Prema izjavama zvaničnika, dodatni članovi Predstavničkog doma mogli bi se suočiti sa sličnim zahtevima u narednom periodu

Vašington — Dva člana Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država, predstavnici Erik Svolvel i Toni Gonzales, podnela su ostavke 14. aprila 2026. godine, nakon koordinisanog pritiska dvostranačke grupe poslanika. Ova odluka je usledila pod pretnjom izglasavanja isključenja iz Kongresa zbog navoda o neprimerenom ponašanju, prema zvaničnim izjavama.

Republikanac Ana Paulina Luna i demokrata Teresa Leger Fernandes izjavile su u intervjuu da su zajednički radile na tome da Svolvel i Gonzales napuste svoje funkcije pre mogućeg glasanja o isključenju. Prema dostupnim informacijama, Luna i Leger Fernandes su navele da bi i drugi članovi Predstavničkog doma mogli biti suočeni sa sličnom procedurom ukoliko se pojave dodatne optužbe.

U prethodnim danima, više žena iznelo je optužbe protiv kongresmena Svolvela, navodeći seksualno uznemiravanje i slanje eksplicitnih poruka, što je Svolvel negirao. Sa druge strane, Gonzales se našao pod istragom zbog navoda o vezi sa članicom svog osoblja, koja je kasnije preminula. Detalji ovih slučajeva nisu objavljeni, a zvanične institucije nisu komentarisale tok istrage.

Luna i Leger Fernandes su u svojim izjavama istakle važnost očuvanja integriteta institucije i navele da su odluke o ostavkama donete kako bi se izbegla dalja polarizacija i potencijalno duga procedura izglasavanja isključenja. Prema navodima, koordinacija između članova iz različitih stranaka bila je ključna u postizanju brzog rešenja.

Na pitanje o mogućnosti novih ostavki, Luna je izjavila da će “svaki slučaj biti razmotren pojedinačno, u skladu sa procedurama i u interesu Kongresa”. Leger Fernandes je dodala da „odgovornost i transparentnost ostaju prioriteti za sve članove Predstavničkog doma”.

U širem kontekstu, poslednji slučajevi ukazuju na pojačane napore Kongresa da odgovori na optužbe o nedoličnom ponašanju i unapredi standarde odgovornosti u institucijama. Prethodnih godina, nekoliko članova Kongresa suočilo se sa istragama zbog sličnih navoda, ali su ostavke i isključenja ostajali retki. Zvaničnici navode da bi trenutni slučaj mogao predstavljati presedan za buduće postupanje u sličnim okolnostima.

Nezavisni posmatrači i međunarodni mediji ukazuju da se ovakvi događaji dešavaju u periodu povećane pažnje javnosti na pitanja etike i odgovornosti u političkim institucijama Sjedinjenih Država. Dalji razvoj situacije pratiće se kroz zvanična saopštenja i eventualne nove istrage nadležnih tela.

Američka vojska potvrdila operaciju u istočnom Pacifiku, broj poginulih od početka akcija premašio 170, potraga za nestalima obustavljena

Američka vojska izvela je još jedan napad na brod za koji se sumnja da je bio uključen u trgovinu drogom u istočnom delu Tihog okeana, saopšteno je u utorak. U napadu su, prema zvaničnim informacijama, poginule četiri osobe, što predstavlja četvrti ovakav incident u poslednjih nekoliko dana.

Američka Komanda za južnu hemisferu objavila je snimak iz vazduha na društvenim mrežama, na kome se vidi plovilo kako pluta na vodi neposredno pre nego što ga pogađa projektil, nakon čega dolazi do eksplozije. Prethodno je vojska saopštila da su tokom vikenda izvršena dva slična napada, dok je treći zabeležen u ponedeljak.

Prema saopštenju američkih vojnih vlasti, svi pogođeni brodovi „bili su u rukama organizacija koje se nalaze na zvaničnoj listi terorističkih“, a vojna obaveštajna služba navodi da su se „kretali poznatim rutama za krijumčarenje narkotika u istočnom Pacifiku i bili uključeni u operacije vezane za trgovinu drogom“. Međutim, za ove tvrdnje nisu predočeni dodatni dokazi.

Na pitanje o napadu u ponedeljak, u kojem su poginula dva muškarca, portparol američke Komande za južnu hemisferu izjavio je da „iz bezbednosnih razloga nije moguće iznositi detalje o izvorima i metodama prikupljanja informacija“.

Prema dostupnim podacima, poslednji napad povećava ukupan broj poginulih na 175 od početka operacija u septembru prethodne godine. Američka obalska straža saopštila je da je obustavila potragu za jednim preživelim iz napada koji se dogodio u subotu.

U najmanje šest slučajeva, ljudi su preživeli napade na brodove za koje se sumnja da su učestvovali u trgovini drogom, što je dovelo do pokretanja spasilačkih operacija. Vlasti su, međutim, više puta obustavljale te potrage. U jednoj od operacija u oktobru, dva preživela su pronađena helikopterom mornarice i vraćena u svoje matične zemlje, Ekvador i Kolumbiju.

Tokom prve akcije na brod u okviru tadašnje kampanje američke administracije u septembru, dva člana posade preživela su prvi udar, ali su kasnije poginuli u nastavku napada, što je izazvalo određene kontroverze i optužbe da je drugi napad možda bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Nadležne službe nisu dale dodatne komentare povodom poslednjih događaja, a nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz vojnog saopštenja. Operacije u istočnom Pacifiku deo su šireg nastojanja američkih snaga da suzbiju krijumčarenje narkotika morskim putem na ovom području.

Američki zvaničnici potvrdili da je zakon donet nakon sudara putničkog aviona i vojnog helikoptera u blizini Vašingtona, u cilju unapređenja mera bezbednosti u vazdušnom saobraćaju

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 14. aprila 2026. godine zakon o unapređenju bezbednosti u avijaciji, nekoliko meseci nakon što je odbio prethodnu verziju koju je Senat jednoglasno podržao. Ova odluka usledila je nakon sudara putničkog aviona kompanije American Airlines i vojnog helikoptera u blizini aerodroma Ronald Reagan u Vašingtonu, u januaru 2025. godine, kada je poginulo svih 67 osoba iz oba vazduhoplova, prema navodima američkih zvaničnika.

Zakon, poznat kao ALERT Act, usvojen je sa 396 glasova za i 10 protiv. Prema usvojenom tekstu, sve letelice, uključujući i vojne avione, koje lete u blizini prometnih aerodroma, biće u obavezi da imaju ugrađene uređaje za primanje podataka o položaju drugih letelica u okruženju. Većina aviona već poseduje sistem za emitovanje svog položaja (ADS-B Out), ali mnogi nemaju tehnologiju za prijem informacija o drugim letelicama (ADS-B In), što je navedeno kao ključni faktor u nastanku nesreće.

Prema navodima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja SAD i porodica poginulih, postojanje ADS-B In sistema u putničkom avionu American Airlines 5342 moglo je da spreči sudar. Zakon je predviđen kao dvopartijska inicijativa sa ciljem da se smanji rizik od sličnih nesreća u budućnosti.

ALERT Act takođe nalaže vojnim avionima koji ulaze u civilni vazdušni prostor u blizini velikih aerodroma da koriste standardizovane instrumente za izbegavanje sudara. Dodatno, predviđena je nadogradnja kontrolnih sistema na aerodromima radi poboljšanja koordinacije između civilnih i vojnih letelica.

Usvajanju zakona prethodila je javna debata i pritisak porodica žrtava koje su tražile poboljšanja u bezbednosnim procedurama. Prethodni predlog iz Senata naišao je na protivljenje u Predstavničkom domu, ali je konačna verzija usvojena uz široku podršku obe političke partije.

Očekuje se da će zakon doprineti smanjenju rizika od sudara u vazdušnom prostoru sa velikim brojem letova, posebno u blizini većih urbanih centara kao što je Vašington. Dalje procedure predviđaju usklađivanje verzija zakona iz oba doma Kongresa pre nego što stupi na snagu.