Pomorski saobraćaj između luke Dejer u Iranu i luke Al Ruvajs u Kataru ponovo pokrenut nakon četvoromesečnog sukoba

Pomorska trgovina između Irana i Katara ponovo je uspostavljena za vikend, nakon približno pet meseci suspenzije izazvane ratnim razaranjima u regionu Bliskog istoka, izjavio je iranski trgovinski ataše u Dohi Abas Abdolkhani. Prema njegovim rečima, privremeni sporazum između Teherana i Vašingtona, potpisan prošlog meseca, označio je kraj neprijateljstava posle četvoromesečnog sukoba i omogućio povratak pomorskog saobraćaja u Persijskom zalivu na nivo pre rata, iako su tranzit i dalje predmet spora.

Abdolkhani je precizirao da je pomorski saobraćaj između iranske luke Dejer i katarske luke Al Ruvajs obnovljen nakon usaglašavanja između iranske ambasade u Dohi i katarskih vlasti. Kako je naveo, ove luke se nalaze jedna naspram druge i uglavnom služe regionalnoj trgovini.

Luka Dejer je tokom sukoba više puta bila pogođena. Krajem juna, zvaničnik Organizacije za promociju trgovine Irana izjavio je za državne medije da se iranska roba ponovo carini u luci Džebel Ali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što je najveća luka u regionu, što ukazuje na postepeni oporavak trgovinskih tokova između dve strane Persijskog zaliva.

Prema ekonomskim analizama, privremeni sporazum između Teherana i Vašingtona predvideo je normalizaciju pomorskog saobraćaja, iako potpuni povratak tranzita još nije ostvaren. Ponovno uspostavljanje trgovine ocenjuje se kao važan korak ka stabilizaciji ekonomskih odnosa u regionu.

Grupa sedam članica već povećala kvote za 800.000 barela dnevno od aprila do jula, dok ukupna proizvodnja u maju iznosi 33,13 miliona barela dnevno

Organizacija zemalja izvoznica nafte i saveznika OPEK+ dogovorila je povećanje kvota proizvodnje za 188.000 barela dnevno počev od avgusta, saopštila je ova grupa. Odluka dolazi u trenutku kada globalna ponuda raste, dok cene nafte opadaju usled postepenog otvaranja Ormuskog moreuza i smanjenog kineskog uvoza. Sedam ključnih članica OPEK+, uključujući Saudijsku Arabiju, Rusiju, Irak, Kuvajt, Alžir, Kazahstan i Oman, već su u periodu od aprila do jula povećale kvote proizvodnje za gotovo 800.000 barela dnevno. Međutim, to povećanje nije u potpunosti realizovano zbog zatvaranja Ormuskog moreuza tokom američko-izraelskog rata protiv Irana, što je uticalo na izvoz članica kao što su Saudijska Arabija, Kuvajt i Irak.

Prema podacima te organizacije, ukupna proizvodnja OPEK+ pala je sa 42,77 miliona barela dnevno u februaru na 33,13 miliona barela dnevno u maju. Oporavak proizvodnje zabeležen je tokom juna, zahvaljujući naporima Sjedinjenih Američkih Država da pomognu Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim članicama da povećaju izvoz, ali je nivo i dalje ispod onog pre izbijanja sukoba. Iako su poremećaji u snabdevanju nastavili da utiču na tržište, cene nafte su se vratile na nivo pre početka rata sa Iranom, pod pritiskom smanjenog kineskog uvoza, većeg izvoza proizvođača van Bliskog istoka i objavljivanja strateških zaliha koje je koordinirala Međunarodna energetska agencija.

Memorandum o razumevanju između Vašingtona i Teherana, koji ima za cilj okončanje sukoba, takođe je uticao na očekivanja trgovaca da će se ponuda normalizovati. OPEK+ trenutno okuplja 21 članicu, uključujući Iran, ali samo sedam zemalja, među kojima su Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Alžir, Kazahstan i Oman, aktivno učestvuju u mesečnom upravljanju proizvodnjom. Ove zemlje postupno povlače smanjenje od 1,65 miliona barela dnevno, dogovoreno još 2023. godine dok su Emirati još bili članovi grupe.

Ujedinjeni Arapski Emirati napustili su OPEK+ krajem aprila, tražeći veće kvote i proizvodnju u skladu sa sopstvenim kapacitetima. Istovremeno, Irak je signalizirao želju za većim kvotama, što predstavlja izazov za dalju koordinaciju unutar OPEK+.

Zakon o digitalnoj rublji stupa na snagu 1. septembra 2026, uz prelazni period do jula 2027. godine

Ruska centralna banka predviđa lansiranje digitalne rublje 1. septembra 2026. godine, potvrdila je guvernerka Elvira Nabiuljina. Digitalna valuta centralne banke (CBDC) biće uvedena kao dopuna postojećoj rublji i u početku će je koristiti finansijske i kreditne institucije. Zakon koji omogućava upotrebu digitalne rublje stupa na snagu 1. septembra, uz prelazni period koji traje do jula 2027. godine, rekao je prvi zamenik guvernera Banke Rusije Vladimir Čistjuhin.

Razvoj digitalne rublje započet je 2021. godine, a prema zvaničnim informacijama, cilj je da nova valuta bude praktična i široko prihvaćena među građanima i kompanijama. “Želimo da digitalna rublja bude tražena među građanima i kompanijama, da bude praktična i, naravno, stalno razgovaramo o tome koje funkcionalnosti treba razviti”, izjavila je Elvira Nabiuljina.

Evropska unija već je reagovala najavom ograničenja za digitalnu rublju. U aprilu 2026. Evropski savet saopštio je da je paket sankcija, koji uključuje preventivne mere protiv CBDC-a, deo odgovora na ruski rat protiv Ukrajine započet u februaru 2022. godine.

Prema analizi dr Džeka Džarmona iz februara 2025, Rusija bi se u slučaju neuspeha ovog plana mogla suočiti sa strukturnim ograničenjima i oslanjanjem na bitcoin i druge digitalne valute sa dokazom rada (PoW) za zaobilaženje sankcija.

Za razliku od Rusije, u Sjedinjenim Američkim Državama zakon koji sadrži zabranu izdavanja ili stvaranja CBDC-a centralne banke do 2030. godine stigao je ove nedelje do predsednika Donalda Trampa. Iako je Tramp najavio da neće potpisati zakon dok republikanci ne usvoje dodatne mere, zakon će automatski stupiti na snagu za 10 dana bez njegove akcije, čime će zabrana postati važeća u julu 2026.