje pune, potencijalno smrtonosnih gljivičnih spora, zahvatiće ovog leta najmanje 11 američkih saveznih država, a najgori uslovi tek se očekuju.

Meteorolozi i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da će peščane oluje na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) do septembra podizati opasne gljivične spore iz zemljišta, čime bi milioni ljudi mogli da budu izloženi riziku od dolinske groznice ili kokcidioidomikoze.

Reč je o plućnoj infekciji koja nastaje udisanjem

mikroskopskih spora gljivice Coccidioides, koja prirodno živi u suvom zemljištu i lako se podiže u vazduh tokom snažnih pustinjskih vetrova. Ove gljivice su specifične po tome što mogu da prežive u ekstremno suvim i toplim uslovima.

Nakon što dospeju u pluća, spore se razvijaju u gljivične ćelije. Imuni sistem ih kod većine ljudi uspešno suzbije, pa bolest najčešće izaziva blage simptome slične gripu, poput povišene temperature, kašlja i glavobolje. Međutim, kod težih slučajeva infekcija može da se proširi na druge organe i kosti, pa čak i da bude smrtonosna.

Opasna kombinacija – ekstremne vrućine, suše i monsunski vetrovi

Broj obolelih mogao bi uskoro naglo da poraste jer jugozapad SAD – uključujući Kaliforniju, Nevadu, Arizonu, Jutu, Kolorado, Novi Meksiko i Teksas – ulazi u sezonu severnoameričkog monsuna, koju karakterišu snažne grmljavinske oluje i jaki vetrovi.

Ti vetrovi podižu ogromne zidove prašine, poznate kao habubi, baš u periodu kada je zemljište najsuvlje. Kombinacija ekstremnih vrućina, suše i monsunskih vetrova dovodi do sve češćih i intenzivnijih peščanih oluja koje raznose gljivične spore.

Slučajevi dolinske groznice obično dostižu vrhunac u oktobru, nekoliko nedelja ili meseci nakon peščanih oluja, jer je potrebno vreme da se gljivica razvije nakon udisanja spora. Meteorološke službe su već ove nedelje izdale upozorenja zbog lošeg kvaliteta vazduha, pošto veliki sistemi visokog vazdušnog pritiska zadržavaju dim, izmaglicu i prašinu pri tlu, piše “Dejli mejl”.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da su delovi država Vašington, Oregon, Ajdaho i južni Vajoming takođe pogodna staništa za ovu gljivicu. Ipak, CDC upozorava da bi se područje na kojem se spore mogu pojaviti moglo proširiti na gotovo ceo zapad SAD – od Oklahome, Kanzasa, Nebraske i Dakote do pacifičke obale.

Americi preti “mini kupola prašine” ako El Ninjo “podivlja”

Stručnjaci kompanije “Accu Weather” u junu su upozorili da bi SAD mogle da dožive svojevrsni fenomen poznat kao “mini kupola prašine” (na engleskom Dust Bowl) ukoliko trenutni vremenski obrazac El Ninjo u Tihom okeanu izazove višegodišnju sušu. U istorijskom kontekstu ovaj fenomen označava period katastrofalnih peščanih oluja i dugotrajnih suša koje su pogodile prerije u Severnoj Americi tokom 1930-ih godina i uništile poljoprivredno zemljište. Bila je to jedna od najvećih ekoloških katastrofa koja je prisilila milione ljudi na iseljavanje ih tih oblasti.

Nova slična pojava u oblastima u kojima, prema CDC-u, može da opstane gljivica Coccidioides, mogla bi desetine miliona Amerikanaca da izloži opasnim sporama.

Stručnjaci ne znaju zašto se infekcije tako brzo šire

Istraživanja pokazuju da broj slučajeva dolinske groznice poslednjih godina naglo raste širom jugozapada SAD, iako stručnjaci još ne znaju tačno zbog čega se infekcije toliko brzo šire.

Studija objavljena 2017. godine u časopisu “Geophysical Research Letters” navodi da je stopa oboljevanja od dolinske groznice u područjima jugozapada pogođenim peščanim olujama porasla za više od 800 odsto između 2000. i 2011. godine.

Istraživači iz Laboratorije za atmosferske resurse američke NOAA i Univerziteta Džordž Mejson utvrdili su i da je broj velikih peščanih oluja tokom 2000-ih bio 240 odsto veći nego tokom devedesetih godina.

Zaključili su da su glavni uzrok klimatske promene, koje čine region sve suvljim. Dodatno, male promene temperature površine severnog Tihog okeana doprinele su jačim vetrovima i sušnijim uslovima, što podiže još više prašine.

Epidemije i na mestima koja nisu pogodna za ovu gljivicu

Gljivica Coccidioides prirodno raste u suvim, peskovitim zemljištima u pojedinim pustinjskim područjima sveta, poput jugozapada SAD. Najviše joj odgovaraju zemljišta bogata alkalnim materijama, vrela leta, blage zime i malo padavina. Uglavnom nije opasna dok miruje u zemlji, ali postaje rizična kada vetar podigne njene spore u vazduh i ljudi ih udahnu.

Iako CDC ove infekcije smatra retkim, priznaje da su se pojedine epidemije pojavile i na mestima za koja se ranije nije verovalo da predstavljaju pogodno stanište za ovu gljivicu.

Selest Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije, izjavila je za “Bi-Bi-Si sajens fokus” da peščane oluje nisu samo neprijatnost zbog prljavih prozora i zamućenog neba, već ozbiljno ugrožavaju zdravlje i kvalitet života miliona ljudi i nanose ogromne ekonomske gubitke zbog prekida u vazdušnom i drumskom saobraćaju, poljoprivredi i proizvodnji solarne energije.

CDC i zdravstvene vlasti okruga Marikopa u Arizoni dali su nekoliko važnih saveta:

kad počne peščana oluja, ostanite u zatvorenom i ne otvarajte prozore

izbegavajte područja poput gradilišta i mesta na kojima se vrše iskopavanja

ako ne možete da izbegnete, nosite makar zaštitnu masku N95