Dezinformacije na mrežama utiču na odluke žena o terapiji, iako statini dokazano smanjuju rizik od infarkta

Srčane bolesti predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti žena, kako u Srbiji, tako i globalno. Iako je poznato da visok nivo holesterola značajno povećava ovaj rizik, veliki broj žena i dalje izbegava terapiju statinima, koja je dokazano efikasna u smanjenju rizika od infarkta. Ovakva situacija najčešće je posledica brojnih dezinformacija koje kruže na društvenim mrežama. Statini se koriste više od 40 godina i smatraju se osnovnim lekom za regulisanje holesterola, ali se o njima poslednjih godina šire mitovi na platformama poput Reddita, Instagrama i TikToka. Tamo se mogu pronaći tvrdnje da su statini “opasni”, “neefikasni” ili da često izazivaju ozbiljne nuspojave.

Međutim, stručnjaci i lekari ističu da su statini među najtemeljnije istraženim lekovima u oblasti kardiologije. Kako navodi dr Danijela Belardo, kardiolog iz Los Anđelesa: “Jasno je da je skepticizam prema statinima sve izraženiji na internetu. To je zabrinjavajuće, jer ove dezinformacije mogu ugroziti zdravlje žena”. Prema analizi više od 10.000 diskusija na društvenim mrežama, broj razgovora o statinima porastao je za čak 33 odsto godišnje od 2009. do 2022. godine. Takođe, oko 31 odsto komentara bilo je negativno, dok je 67 odsto ostalo neutralno.

Statini su posebno važni za žene sa visokim holesterolom ili one koje su u povećanom riziku od srčanih bolesti. Ove bolesti najčešće pogađaju žene srednjih godina, ali se mogu javiti i kod mlađih žena sa dodatnim faktorima rizika. Nažalost, žene su često nedovoljno zastupljene u kliničkim istraživanjima, pa se njihovi simptomi i potrebe ponekad zanemaruju. Pored toga, mnoge žene biraju “prirodne” alternative, poput biljnih suplemenata, i izbegavaju terapiju koju preporučuju lekari.

Istraživanja su pokazala da pravilna upotreba statina može smanjiti rizik od infarkta i moždanog udara za 30 do 40 odsto. Većina žena nema ozbiljne nuspojave tokom korišćenja ovih lekova, a koristi od terapije višestruko prevazilaze potencijalne rizike.

Žene koje imaju povišen holesterol, dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak ili su već imale srčani događaj, trebalo bi redovno da posećuju lekara i razgovaraju o mogućnostima terapije statinima. Dr Danijela Belardo naglašava: “Ne treba verovati svemu što pročitate na internetu. Samo lekar može proceniti rizik i predložiti najbolju terapiju za svakog pacijenta”.

Zato je važno informisati se iz pouzdanih izvora i otvoreno razgovarati sa lekarom o svim dilemama. Ako imate pitanja ili ste zabrinuti zbog terapije statinima, obavezno zatražite stručno mišljenje kardiologa. Prava terapija u pravo vreme može spasiti život. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Najnovija britanska studija otkriva koliko sati sna pomaže ženama da očuvaju vitalnost i smanje rizik od bolesti

Novo istraživanje britanskih naučnika donosi važna saznanja za žene koje žele da sačuvaju zdravlje i mladolikost. Studija je obuhvatila skoro pola miliona ispitanika i pokazala da je optimalno spavati između 6,4 i 7,8 sati tokom noći. Sve što je ispod ili iznad ove granice povezano je sa ubrzanim biološkim starenjem tela i povećanim rizikom od raznih bolesti.

Rezultati, objavljeni u časopisu Nature, posebno su značajni za žene u srednjim i starijim godinama, jer se promene u obrascima sna dovode u vezu sa starenjem srca, mozga, pluća i drugih organa. Zbog toga nije dovoljan samo broj sati sna, već je važan i njegov kvalitet.

Iako žene često više pažnje posvećuju ishrani, fizičkoj aktivnosti i suplementima, san predstavlja osnovu regeneracije organizma. Prema stručnjacima za regenerativnu medicinu, dovoljno i kvalitetno prospavana noć omogućava obnovu ćelija, balans hormona i oporavak tela. Tokom sna, organizam snižava upalne procese i puni energetske rezerve, a mozak eliminiše štetne materije koje se nagomilavaju tokom dana. Ovaj proces pomaže u prevenciji bolesti kao što su Alchajmerova bolest i depresija.

U okviru istraživanja, naučnici su koristili kombinaciju subjektivnih osećaja i objektivnih pokazatelja biološkog starenja 23 organa i sistema. Biološki sat pokazuje koliko su organi zaista „istrošeni“, bez obzira na hronološku dob, što se meri kroz tzv. BAG indeks.

Rezultati jasno pokazuju da i prekratak i predug san mogu doneti ozbiljne zdravstvene tegobe. Žene koje spavaju manje od preporučenih sati češće se suočavaju sa depresijom, anksioznošću, gojaznošću i povišenim krvnim pritiskom. Nedostatak sna povećava rizik od dijabetesa tipa 2, bolesti srca i poremećaja srčanog ritma. Sa druge strane, previše sna može ukazivati na metaboličke probleme, hronične upale ili neurološke poremećaje. Obe krajnosti povezane su i sa hroničnim plućnim oboljenjima, astmom, kao i digestivnim smetnjama poput gastritisa ili refluksa.

Stručnjaci objašnjavaju da nedostatak sna povećava nivo hormona stresa i jača upalne procese, dok oksidativni stres ubrzava starenje moždanih i telesnih ćelija. “San je period kada mozak aktivno uklanja otpadne materije preko glinfatičkog sistema”, objašnjava dr. Marko Jovanović, specijalista interne medicine. “Taj proces je važan za sprečavanje neurodegenerativnih bolesti.”

Predugačak san često je znak depresije, ranih promena u nervnom sistemu ili hroničnih bolesti. Dr. Jovanović ističe: “Mozak najbolje funkcioniše kada postoji stabilan i uravnotežen obrazac spavanja, bez velikih odstupanja.”

Za zdraviji san, preporučuje se praćenje navika spavanja i razvijanje rutine odlaska na spavanje u isto vreme. Preporučuje se izbegavanje kofeina i ekrana pred spavanje, kao i uvođenje laganih, opuštajućih aktivnosti uveče. Ukoliko redovno spavate manje od šest ili više od osam sati, a osećate umor, savetuje se konsultacija sa lekarom za tačnu dijagnozu i preporuku.

Naučna istraživanja potvrđuju: umereno ispijanje kafe može smanjiti rizik od demencije za 18 odsto

Najnovija analiza velikih medicinskih studija donosi važne vesti za žene koje uživaju u kafi. Naučnici su više od četiri decenije pratili navike u ishrani, način života i kognitivne sposobnosti hiljada žena i muškaraca. Rezultati pokazuju da redovno ispijanje dve do tri šolje kafe sa kofeinom dnevno povezano je sa 18 odsto manjim rizikom od razvoja demencije, ozbiljne bolesti koja utiče na pamćenje i svakodnevno funkcionisanje.

Najveći učinak uočen je upravo kod umerene konzumacije kafe – veće količine nisu donele dodatnu zaštitu. Pored toga, žene koje piju čaj imaju nešto bolju očuvanost pamćenja, ali slabiji efekat u odnosu na kafu sa kofeinom. Demencija najčešće pogađa starije osobe, a žene su posebno ugrožene zbog dužeg očekivanog životnog veka.

Glavni autor studije, dr Danijel (Dong) Vang sa Harvard Medical School, objašnjava: „Optimalna količina za smanjenje rizika od demencije je dve do tri šolje kafe sa kofeinom dnevno ili jedna do dve šolje čaja. Jedna šolja označava oko 240 mililitara.” Takođe ističe: „Ako već pijete kafu, nema razloga da tu naviku menjate. Osobe koje ne piju kafu ne moraju da počinju zbog ovih rezultata.”

Dr Vang naglašava da je uticaj kafe i čaja na rizik od demencije relativno skroman, jer na pamćenje i zdravlje mozga utiče više faktora – poput ishrane, fizičke aktivnosti, genetike i društvenog okruženja. Nijedan napitak sam po sebi nije potpuna zaštita.

Ova saznanja mogu ženama pomoći da donesu praktične odluke za svakodnevicu. Umerena konzumacija kafe može biti deo zdravih životnih navika, osim ukoliko postoje kontraindikacije poput visokog pritiska ili problema sa snom. Za one koje ne podnose kofein, čaj je dobra alternativa.

Važno je znati da procesi koji dovode do slabljenja pamćenja i pojave demencije traju godinama. Zato je važno voditi računa o svim životnim navikama tokom celog života. Dr Vang dodaje: „Trenutne terapije za Alchajmerovu bolest mogu se primenjivati uglavnom kod osoba sa visokim rizikom ili razvijenim simptomima. Zato su preventivne mere, kao što su zdrava ishrana i životne navike, od posebnog značaja.”

Pored umjerenog ispijanja kafe ili čaja, stručnjaci savetuju redovnu fizičku aktivnost, unos dovoljno voća i povrća, kao i angažovanje u mentalnim aktivnostima poput sudokua, šaha ili drugih igara koje stimulišu mozak. Na kraju, treba imati na umu da je svaki organizam različit, pa navike treba prilagoditi sopstvenim potrebama. Za precizne preporuke obratite se svom lekaru.