Američko Ministarstvo finansija izdalo licencu, MOL pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novu posebnu licencu Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, kojom se kompaniji omogućava nastavak operativnih aktivnosti do 1. jula 2026. godine, saopštila je kompanija. Ova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS i njegova operativna zavisna društva, uključujući proizvodnju, rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija važnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja.

Prethodna operativna licenca NIS-u koju je izdao OFAC važila je do 16. juna. Kompanija zahvaljuje svim domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da se omogući nesmetan rad, ocenjujući da je to od ključnog značaja za energetsku stabilnost Srbije.

Mađarska kompanija MOL je 6. juna dobila licencu od OFAC-a za nastavak pregovora o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u, a ta licenca takođe ističe 16. juna. Kupoprodajni ugovor između MOL grupe i Gaspromnjefta za sticanje udela od 56,15 odsto u NIS-u još nije finalizovan, navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

SAD su 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da rešavanje situacije zavisi od spremnosti ruskih vlasnika da prihvate promenu vlasničke strukture: “Srbija je obavila razgovore sa potencijalnim budućim vlasnikom i učinila ono što je bilo do nje. Glavno pitanje ostaje da li će ruska strana pristati na prodaju svog udela.”

Ona je istakla da strateški dijalog između Srbije i SAD u velikoj meri zavisi od rešavanja statusa NIS-a, zbog čega se ceo proces pažljivo prati u Beogradu i Vašingtonu. Jedan od potencijalnih kupaca većinskog udela je MOL, koji vodi razgovore sa Gaspromnjeftom o mogućem preuzimanju vlasništva. Mihajlović je naglasila da dogovor sa novim vlasnikom treba da obuhvati i investicioni plan i socijalni program za zaposlene.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je 16. juna Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem NIS-om. Sporazum koji je prethodno usvojila Vlada Srbije predviđa da, ukoliko MOL postane većinski vlasnik, Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ugovor će stupiti na snagu samo ukoliko MOL i Gaspromnjeft postignu dogovor i dobiju odobrenje američkog OFAC-a. Prema ovom ugovoru, rafinerija u Pančevu će minimum narednih 10 godina raditi u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Za završetak transakcije potrebna su dodatna regulatorna odobrenja, dok kupoprodajni ugovor između MOL grupe i Gaspromnjefta još uvek nije finalizovan. NIS je ranije objavio da su troškovi sankcija dostigli 2,6 miliona evra.

Ukupna imovina dostigla 13,3 biliona dolara, Ilon Mask povećao bogatstvo za 164 milijarde dolara

Petsto najbogatijih ljudi na svetu zabeležilo je rekordni dnevni rast bogatstva od 336 milijardi dolara, čime je njihova ukupna imovina porasla na 13,3 biliona dolara, pokazuju podaci Blumbergovog indeksa milijardera. U ponedeljak je Ilon Mask dodatno uvećao svoju prednost na listi, jer je njegovo bogatstvo poraslo za više od 10 odsto, na ukupno 1,27 biliona dolara.

Najmanje bogati sa liste, njih 12, imali su po 7,9 milijardi dolara, što predstavlja najviši prag za ulazak na ovaj indeks do sada. Optimističan trend na tržištu usledio je nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli privremeni dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Kompanija SpaceX ostvarila je izuzetno uspešan izlazak na berzu prošle nedelje, što je dodatno podstaklo optimizam investitora. Ovaj događaj je doprineo da indeks Dau Džons dostigne rekordni nivo, dok su Nasdak-100 i MSCI World Index trgovanje završili blizu svojih istorijskih maksimuma.

Rast vrednosti kompanije SpaceX za 20 odsto, podstaknut pojačanom potražnjom malih investitora, povećao je bogatstvo Ilona Maska za 164 milijarde dolara, što je gotovo jednako ukupnom rastu bogatstva ostalih 499 ljudi sa Blumbergovog indeksa i predstavlja jedan od najvećih dnevnih skokova zabeleženih do sada.

Maskovo bogatstvo i dalje je primer velike nejednakosti između svetske bogate elite i ostatka stanovništva, a sada ukazuje i na rastući jaz unutar samog kruga najbogatijih. Prvih 50 najimućnijih sada kontroliše 6,5 biliona dolara, dok preostalih 450 poseduje 6,8 biliona dolara, prema podacima indeksa.

Transakcija uključuje LongRange Capital i Yum China, uz dodatne troškove od 85 miliona dolara do kraja 2026. godine

Kompanija Yum Brands objavila je da prodaje globalni lanac restorana Pizza Hut investicionoj firmi LongRange Capital za iznos od 1,5 milijardi dolara. Ova prodaja ne obuhvata poslovanje Pizza Hut u kontinentalnoj Kini, koje će preuzeti kompanija Yum China za dodatnih 1,2 milijarde dolara, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema podacima, Yum Brands očekuje neto prihod od oko 2,3 milijarde dolara nakon što se odbiju porezi, završni obračuni i naknade, dok je moguće da LongRange Capital do 2030. godine isplati dodatnih 75 miliona dolara. Istovremeno, procenjuje se da će jednokratni troškovi povezani sa finalizacijom ovih transakcija iznositi oko 85 miliona dolara do kraja 2026. godine.

Do ovih promena dolazi nakon višegodišnjih problema lanca Pizza Hut, čiji su slabiji rezultati negativno uticali na ukupne finansijske performanse Yum Brands-a. Na američkom tržištu, Pizza Hut je tokom godina prešla sa tradicionalnog koncepta restorana sa uslugom za stolom i salat barovima na model dostave i preuzimanja hrane, ali je u toj tranziciji izgubila tržišni udeo u korist konkurenata kao što je Domino’s Pizza, dok su dodatni pad izazvale platforme za dostavu hrane poput DoorDasha.

U saopštenju se navodi da je uprava kompanije, zajedno sa Upravnim odborom, procenila da je prodaja najbolji način za maksimizaciju vrednosti za akcionare te da će Pizza Hut dobiti vlasničku strukturu koja bolje odgovara potrebama i prioritetima na različitim tržištima. Završetak prodaje očekuje se u trećem kvartalu 2026. godine, uz uslov dobijanja regulatornih odobrenja.

Pizza Hut je osnovana 1958. godine u Vičiti, američka savezna država Kanzas, od strane braće Den i Frenk Karni. Kompanija je već 1959. godine uvela franšizni model, a od 1969. godine je izlistana na berzi. Dve godine kasnije postala je najveći lanac picerija na svetu, a tu poziciju je držala do 2017. godine, kada ju je pretekao Domino’s Pizza. Na kraju 2025. godine, prema regulatornim izveštajima, Pizza Hut je upravljala sa gotovo 20.000 restorana u 108 zemalja i teritorija, ostvarivši godišnji sistemski promet od 12,8 milijardi dolara. Najveće tržište su Sjedinjene Američke Države sa oko 40 odsto ukupnog prometa, dok Kina učestvuje sa približno 20 odsto.

Ovim poslovima Pizza Hut izlazi iz portfolija Yum Brands-a, gde je bio zajedno sa brendovima Taco Bell i KFC. Kompanija PepsiCo preuzela je Pizza Hut 1977. godine, a 1997. godine restoranski deo PepsiCo-a izdvojen je u posebnu firmu koja je kasnije postala Yum Brands.