Proizvodnja 451.758 automobila, nemačka električna vozila beleže skok registracija od 40 odsto

Američki proizvođač električnih automobila Tesla isporučio je u drugom tromesečju 2026. godine ukupno 480.126 vozila, što je za oko 25 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ovaj rezultat znatno premašuje tržišna očekivanja koja su iznosila oko 403.000 isporučenih automobila, zahvaljujući snažnom oporavku prodaje u Evropi, navode analitičari. Istovremeno, nemačka automobilska industrija suočava se sa pogoršanjem poslovne klime i ne gleda optimistično na budućnost, prema podacima Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena (Ifo).

Tesla je u periodu od aprila do juna 2026. godine proizvela 451.758 vozila, što znači da su isporuke premašile proizvodnju za više od 28.000 automobila. Na ovaj način, kompanija je smanjila zalihe koje su se nagomilale početkom godine. Rast prodaje Tesle u Evropi povećava verovatnoću da će kompanija tokom 2026. prekinuti dvogodišnji niz opadanja godišnjih isporuka.

Oporavak Tesle na evropskom tržištu podstaknut je rastom cena goriva, državnim podsticajima za kupovinu električnih vozila, ubrzanom elektrifikacijom voznih parkova kompanija i slabljenjem negativnog uticaja političkih stavova izvršnog direktora Ilona Maska na potrošače. Dok prodaja na američkom tržištu i dalje trpi posledice ukidanja poreskih olakšica za električne automobile, prodaju u Kini podupire obnovljeni model “Y” usprkos snažnoj konkurenciji domaćih proizvođača kao što je BYD.

Što se tiče Nemačke, prema izveštaju Ifo instituta, poslovna klima u automobilskoj industriji dodatno se pogoršala u junu – indeks je pao sa minus 20,7 poena u maju na minus 21,4 poena. Kompanije su lošije ocenile trenutnu poslovnu situaciju, dok su njihova očekivanja za budućnost ostala neujednačena. Eksperti napominju da evropska tržišta i dalje predstavljaju ključni oslonac za nemačku auto-industriju, a elektrifikacija vozila ostaje glavni pokretač rasta ovog sektora.

Podaci pokazuju da je u periodu od januara do maja 2026. godine u Nemačkoj registrovano oko 284.000 novih električnih vozila na baterije (BEV), što je za 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Udeo električnih automobila u ukupnim registracijama porastao je na gotovo 24 odsto, sa 17 odsto koliko je zabeleženo godinu dana ranije, navodi se na zvaničnoj stranici Ifo instituta.

Digital Realty Trust preuzima 80 odsto udela u dva data centra od 96 megavata, dok otpor lokalnog stanovništva zaustavlja kampus od 22 miliona kvadratnih stopa

Američki investicioni fond Blackstone prodao je svoje udela u tri data centra u Severnoj Virdžiniji za 3,5 milijardi dolara, čime unovčava deo investicije u koju je ušao pre manje od tri godine. Digital Realty Trust platiće 1,2 milijarde dolara u gotovini i ponuditi akcije u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, čime će preuzeti 80 odsto udela u dva data centra od po 96 megavata u Manasasu, kao i 50 odsto udela u data centru iste snage u Sterlingu, prema podacima iz ekonomskih analiza.

Ova transakcija dolazi nakon što je Blackstone bio poznat po prodaji prestižnih poslovnih zgrada uz velike popuste, a sada se povlači i iz segmenta data centara. Nedugo nakon prodaje, saznalo se da kompanija QTS, koja posluje u okviru Blackstone-a, odustaje od izgradnje svog dela velikog kampusa data centara u Virdžiniji pod nazivom Prince William Digital Gateway. Projekat je trebalo da obuhvati oko 2.100 akara zemljišta i 37 zgrada za data centre, a Blackstone se povukao pošto se partner iz projekta povukao nekoliko dana ranije.

Kampanja lokalnog stanovništva protiv izgradnje ovog kompleksa, koji je planiran na 800 akara zemljišta i obuhvatao bi 22 miliona kvadratnih stopa, dovela je do brojnih sudskih sporova. Kompleks je trebalo da bude najveći na svetu, sa potrebama za električnom energijom uporedivim sa potrebama jednog grada, i da privuče oko 100 milijardi dolara investicija. Međutim, zbog protivljenja lokalaca, administrativnih grešaka i povlačenja investitora, projekat je zaustavljen.

Brz rast kompanije QTS učinio ju je istaknutim primerom ekspanzije privatnog kapitala u industriji data centara, ali su ambicije naišle na zabrinutost javnosti zbog opterećenja elektroenergetske mreže i rasta cena nekretnina. Povlačenje Compass Datacenters, podržanog od strane Brookfield-a, iz projekta još u maju, dodatno je oslabilo mogućnost realizacije. Analitičari ocenjuju da je ovo jedno od najznačajnijih povlačenja investitora iz velikog projekta data centara, pri čemu se ističu ograničenja u infrastrukturi i otpor lokalnih zajednica kao ključni faktori.

Delegacija iz Srbije boravila u Tripoliju od 28. do 30. juna, dogovoren nastavak zajedničkih projekata i obnavljanje mešovitog komiteta nakon 17 godina

Srpske kompanije ponovo će biti uključene u velike projekte u Libiji, najavila je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević nakon posete Tripoliju od 28. do 30. juna. Tokom sastanaka sa libijskim zvaničnicima, dogovoreno je jačanje saradnje u oblastima prehrambene i farmaceutske industrije, obnovljive energije, građevinarstva i metalske industrije.

“Poseta je bila zaista uspešna. Kompanije i predstavnici Privredne komore Srbije su više nego zadovoljni. Libija želi da vrati odnose sa Srbijom na nivo iz vremena Jugoslavije, kada smo tamo bili veoma prisutni, naročito u ekonomskom segmentu. To je bio fokus naših razgovora”, izjavila je Lazarevićeva.

Kao ključne sektore buduće saradnje ministarka je navela građevinarstvo, poljoprivredu i poljoprivrednu mehanizaciju, farmaceutsku i metalsku industriju. Prema njenim rečima, srpske firme bi mogle učestvovati u izgradnji putne i digitalne infrastrukture, luka i drugih objekata u okviru razvojnih planova Libije.

U Libiji je, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, radilo između 15.000 i 20.000 jugoslovenskih radnika, a naša preduzeća su do 1990. godine realizovala projekte vredne više od tri milijarde američkih dolara. Preduzeća iz SFRJ bila su veoma aktivna u Libiji, posebno u građevinskim i hidroinženjerskim projektima. Najznačajniji su brane u Derni, koje je beogradska kompanija Hidrotehnika-Hidroenergetika izgradila od 1973. do 1977. godine, sa akumulacijama od oko 1,5 i 18 miliona kubnih metara vode.

Vlada Srbije imenovala je ministarku Lazarević za predsednika srpskog dela Mešovite komisije sa Libijom, a dogovoreno je da se obnovi rad ovog tela, čije je poslednje zasedanje održano pre 17 godina. “Dogovor je da do kraja godine, a zapravo planiramo već u naredna tri meseca, održimo mešoviti komitet i paralelno poslovni forum”, istakla je Lazarevićeva.

Lazarevićeva je naglasila da Srbija trenutno ima deficit u trgovini sa Libijom, pre svega zbog uvoza sirove nafte, ali da je cilj da se fokus preusmeri na učešće srpskih firmi u libijskim investicionim projektima. “Jedna od kompanija koja je bila sa nama već uspešno izvozi živu jagnjad u Libiju. Imamo široku lepezu od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do metalskog sektora i verujemo da će ta brojka rasti”, rekla je ministarka.

Libijska strana pokazala je interesovanje i za saradnju u oblasti medicinskog turizma, odnosno lečenja libijskih državljana u Srbiji, a posebna pažnja posvećena je učešću Libije na Ekspo 2027 u Beogradu. Na poslednjoj delegaciji učestvovali su predstavnici osam srpskih kompanija iz metalske, poljoprivredne, tekstilne, građevinske, farmaceutske industrije, kao i sektora infrastrukture, novih tehnologija i trgovine, koje su razgovarale o novim poslovnim prilikama i potencijalima partnerstava.

Ministarka je ocenila da su mogućnosti saradnje sa Libijom velike, a trenutna stabilizacija situacije u toj zemlji otvara prostor za povratak srpskih firmi na tržište koje je nekada bilo jedno od najvažnijih za jugoslovenske građevinske, hidroinženjerske i projektantske kompanije.