Cena zlata tokom 2026. pala ispod psihološke granice, iako je u odnosu na početak 2025. i dalje u plusu 53 odsto

Cena zlata na svetskim berzama pala je krajem juna 2026. ispod 4.000 dolara, što je izazvalo uznemirenost na tržištima, ali su iskusniji investitori sačekali prolazak talasa straha i cena se ponovo oporavlja. Pad od 7-8 odsto od početka godine do kraja juna primećen je nakon višemesečnog rasta, dok je u odnosu na rekord iz januara pad bio još izraženiji. Prema ekonomskim analizama, i pored ove korekcije, cena zlata je od početka 2025. do kraja juna 2026. i dalje u plusu za približno 53 odsto.

Aktuelna korekcija razlikuje se od prethodnih velikih kriza, poput Crnog ponedeljka 1987, dot-com balona, globalne finansijske krize ili pandemije, jer ovaj put tržište nije pogodio finansijski šok, već promenjena očekivanja u vezi sa politikom američkog Feda, rast prinosa na američke državne obveznice, jačanje dolara i realizacija profita nakon snažnog rasta. Cenu zlata sada u velikoj meri određuju očekivanja vezana za kamatne stope, prinose i kurs američke valute, a ne samo geopolitička neizvesnost.

“Korekcije, odnosno padovi cene zlata nakon dužih perioda rasta, nisu neuobičajeni. Važno je razlikovati kratkoročnu korekciju od promene dugoročnog trenda. Od početka 2026. do kraja juna, cena zlata pala je za oko 7-8 odsto, dok je za period od početka 2025. do kraja juna 2026. rast iznosio oko 53 odsto. Korekcija je rezultat snažnog prethodnog rasta, a ne gubitka poverenja u zlato”, izjavio je Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex Zlato & srebro.

Tokom prethodnih kriza zabeležen je obrazac u kojem zlato nije uvek raslo u prvim danima panike – investitori često prodaju i zlato radi likvidnosti, ali se ono kasnije vraća kao sigurno utočište. U 1987. godini zlato je najpre skočilo, potom osciliralo; tokom dot-com krize kasnije je ušlo u višegodišnji rast, a 2008. i 2020. godine zabeležen je privremeni pad zbog tražnje za kešom, da bi potom cena ponovo rasla.

Današnja situacija se razlikuje i po tome što su centralne banke poslednje četiri godine kupovale zlato tempom neviđenim još od Bretton Woods ere, pri čemu je Svetski savet za zlato naveo da su od 2022. banke akumulirale oko 1.000 tona zlata godišnje, što je dvostruko više od proseka od 500 tona iz prethodne decenije. “Današnja podrška ceni zlata zasniva se na strukturnoj potražnji, ne samo na strahu investitora”, istakao je Hristov.

Zlato ostaje zaštitna aktiva, ali nije bez volatilnosti, a kratkoročne korekcije ne umanjuju njegov status sigurnog utočišta, već odražavaju specifične tržišne okolnosti i dugoročne promene u strategiji centralnih banaka.

Srpska fondacija za preduzetništvo podržala kredite vredne 47 miliona evra, program EU i KfW jača pristup finansiranju

OTP banka Srbija postala je prva poslovna banka u zemlji koja je potpisala partnerski ugovor sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo u okviru programa EU–KfW Western Balkans Guarantee – Supporting Entrepreneurs’ and MSMEs’ Resilience. Zahvaljujući ovom sporazumu, domaća mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za kredite u iznosima od 5.000 do 300.000 evra, pod povoljnijim uslovima i sa fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja.

Program zajednički podržavaju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke putem KfW Nemačke razvojne banke, a u Srbiji ga sprovodi Srpska fondacija za preduzetništvo u saradnji sa poslovnim bankama. Inicijativa je usmerena na unapređenje konkurentnosti i ravnomernog regionalnog razvoja, pružajući olakšan pristup finansiranju preduzetnicima, startapima i MMSP iz proizvodnih delatnosti, posebno izvan Beograda i Novog Sada.

Aleksandar Grabovac, direktor Srpske fondacije za preduzetništvo, naglasio je prilikom potpisivanja ugovora: „Potpisivanjem ovog ugovora sa OTP bankom Srbija ne otvaraju se samo nova vrata finansiranju, već i nove mogućnosti za hiljade preduzetnika i porodičnih biznisa koji su nosioci realne ekonomije Srbije.” Fondacija je do sada u partnerstvu sa finansijskim institucijama direktno podržala kredite vredne 47 miliona evra za ovu grupu klijenata, a Grabovac očekuje da će se uskoro priključiti i druge banke, što će dodatno unaprediti ambijent za razvoj preduzetništva u zemlji.

Carsten Sandhop, direktor Kancelarije KfW-a u Beogradu, istakao je značaj ovog prvog partnerskog sporazuma u Srbiji za šire partnerstvo EU i Nemačke na Zapadnom Balkanu. „Pristup finansiranju ostaje jedna od glavnih prepreka rastu mikro, malih i srednjih preduzeća u celom regionu, a ovaj projekat, koji smo osmislili zajedno sa Evropskom unijom, upravo ima za cilj da otkloni ovo usko grlo”, rekao je Sandhop.

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija, istakao je da će krediti u iznosima od 5.000 do 300.000 evra biti dostupni pod znatno povoljnijim uslovima, sa dužim rokovima otplate i fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja. „Pristupajući ovom programu OTP banka stavlja svoju ekspertizu i kapacitete u službu realne ekonomije”, naveo je Spasić.

Program EU–KfW Western Balkans Guarantee doprinosi jačanju finansijskog sektora Srbije, unapređenju privatnog sektora i usklađivanju domaćih politika sa evropskim standardima, posebno na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Nove izmene važe od 1. jula, primena materijala iz EU, EFTA, Turske i Egipta jača konkurentnost domaćih izvoznika

Od 1. jula 2026. godine na snazi su izmene Protokola 3 uz Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje omogućavaju primenu proširene kumulacije porekla robe, saopštila je Privredna komora Srbije. Prema Zakonu objavljenom u Službenom glasniku, odluka Saveta za partnerstvo, trgovinu i saradnju od 23. decembra 2025. godine donela je nove definicije proizvoda sa poreklom i metode administrativne saradnje između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Iz Privredne komore Srbije ističu da ove izmene donose značajno unapređenje poslovanja srpskih kompanija koje izvoze na britansko tržište, naročito u sektorima prehrambene, tekstilne, elektro i automobilske industrije. Nova pravila omogućavaju da, prilikom utvrđivanja preferencijalnog porekla proizvoda za izvoz u Ujedinjeno Kraljevstvo, pored materijala domaćeg porekla mogu da se koriste i materijali iz Evropske unije, država EFTA (Švajcarska, uključujući Lihtenštajn, Island i Norvešku), Turske, Egipta i pojedinih CEFTA partnera, pod uslovima definisanim Sporazumom.

“Na ovaj način povećava se fleksibilnost u organizaciji proizvodnje i lanaca snabdevanja, olakšava uključivanje srpskih kompanija u međunarodne lance vrednosti i dodatno unapređuje konkurentnost domaćih izvoznika na britanskom tržištu. Privredna komora Srbije preporučuje izvoznicima da analiziraju nove mogućnosti koje proizlaze iz primene proširene kumulacije porekla, imajući u vidu da one mogu doprineti lakšem ispunjavanju uslova za sticanje preferencijalnog porekla robe i ostvarivanju pogodnosti u bilateralnoj trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom”, navedeno je iz PKS.

Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva potpisan je 16. aprila 2021. godine u Beogradu, sa privremenom primenom od 20. maja 2021. godine, dok je zvanično stupio na snagu 15. jula 2021. godine.