Postoji trenutak koji mnogi ljudi prepoznaju.

Nebo se zamrači, počne kiša, a iz vazduha stigne karakterističan miris koji nas odmah podseti na mokru zemlju.

Taj miris ima čak i ime – petrikor.

Šta je petrikor?

Petrikor je naziv za karakterističan miris koji se pojavljuje kada kiša padne na suvo tlo.

Nastaje kombinacijom različitih jedinjenja iz biljaka, zemljišta i mikroorganizama.

Jedan od važnih sastojaka tog mirisa je geosmin, jedinjenje koje stvaraju određene bakterije u zemljištu.

Čovekov nos je veoma osetljiv na njega.

Zašto ga toliko lako primetimo?

Pre kiše vazduh može biti suv, pa mirisi iz zemlje nisu toliko izraženi.

Kada kapi počnu da udaraju o tlo, sitne čestice i jedinjenja mogu dospeti u vazduh.

Zato se karakterističan miris često najviše oseća upravo tokom prvih minuta kiše.

Miris nas vraća u sećanja

Mirisi imaju posebno snažnu vezu sa pamćenjem.

Određeni miris može nas za nekoliko sekundi vratiti u detinjstvo, na odmor, u kuhinju naših roditelja ili u neki davni letnji dan.

Zato miris kiše nekome može probuditi veoma prijatne uspomene.

Za jednu osobu to može biti miris mokrog asfalta, za drugu miris zemlje u dvorištu, a za treću osećaj letnje oluje.

Zašto nam kiša deluje umirujuće?

Osim mirisa, važni su i zvuci.

Ravnomerno padanje kiše proizvodi ponavljajući zvučni obrazac koji mnogima prija. Kiša takođe menja svetlost i atmosferu u prostoru.

Zbog svega toga oluja ili kiša mogu da stvore osećaj da je svet na kratko usporio.

Zato prvi miris kiše nije slučajan

Sledeći put kada otvorite prozor posle dugog sušnog perioda i osetite poznat miris, znajte da ne umišljate.

U vazduhu se zaista događa zanimljiva hemija.

A naš mozak, koji je veoma osetljiv na mirise i uspomene koje oni nose, samo radi ono što najbolje ume – povezuje sadašnji trenutak sa iskustvima koja smo odavno sačuvali.