Kamate na nove stambene kredite u Srbiji dostižu 4,5 odsto, dok u Sloveniji i Hrvatskoj ostaju oko 3 odsto tokom 2026. godine

Građani Srbije i dalje plaćaju skuplje stambene kredite u poređenju sa susedima u Evropskoj uniji, pokazuju poslednji podaci centralnih banaka. Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite u Srbiji tokom 2026. godine iznosi oko 4,5 odsto, dok se u Sloveniji beleži prosek od 3,0 odsto, a u Hrvatskoj 3,03 odsto. Ove razlike značajno utiču na mesečne rate i ukupni trošak tokom otplate kredita.

Prema podacima Banke Slovenije, stanovništvo u ovoj zemlji može da računa na prosečnu kamatnu stopu od oko 3,0 odsto za nove stambene kredite. Hrvatska narodna banka evidentirala je za početak 2026. godine prosečnu kamatu od 3,03 odsto, uz napomenu da je tržište stabilno i da kamatne stope ostaju nepromenjene. S druge strane, Narodna banka Srbije navodi da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite na nivou od oko 4,5 odsto.

Naizgled mala razlika od 1,5 procentnih poena između Srbije i susednih članica EU značajno se odražava na dugoročne kredite. Ilustrativan obračun pokazuje da kupac stana u Srbiji za isti iznos kredita plaća oko 75 evra veću mesečnu ratu nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Tokom perioda otplate od 30 godina, ova razlika može da iznosi više desetina hiljada evra, što predstavlja ozbiljan finansijski teret za prosečno domaćinstvo.

Slovenija, kao članica evrozone, uživa stabilno i konkurentno tržište finansiranja, a niže kamatne stope omogućavaju povoljnije uslove za kupovinu nekretnina. U Hrvatskoj je valutni rizik uklonjen uvođenjem evra, a prosečna kamata ostaje oko 3 odsto. Dodatno, hrvatske banke finansiraju do 90 odsto vrednosti nekretnine, pa kupci često mogu da dobiju kredit uz 10 odsto sopstvenog učešća.

Nasuprot tome, u Srbiji banke uglavnom finansiraju do 80 odsto vrednosti nekretnine, što znači da je potrebno najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava za učešće. Iako je Narodna banka Srbije uvela regulatorne mere za ograničavanje rasta kamatnih stopa, razlika u troškovima zaduživanja i dalje ostaje značajna u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju.

Ove razlike ne utiču samo na statistiku, već i na mogućnost mladih porodica da reše stambeno pitanje i na ukupan životni standard. Za građane Srbije, čak i mala razlika u kamatnoj stopi može tokom nekoliko decenija otplate značiti znatno veći finansijski pritisak.

Digital Realty Trust preuzima 80 odsto udela u dva data centra od 96 megavata, dok otpor lokalnog stanovništva zaustavlja kampus od 22 miliona kvadratnih stopa

Američki investicioni fond Blackstone prodao je svoje udela u tri data centra u Severnoj Virdžiniji za 3,5 milijardi dolara, čime unovčava deo investicije u koju je ušao pre manje od tri godine. Digital Realty Trust platiće 1,2 milijarde dolara u gotovini i ponuditi akcije u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, čime će preuzeti 80 odsto udela u dva data centra od po 96 megavata u Manasasu, kao i 50 odsto udela u data centru iste snage u Sterlingu, prema podacima iz ekonomskih analiza.

Ova transakcija dolazi nakon što je Blackstone bio poznat po prodaji prestižnih poslovnih zgrada uz velike popuste, a sada se povlači i iz segmenta data centara. Nedugo nakon prodaje, saznalo se da kompanija QTS, koja posluje u okviru Blackstone-a, odustaje od izgradnje svog dela velikog kampusa data centara u Virdžiniji pod nazivom Prince William Digital Gateway. Projekat je trebalo da obuhvati oko 2.100 akara zemljišta i 37 zgrada za data centre, a Blackstone se povukao pošto se partner iz projekta povukao nekoliko dana ranije.

Kampanja lokalnog stanovništva protiv izgradnje ovog kompleksa, koji je planiran na 800 akara zemljišta i obuhvatao bi 22 miliona kvadratnih stopa, dovela je do brojnih sudskih sporova. Kompleks je trebalo da bude najveći na svetu, sa potrebama za električnom energijom uporedivim sa potrebama jednog grada, i da privuče oko 100 milijardi dolara investicija. Međutim, zbog protivljenja lokalaca, administrativnih grešaka i povlačenja investitora, projekat je zaustavljen.

Brz rast kompanije QTS učinio ju je istaknutim primerom ekspanzije privatnog kapitala u industriji data centara, ali su ambicije naišle na zabrinutost javnosti zbog opterećenja elektroenergetske mreže i rasta cena nekretnina. Povlačenje Compass Datacenters, podržanog od strane Brookfield-a, iz projekta još u maju, dodatno je oslabilo mogućnost realizacije. Analitičari ocenjuju da je ovo jedno od najznačajnijih povlačenja investitora iz velikog projekta data centara, pri čemu se ističu ograničenja u infrastrukturi i otpor lokalnih zajednica kao ključni faktori.

Delegacija iz Srbije boravila u Tripoliju od 28. do 30. juna, dogovoren nastavak zajedničkih projekata i obnavljanje mešovitog komiteta nakon 17 godina

Srpske kompanije ponovo će biti uključene u velike projekte u Libiji, najavila je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević nakon posete Tripoliju od 28. do 30. juna. Tokom sastanaka sa libijskim zvaničnicima, dogovoreno je jačanje saradnje u oblastima prehrambene i farmaceutske industrije, obnovljive energije, građevinarstva i metalske industrije.

“Poseta je bila zaista uspešna. Kompanije i predstavnici Privredne komore Srbije su više nego zadovoljni. Libija želi da vrati odnose sa Srbijom na nivo iz vremena Jugoslavije, kada smo tamo bili veoma prisutni, naročito u ekonomskom segmentu. To je bio fokus naših razgovora”, izjavila je Lazarevićeva.

Kao ključne sektore buduće saradnje ministarka je navela građevinarstvo, poljoprivredu i poljoprivrednu mehanizaciju, farmaceutsku i metalsku industriju. Prema njenim rečima, srpske firme bi mogle učestvovati u izgradnji putne i digitalne infrastrukture, luka i drugih objekata u okviru razvojnih planova Libije.

U Libiji je, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, radilo između 15.000 i 20.000 jugoslovenskih radnika, a naša preduzeća su do 1990. godine realizovala projekte vredne više od tri milijarde američkih dolara. Preduzeća iz SFRJ bila su veoma aktivna u Libiji, posebno u građevinskim i hidroinženjerskim projektima. Najznačajniji su brane u Derni, koje je beogradska kompanija Hidrotehnika-Hidroenergetika izgradila od 1973. do 1977. godine, sa akumulacijama od oko 1,5 i 18 miliona kubnih metara vode.

Vlada Srbije imenovala je ministarku Lazarević za predsednika srpskog dela Mešovite komisije sa Libijom, a dogovoreno je da se obnovi rad ovog tela, čije je poslednje zasedanje održano pre 17 godina. “Dogovor je da do kraja godine, a zapravo planiramo već u naredna tri meseca, održimo mešoviti komitet i paralelno poslovni forum”, istakla je Lazarevićeva.

Lazarevićeva je naglasila da Srbija trenutno ima deficit u trgovini sa Libijom, pre svega zbog uvoza sirove nafte, ali da je cilj da se fokus preusmeri na učešće srpskih firmi u libijskim investicionim projektima. “Jedna od kompanija koja je bila sa nama već uspešno izvozi živu jagnjad u Libiju. Imamo široku lepezu od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do metalskog sektora i verujemo da će ta brojka rasti”, rekla je ministarka.

Libijska strana pokazala je interesovanje i za saradnju u oblasti medicinskog turizma, odnosno lečenja libijskih državljana u Srbiji, a posebna pažnja posvećena je učešću Libije na Ekspo 2027 u Beogradu. Na poslednjoj delegaciji učestvovali su predstavnici osam srpskih kompanija iz metalske, poljoprivredne, tekstilne, građevinske, farmaceutske industrije, kao i sektora infrastrukture, novih tehnologija i trgovine, koje su razgovarale o novim poslovnim prilikama i potencijalima partnerstava.

Ministarka je ocenila da su mogućnosti saradnje sa Libijom velike, a trenutna stabilizacija situacije u toj zemlji otvara prostor za povratak srpskih firmi na tržište koje je nekada bilo jedno od najvažnijih za jugoslovenske građevinske, hidroinženjerske i projektantske kompanije.