Stručnjaci otkrivaju zašto žene osećaju snažnije emocije pri odvikavanju i daju savete za lakše suočavanje

Sve više žena u Srbiji odlučuje da ostavi cigarete, ali ih tokom tog procesa prate izražena nervoza, razdražljivost i osećaj praznine. Psiholozi ističu da odvikavanje nije samo fizički, već i psihološki izazov, posebno jer su cigarete često deo svakodnevnih rituala žena. Najčešće se radi o ženama između 25 i 55 godina koje pušenje vezuju za trenutke opuštanja, pauze na poslu i borbu sa stresom. Kada prekinu ovu naviku, često isplivaju snažne emocije koje su ranije bile potisnute upravo pušenjem. Psiholog dr Ana Petrović objašnjava: ‘Mnoge žene cigaretu doživljavaju kao kratkotrajni beg od svakodnevnog pritiska ili trenutak samoće i predaha. Kada tog rituala nestane, površinu izbijaju emocije poput napetosti ili tuge.’

Pojačana nervoza nakon prestanka pušenja nije samo posledica fizičke zavisnosti od nikotina – reč je i o gubitku utvrđenih navika koje su godinama služile kao emocionalni ventil. Stručnjaci savetuju da je važno da žene prepoznaju ovu vezu i ne krive sebe zbog promena raspoloženja. Dodatno, društveni pritisak ume da oteža odvikavanje, jer žene često nailaze na nerazumevanje okoline i osećaj krivice ako se vrate staroj navici.

Dr Petrović preporučuje: ‘Žene mi često kažu da im najviše nedostaje sam osećaj pauze i trenutka za sebe, ne toliko nikotin. Zato preporučujem da pronađu nove načine za relaksaciju, poput šetnje, razgovora sa bliskim osobama ili uvođenja malih, zdravih rituala u svakodnevicu.’

Takođe se preporučuje fizička aktivnost, jer ona smanjuje napetost i podiže raspoloženje. Važno je razgovarati sa prijateljima ili sa stručnjacima tokom procesa odvikavanja, a korisne su i grupe podrške. Odvikavanje od pušenja nije samo pitanje volje, već zahteva vreme i razumevanje sopstvenih emocija. Ukoliko osećate jaku nervozu ili druge simptome, obratite se lekaru ili psihologu za dodatnu pomoć i savet. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da lekovi za regulaciju telesne težine smanjuju pogoršanja astme i potrebu za inhalatorima kod žena srednjih godina

Najnovija studija, predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti, otkriva da lekovi koji se koriste za kontrolu telesne težine i dijabetes tipa 2 mogu značajno olakšati simptome astme, naročito kod žena. Istraživanje je sprovedeno u Danskoj na uzorku od preko 27.500 odraslih osoba sa astmom, od kojih su dve trećine bile žene, prosečne starosti 54 godine. Gojaznost i astma često idu zajedno kod žena srednjih godina, što ovu temu čini posebno aktuelnom.

Naučnici su analizirali podatke pacijenata koji su koristili GLP-1 agoniste, lekove koji utiču na smanjenje apetita i regulaciju šećera u krvi. Rezultati su pokazali da su žene koje su primale ovu terapiju imale 26% manje pogoršanja astme, 14% manju potrebu za brzim inhalatorima i 23% smanjenje upotrebe inhalacionih kortikosteroida. Takođe, zabeležen je i 10% niži broj slučajeva upale pluća kod osoba na ovoj terapiji.

Kod žena sa astmom, višak kilograma i metabolički poremećaji dodatno otežavaju svakodnevicu i povećavaju rizik od komplikacija. Naučnici ističu da lekovi za mršavljenje mogu poboljšati simptome ne samo kroz gubitak telesne mase, već i smanjenjem upala u disajnim putevima i boljim funkcionisanjem organizma. Dr Kjell Erik Julius Hokanson, jedan od autora studije, naglašava: “Postoji velika verovatnoća da je gubitak telesne težine jedan od glavnih razloga za ovakve rezultate. Kratak dah je čest simptom i kod astme i kod gojaznosti, a višak masnog tkiva stvara trajno stanje upale u organizmu.”

Smanjenje ozbiljnih napada astme znači i ređu potrebu za sistemskim kortikosteroidima, koji, ako se dugoročno koriste, mogu dovesti do osteoporoze ili dijabetesa. Autori studije navode da nisu imali pristup tačnim podacima o indeksu telesne mase učesnika, ali smatraju da su pozitivni efekti terapije povezani sa gubitkom kilograma.

Zanimljivo, i muškarci su pokazali nešto veće poboljšanje nego žene, ali su pozitivni efekti zabeleženi kod oba pola, kao i kod osoba koje uz astmu imaju i alergijski rinitis. Za žene koje se bore sa astmom i gojaznošću, ovo otkriće može biti dobar povod da sa svojim lekarom razmotre nove opcije terapije koje bi mogle unaprediti kvalitet života. Važno je naglasiti: za preciznu dijagnozu i savet o lečenju, uvek se obratite svom izabranom lekaru.

Nije potrebno preći 10.000 koraka dnevno – istraživanje pokazuje da i 8.500 doprinosi održavanju telesne mase kod žena

Održavanje idealne telesne mase posle mršavljenja često je izazov, posebno za žene u zrelijim godinama. Novo istraživanje koje je obuhvatilo skoro 4.000 odraslih osoba pokazalo je da povećanje broja dnevnih koraka na oko 8.500 može značajno pomoći u sprečavanju povratka kilograma. Studija je uključila ispitanike prosečne starosti 53 godine, sa početnim indeksom telesne mase od 31, što se medicinski smatra gojaznošću.

Stručnjaci naglašavaju da nije neophodno svakodnevno preći 10.000 koraka kako biste zadržali postignutu težinu. Umesto toga, kontinuitet u fizičkoj aktivnosti, pa čak i umeren nivo od 8.500 koraka, pruža dobre rezultate u održavanju stabilne mase. Posebno je važno održavati balans između kretanja i pravilne ishrane, jer to čini osnovu za dugoročni uspeh.

Nutricionistkinja Marija Hiet ističe: „Najvažniji faktor kod održavanja telesne mase je doslednost, a hodanje je aktivnost koju većina žena može da uklopi u svakodnevicu“. Dr Mir Ali, specijalista za gojaznost, dodaje: „Ne postoji magičan broj koraka koji odgovara svima, ali čak i umeren porast dnevne aktivnosti doprinosi boljem zdravlju.“

Za žene koje žele da povećaju broj koraka, savetuje se da to ne rade odjednom. Umesto toga, preporučuje se češće korišćenje stepenica umesto lifta ili kraće šetnje svakog sata. Male promene, kao što su odlazak peške do prodavnice ili šetnja u toku pauze na poslu, mogu na duže staze doneti veliki rezultat.

Ove preporuke su posebno korisne za one koje su već prošle kroz proces mršavljenja i žele da zadrže rezultate. Ključ je u navikama koje su lako ostvarive i održive u svakodnevnom životu.

Pre nego što uvedete bilo kakvu novu fizičku aktivnost, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ukoliko imate hronične zdravstvene probleme. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.