Zvaničnici potvrdili da su predstavnici tužilaštva zatražili pristup renoviranom objektu Federalnih rezervi, ali nisu dobili dozvolu

Predstavnici tužilaštva iz kancelarije američke tužiteljke Žanin Pirro pokušali su da u utorak posete sedište Federalnih rezervi, gde su u toku građevinski radovi, potvrđeno je iz izvora upoznatih sa slučajem. Prema dostupnim informacijama, poseta je izvršena bez prethodne najave, a cilj je bio da se ostvari uvid u prostor koji je predmet višemesečne krivične istrage.

Izvor navodi da su dva tužioca i jedan istražitelj iz kancelarije tužiteljke pokušali da uđu u objekat Federalnih rezervi, ali im pristup nije odobren. Umesto toga, osoblje Federalnih rezervi ih je uputilo na pravni tim institucije, dostavljajući im kontakt podatke za dalju komunikaciju.

Ovakav postupak predstavnika tužilaštva, da bez najave pokušaju pristup renoviranom objektu, ocenjen je kao neuobičajen. U pismu koje je razmatrano tokom ovog slučaja navodi se da je sličan potez prethodnika Pirro, kada je pokušao posetu privatnoj adresi zvaničnika, izazvao određene reakcije i pitanja o poštovanju pravnih procedura.

Prema izvorima uključenim u slučaj, renovacije u sedištu Federalnih rezervi su predmet aktivne istrage, ali nije precizirano na šta se istraga tačno odnosi niti ko su potencijalni subjekti ispitivanja.

Federalne rezerve su odbile da komentarišu konkretne motive i sadržaj istrage, upućujući sva dodatna pitanja na tužilaštvo. Kancelarija tužiteljke takođe nije dala zvaničnu izjavu povodom događaja.

Stručnjaci za pravna pitanja navode da su ovakvi postupci tužilaštva retki i da pristup objektima pod istragom obično zahteva prethodnu najavu ili sudski nalog.

Slučaj se odvija u periodu pojačane pažnje javnosti na transparetnost i procedure u radu državnih institucija. Nije poznato da li će biti preduzete dodatne mere ili disciplinski postupci u vezi sa ovim događajem.

Prema izjavama zvaničnika, dodatni članovi Predstavničkog doma mogli bi se suočiti sa sličnim zahtevima u narednom periodu

Vašington — Dva člana Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država, predstavnici Erik Svolvel i Toni Gonzales, podnela su ostavke 14. aprila 2026. godine, nakon koordinisanog pritiska dvostranačke grupe poslanika. Ova odluka je usledila pod pretnjom izglasavanja isključenja iz Kongresa zbog navoda o neprimerenom ponašanju, prema zvaničnim izjavama.

Republikanac Ana Paulina Luna i demokrata Teresa Leger Fernandes izjavile su u intervjuu da su zajednički radile na tome da Svolvel i Gonzales napuste svoje funkcije pre mogućeg glasanja o isključenju. Prema dostupnim informacijama, Luna i Leger Fernandes su navele da bi i drugi članovi Predstavničkog doma mogli biti suočeni sa sličnom procedurom ukoliko se pojave dodatne optužbe.

U prethodnim danima, više žena iznelo je optužbe protiv kongresmena Svolvela, navodeći seksualno uznemiravanje i slanje eksplicitnih poruka, što je Svolvel negirao. Sa druge strane, Gonzales se našao pod istragom zbog navoda o vezi sa članicom svog osoblja, koja je kasnije preminula. Detalji ovih slučajeva nisu objavljeni, a zvanične institucije nisu komentarisale tok istrage.

Luna i Leger Fernandes su u svojim izjavama istakle važnost očuvanja integriteta institucije i navele da su odluke o ostavkama donete kako bi se izbegla dalja polarizacija i potencijalno duga procedura izglasavanja isključenja. Prema navodima, koordinacija između članova iz različitih stranaka bila je ključna u postizanju brzog rešenja.

Na pitanje o mogućnosti novih ostavki, Luna je izjavila da će “svaki slučaj biti razmotren pojedinačno, u skladu sa procedurama i u interesu Kongresa”. Leger Fernandes je dodala da „odgovornost i transparentnost ostaju prioriteti za sve članove Predstavničkog doma”.

U širem kontekstu, poslednji slučajevi ukazuju na pojačane napore Kongresa da odgovori na optužbe o nedoličnom ponašanju i unapredi standarde odgovornosti u institucijama. Prethodnih godina, nekoliko članova Kongresa suočilo se sa istragama zbog sličnih navoda, ali su ostavke i isključenja ostajali retki. Zvaničnici navode da bi trenutni slučaj mogao predstavljati presedan za buduće postupanje u sličnim okolnostima.

Nezavisni posmatrači i međunarodni mediji ukazuju da se ovakvi događaji dešavaju u periodu povećane pažnje javnosti na pitanja etike i odgovornosti u političkim institucijama Sjedinjenih Država. Dalji razvoj situacije pratiće se kroz zvanična saopštenja i eventualne nove istrage nadležnih tela.

Američka vojska potvrdila operaciju u istočnom Pacifiku, broj poginulih od početka akcija premašio 170, potraga za nestalima obustavljena

Američka vojska izvela je još jedan napad na brod za koji se sumnja da je bio uključen u trgovinu drogom u istočnom delu Tihog okeana, saopšteno je u utorak. U napadu su, prema zvaničnim informacijama, poginule četiri osobe, što predstavlja četvrti ovakav incident u poslednjih nekoliko dana.

Američka Komanda za južnu hemisferu objavila je snimak iz vazduha na društvenim mrežama, na kome se vidi plovilo kako pluta na vodi neposredno pre nego što ga pogađa projektil, nakon čega dolazi do eksplozije. Prethodno je vojska saopštila da su tokom vikenda izvršena dva slična napada, dok je treći zabeležen u ponedeljak.

Prema saopštenju američkih vojnih vlasti, svi pogođeni brodovi „bili su u rukama organizacija koje se nalaze na zvaničnoj listi terorističkih“, a vojna obaveštajna služba navodi da su se „kretali poznatim rutama za krijumčarenje narkotika u istočnom Pacifiku i bili uključeni u operacije vezane za trgovinu drogom“. Međutim, za ove tvrdnje nisu predočeni dodatni dokazi.

Na pitanje o napadu u ponedeljak, u kojem su poginula dva muškarca, portparol američke Komande za južnu hemisferu izjavio je da „iz bezbednosnih razloga nije moguće iznositi detalje o izvorima i metodama prikupljanja informacija“.

Prema dostupnim podacima, poslednji napad povećava ukupan broj poginulih na 175 od početka operacija u septembru prethodne godine. Američka obalska straža saopštila je da je obustavila potragu za jednim preživelim iz napada koji se dogodio u subotu.

U najmanje šest slučajeva, ljudi su preživeli napade na brodove za koje se sumnja da su učestvovali u trgovini drogom, što je dovelo do pokretanja spasilačkih operacija. Vlasti su, međutim, više puta obustavljale te potrage. U jednoj od operacija u oktobru, dva preživela su pronađena helikopterom mornarice i vraćena u svoje matične zemlje, Ekvador i Kolumbiju.

Tokom prve akcije na brod u okviru tadašnje kampanje američke administracije u septembru, dva člana posade preživela su prvi udar, ali su kasnije poginuli u nastavku napada, što je izazvalo određene kontroverze i optužbe da je drugi napad možda bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Nadležne službe nisu dale dodatne komentare povodom poslednjih događaja, a nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz vojnog saopštenja. Operacije u istočnom Pacifiku deo su šireg nastojanja američkih snaga da suzbiju krijumčarenje narkotika morskim putem na ovom području.