Policija pronašla kanabis među paradajzom, oduzela oružje, municiju, dron i opremu za pakovanje

Policija je otkrila plantažu marihuane kod Nikšića, gde su otac i sin, prema policijskim izvorima, osumnjičeni za uzgajanje kanabisa među paradajzom u dvorištu porodične kuće. Tokom pretresa, službenici Regionalnog centra bezbednosti „Zapad“ – Odeljenja bezbednosti Nikšić lišili su slobode dve osobe, M.M. (59) i P.M. (27), i pronašli zasad sa dvanaest stabljika biljke zelene boje različite veličine, za koju se sumnja da je marihuana.

Policija je, osim biljaka, pronašla i vazdušnu pušku, municiju, delove oružja, dron za nadzor poseda, kao i predmete za vaganje i pakovanje droge. Plantaža marihuane kod Nikšića bila je skrivena u plasteniku, a pretresom svih objekata pronađeni su i drugi predmeti povezani sa nelegalnim aktivnostima. Ova akcija rezultat je intenzivnog rada policije na suzbijanju proizvodnje i distribucije opojnih droga u regionu.

Detalji policijske akcije i zaplena

Prema policijskim izvorima, pretres objekata koje koriste osumnjičeni sproveden je u ranim jutarnjim časovima. U dvorištu kuće, u plasteniku, pronađena je plantaža marihuane. Osim toga, pronađena je i oprema za pakovanje, što ukazuje na moguću pripremu droge za dalju distribuciju. Pronađeni dron navodno je korišćen za nadzor poseda i okoline, što je dodatno otežavalo otkrivanje nelegalne aktivnosti.

S druge strane, policija je izdala zvanično saopštenje u kojem navodi da su pronađeni i delovi oružja i municija, što ukazuje na ozbiljnost celokupnog slučaja. Ova zaplena deo je kontinuiranih napora policije da spreči proizvodnju i promet opojnih droga u regionu Nikšića.

Tok istrage i sledeći koraci

Nakon što su otac i sin lišeni slobode, istraga je odmah pokrenuta. Policija će nastaviti prikupljanje dokaza i utvrditi sve okolnosti slučaja vezanog za plantažu marihuane kod Nikšića. Osumnjičenima se na teret stavlja nelegalna proizvodnja i posedovanje opojnih droga, kao i posedovanje oružja i municije bez dozvole.

Prema rečima predstavnika Odeljenja bezbednosti Nikšić, svi pronađeni predmeti su oduzeti radi daljeg veštačenja. „Istraga je u toku i bićemo temeljni u utvrđivanju svih činjenica“, navodi se u zvaničnoj izjavi policije.

U međuvremenu, slučaj plantaže marihuane kod Nikšića izazvao je reakciju lokalne javnosti i podstakao diskusiju o potrebi za pojačanom kontrolom poljoprivrednih površina i dvorišta radi sprečavanja sličnih pojava. Konačno, dalji razvoj događaja zavisiće od rezultata istrage, a osumnjičenima preti krivična odgovornost ukoliko se dokaže njihova umešanost.

Radovi na obnovi oronulog objekta počinju uskoro, prema najavi ministra Darka Glišića, na inicijativu predsednika Vučića.

U okviru napora da se ravnomerno razvijaju sva mesta u zemlji, uskoro počinje rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur kod Petrovca na Mlavi. Ova investicija pokazuje da država ulaže ne samo u velike gradove, već i u manje zajednice, što potvrđuje i prisustvo ministra za javna ulaganja Darko Glišić. On je tokom posete preneo meštanima dobre vesti, ističući da su radovi na obnovi prioritet, kako bi objekat ponovo postao bezbedan i koristan za sve stanovnike sela.

Rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur donosi nove mogućnosti

Trenutno stanje Doma kulture u Busuru je posledica višedecenijskog neodržavanja. Zbog toga je objekat postao neuslovan i predstavljao je potencijalnu opasnost za korisnike, a materijali od pre 60 godina, uključujući i plafon od trske, povećavali su rizik od urušavanja. Kako je saopšteno, rekonstrukcija će obuhvatiti potpunu obnovu objekta, čime će se omogućiti održavanje kulturnih manifestacija, društvenih događaja i okupljanja, ne samo za stanovnike ovog sela, već i za meštane okolnih naselja.

Prema rečima ministra Darko Glišića, inicijativa za obnovu potekla je od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Ministar je izjavio: „Cilj nam je da sela žive, sa mladi ostaju i ovde stvaraju svoje porodice.” Ova izjava dodatno osvetljava značaj ulaganja u manje sredine, jer ovakvi projekti mogu doprineti povratku stanovnika i očuvanju lokalne zajednice.

Ulaganje u kulturnu infrastrukturu podržava ostanak mladih

Osim toga, prema saopštenju, nova zgrada Doma kulture biće ponos svih meštana. „Brzo krećemo sa radovima, i to će biti prelep objekat na ponos svim meštanima. Za buduće generacije”, naglasio je Glišić obraćajući se okupljenima.

Važno je istaći da je selo Busur, sa oko hiljadu stanovnika, primer mesta u kome se poslednjih godina javljaju povratnici. Ovakva ulaganja, prema zvaničnim izjavama, imaju cilj da podstaknu ostanak mladih ljudi i doprinesu razvoju lokalnih zajednica širom Srbije. Na taj način, država pokazuje posvećenost ravnomernom razvoju svih delova zemlje i unapređuje kvalitet života u manjim mestima.

Konačno, realizacija projekta „rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur” biće značajan korak ka obnovi kulturnog života sela. Očekuje se da će obnovljeni objekat služiti sadašnjim i budućim generacijama te doprineti jačanju društvenih veza u zajednici.

Razvod u Srbiji najčešće pogađa parove sa decom, a ekonomski i društveni faktori igraju značajnu ulogu.

U 2025. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen je pad broja zaključenih brakova i razvoda u Srbiji. Ipak, razvod u Srbiji nastavlja da predstavlja izazov za mnoge porodice, posebno kada su u pitanju brakovi sa decom. Prosečna starost muškaraca pri razvodu iznosi 45,6 godina, dok je kod žena 42,1 godina.

Trendovi razvoda u Srbiji

Broj razvedenih brakova u Srbiji tokom 2025. godine iznosio je 10.148, što je za 4,4 odsto manje nego prethodne godine. Međutim, gledano u poslednjoj deceniji, beleži se stalni rast broja razvoda. Najveći procenat razvedenih brakova čine oni sa decom – 52,4 odsto. U tim slučajevima, izdržavana deca najčešće ostaju sa majkom, što se dogodilo u 3.487 slučajeva, odnosno u 65,6 odsto razvedenih brakova sa decom.

Prema rečima psihologa Anđelija Nešić, razvod u Srbiji rezultat je više faktora. „Često je reč o sadejstvu više faktora. To mogu biti ekonomski razlozi, u kontekstu nestabilnih finansija, kada se par, umesto svojim odnosom, bavi obezbeđivanjem egzistencije. To utiče na nedostatak strpljenja i emocionalne regulacije među partnerima. Razlozi mogu biti i društveni, u smislu preplitanja tradicionalnih očekivanja i individualističkog sistema vrednosti. Takođe, mogu biti i emocionalni, jer se danas brak smatra mestom ličnog rasta i razvoja, pri čemu su važni međusobna naklonost i emocionalna stabilnost, pa on više nije isključivo ekonomska zajednica“, istakla je Nešićeva.

Glavni uzroci i posledice razvoda u Srbiji

Jedan od najčešćih razloga za razvod u Srbiji jeste loša komunikacija među partnerima. Parovi se često suočavaju sa optuživanjem, težnjom za pronalaženjem krivca, pasivnom agresijom i emocionalnim udaljavanjem. „Takođe, jedan od vodećih uzroka jeste i to kada par ne uspe da svoju novu porodicu stavi ispred porodice porekla. Posebno na našem podneblju muškarci često imaju poteškoće da se adekvatno odvoje od primarne porodice, pa je samim tim teško uspostaviti odgovarajuću bliskost između partnera. Česte su i rasprave o vaspitnim stilovima, kao i emocionalna hladnoća i udaljavanje partnera“, dodala je Nešić.

Nakon razvoda, najvažniji izazovi odnose se na zajedničko roditeljstvo i jasno definisanje uloga. Deca se često suočavaju sa dilemama lojalnosti, naročito kada roditelji ne uspevaju da reše međusobne konflikte. U ekstremnim slučajevima, visokokonfliktni razvodi mogu dovesti do otuđenja deteta od jednog roditelja.

Statistika o sklapanju brakova i etnički homogeni brakovi

U 2025. godini u Srbiji je zaključeno 29.402 braka, što je pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Broj prvih brakova iznosio je 24.309, što je za 2,8 odsto manje nego 2024. godine. Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje je 34,4 godine, a za neveste 31,4 godine. Etnički homogeni brakovi čine 82,5 odsto zaključenih brakova, dok većina supružnika ima isti stepen obrazovanja.

Konačno, prosečno trajanje razvedenog braka iznosilo je 13,9 godina. Terapija parova često se koristi ne samo za očuvanje braka, već i za miran razvod. Kako ističe psiholog, cilj terapije je da se reše konflikti i omogući što bezbolniji proces za sve članove porodice, posebno za decu.