Evropska unija iznosi podatke o razaranju kulturnih objekata u Ukrajini i demantuje tvrdnje Moskve o navodnoj eskalaciji Kijeva.

Radna grupa Evropske unije za borbu protiv dezinformacija (EUvsDisinfo) objavila je najnovije nalaze o razmerama razaranja ukrajinskog kulturnog i civilnog identiteta tokom ruske invazije. Prema zvaničnim podacima, oružane snage Ruske Federacije do sada su oštetile ili uništile više od 155 crkava i verskih objekata, 281 istorijsku zgradu, 43 muzeja i 22 biblioteke širom Ukrajine. Pored toga, pogođeni su i brojni stambeni objekti, škole i zdravstvene ustanove, što dodatno ilustruje obim štete koju je pretrpela zemlja.

Zbog toga evropski stručnjaci tvrde da se radi o sistematskoj kampanji usmerenoj na brisanje ukrajinskog istorijskog i kulturnog nasleđa. Uništavanje objekata pod međunarodnom zaštitom prevazilazi standardne vojne ciljeve i predstavlja, kako navode, direktan udar na materijalne dokaze o identitetu i državnosti Ukrajine.

Uništavanje ukrajinske baštine kao deo šire strategije

Podaci o uništavanju istorijskih zgrada i kulturnih dobara ukazuju na širi cilj ruskih oružanih snaga. Osim materijalne štete, stručnjaci iz Evropske unije ističu i informatičko-psihološke operacije koje Moskva sprovodi. Naime, svaki ukrajinski napad na ruske vojne i logističke resurse, prema tvrdnjama iz Moskve, predstavlja opasno raspaljivanje rata.

Međutim, radna grupa EUvsDisinfo naglašava da odgovor Ukrajine na oružanu agresiju nije čin eskalacije, već legitiman akt samoodbrane. Ova tvrdnja zasniva se na međunarodnom pravu, posebno na Članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji jasno definiše pravo svake suverene države na odbranu.

Lažni narativi o eskalaciji i uticaj na međunarodnu zajednicu

Analitičari navode da ruska diplomatija i mediji koriste narativ o eskalaciji kao ključni instrument za zastrašivanje javnosti na Zapadu. Takođe, ovim pristupom vrši se pritisak na saveznike Ukrajine sa ciljem ograničenja vojne pomoći. Iz Brisela poručuju da napadi Kijeva na vojne ciljeve predstavljaju zakonsku i egzistencijalnu odbranu, a ne podsticanje daljeg sukoba.

Pored dokumentovanja materijalne štete, sistematsko bilježenje uništenih kulturnih dobara služi kao pravna osnova za buduće međunarodne postupke. Na taj način, prikupljeni podaci mogu biti od presudnog značaja za utvrđivanje ratne odgovornosti i reparacije.

Na kraju, Evropska unija nastavlja da prati situaciju i redovno iznosi podatke o uništavanju ukrajinske baštine i širenju lažnih narativa o eskalaciji. Očekuje se da će transparentno izveštavanje doprineti boljem razumevanju situacije i pomoći međunarodnoj zajednici u donošenju odluka.

Privredna komora Srbije i organizatori Ekspa 2027 dogovorili su nastup, a zvanično učešće otvara vrata daljim pripremama.

Privredna komora Srbije je danas potpisala ugovor o učešću na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd, čime su pokrenuti prvi operativni koraci za nastup na ovom međunarodnom događaju. Potpisivanje ugovora održano je u prostorijama Beogradskog sajma, uz prisustvo direktora kompanije Ekspo 2027 d.o.o. Beograd Danila Jerinića i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža. Prema saopštenju, ovaj korak omogućava Privrednoj komori Srbije status zvaničnog učesnika i početak detaljne pripreme za nastup na izložbi.

Ekspo 2027 Beograd: tema, datumi i učesnici

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 Beograd biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. Tema ovog događaja je “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Organizatori su potvrdili da je više od 140 zemalja već prijavilo učešće, među kojima su i Sjedinjene Američke Države i Japan. Takođe, izložba će biti prilika za promociju razvoja sporta i muzike na globalnom nivou, uz učešće brojnih država i organizacija.

Pripreme u Surčinu i potreba za volonterima

U Surčinu je trenutno u toku izgradnja Ekspo kompleksa, Nacionalnog stadiona, kao i prateće infrastrukture koja uključuje nove saobraćajnice, železničke veze i stambeno-poslovne sadržaje. Organizatori napominju da će za izložbu Ekspo 2027 u Beogradu biti potrebno angažovanje više od 20.000 volontera. Prijave za volontiranje su otvorene od 15. maja, a do sada se prijavilo 10.000 kandidata iz 119 zemalja. Ovaj podatak ukazuje na veliki međunarodni interes za učešće u organizaciji događaja.

Šta donosi učešće Privredne komore Srbije

Potpisivanje ugovora predstavlja važan korak za Privrednu komoru Srbije i domaću privredu, jer otvara mogućnost za aktivno predstavljanje domaćih kompanija i inovacija tokom Ekspa 2027. Prema rečima organizatora, naredni meseci biće posvećeni detaljnoj razradi plana nastupa, uključujući izbor tema, učesnika i logističku podršku. Očekuje se da će Ekspo 2027 Beograd doprineti promociji Srbije kao destinacije za velike međunarodne manifestacije i investicije.

Ekspo 2027 Beograd pruža priliku za jačanje saradnje između različitih sektora, kao i promociju sporta, muzike i inovacija. S obzirom na broj zemalja učesnica i obim priprema, događaj se već pozicionira kao jedan od najznačajnijih međunarodnih skupova u regionu.

Svi državni organi i lokalne samouprave od danas proveravaju uplate isključivo kroz sistem ‘Plati’, a traženje papirnih dokaza postaje kažnjivo.

Od danas, papirne uplatnice više nisu potrebne na šalterima državnih organa i lokalnih samouprava u Srbiji. Zahvaljujući sistemu ‘Plati’, svi službenici imaju obavezu da sami provere da li su takse i naknade plaćene, čime se pojednostavljuje i ubrzava postupak za građane. Prema saopštenju, ovo novo pravilo znači da više nije dozvoljeno zahtevati papirni dokaz o uplati na šalteru, jer je sistem ‘Plati’ centralizovao evidenciju svih uplata prema državi.

Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, ističe da institucije sada imaju stalan uvid u sve uplate, što dodatno olakšava rad službenicima, ali i smanjuje administrativno opterećenje za građane. “To znači da oni imaju mesto gde mogu da vide sve uplate koje su se desile prema državi i da na osnovu toga ne smeju da vam traže dokaz o uplati”, navodi Bojovićeva. Pre svega, kompleksnost ovog sistema ogleda se u potrebi da svaki šalterski službenik ima pravo pristupa sistemu, kako bi mogao da potvrdi da je uplata izvršena bez traženja dodatnih dokaza od građana.

Kako funkcioniše sistem ‘Plati’?

Sistem ‘Plati’ omogućava službenicima da na osnovu jedinstvenog matičnog broja građanina (JMBG), imena i prezimena, lako pronađu informaciju o izvršenoj uplati. Na taj način, građani više ne moraju da donose papirne uplatnice ili druge dokaze o plaćanju. Umesto toga, dovoljno je da službenik izvrši pretragu u sistemu i potvrdi uplatu. Kao rezultat, proces je pojednostavljen i transparentan, jer se svaki podatak beleži digitalno.

Takođe, ovakav način rada već se primenjuje u MUP-u nekoliko godina, ali sada postaje obavezan za sve institucije i lokalne samouprave kod kojih građani ili privreda pokreću razne postupke. Pored toga, sistem ‘Plati’ donosi dodatnu sigurnost, jer eliminiše mogućnost greške ili zloupotrebe papirnih dokumenata.

Oštre kazne za traženje papirnih dokaza

Zakon propisuje novčane kazne od 30.000 do 150.000 dinara za službenike i organe koji ne poštuju novu proceduru i nastave da traže papirne uplatnice ili druge dokaze o uplati. Time se želi osigurati dosledna primena sistema ‘Plati’ i zaštititi prava građana da svoje obaveze izmiruju bez dodatne papirologije. U međuvremenu, ovakav pristup unapređuje efikasnost javne uprave i doprinosi digitalizaciji procesa.

Kao rezultat promene, građani će, dolaskom na šalter, moći da očekuju bržu i jednostavniju proceduru. Službenik, koristeći sistem ‘Plati’, proverava uplate digitalno, obeležava ih kao izvršene i ne traži više nikakve papirne potvrde. Ovim potezom, Srbija pravi još jedan korak ka savremenoj i efikasnoj javnoj administraciji.