Dešava se da se probudimo nekoliko minuta pre alarma i odmah ustanemo raspoloženi i odmorni. Drugog jutra možemo da prespavamo mnogo duže, a da se ipak osećamo kao da nam je potrebno još nekoliko sati sna.

Zašto se to događa?

Količina sna jeste važna, ali nije jedina stvar koja određuje kako ćemo se osećati kada otvorimo oči. Na kvalitet odmora utiču brojni faktori – od vremena odlaska u krevet i večernjih navika do svetlosti, temperature u prostoriji i toga koliko je san bio miran.

Nije važan samo broj sati

Često mislimo da je dovoljno samo „odspavati osam sati“. Međutim, dva čoveka mogu provesti isto vreme u krevetu, a probuditi se potpuno različito.

Tokom noći prolazimo kroz različite faze sna. Ako je san često prekidan, telo možda neće dobiti dovoljno neprekidnog odmora, čak i ako ukupno vreme provedeno u krevetu deluje sasvim pristojno.

Zbog toga se nekada probudimo umorni iako imamo utisak da smo spavali dovoljno dugo.

Naš unutrašnji sat ima svoju logiku

Organizam ima sopstveni ritam koji utiče na to kada smo pospani, a kada budni.

Taj ritam je povezan sa svetlošću, vremenom obroka, fizičkom aktivnošću i svakodnevnom rutinom. Kada svakog dana ležemo i ustajemo približno u isto vreme, telu je lakše da predvidi kada treba da se pripremi za san, a kada za budnost.

Kada se ritam često menja, na primer zbog kasnog odlaska u krevet vikendom, ranojutarnjih obaveza ili dugog ostajanja budnim, jutarnje buđenje može biti mnogo teže.

Zašto je jutro posle loše noći posebno teško?

Jedan od razloga može biti to što se budimo u nepovoljnom trenutku ciklusa sna.

Ako nas alarm probudi dok smo u dubljoj fazi sna, možemo se osećati dezorijentisano, teško i pospano. Taj osećaj se naziva „sleep inertia“, odnosno inercija sna.

Može trajati neko vreme nakon buđenja, zbog čega nam prvih nekoliko minuta ili čak duže deluje kao da nismo ni spavali.

Telefon može da promeni večernju rutinu

Nije samo svetlost ekrana problem.

Kada pred spavanje dugo gledamo sadržaj koji zahteva pažnju, odgovaramo na poruke ili neprestano prelazimo sa jedne informacije na drugu, mozgu je teže da pređe iz aktivnog stanja u mirniji režim.

Još jedan problem je vreme. „Samo još pet minuta“ lako se pretvori u pola sata ili sat vremena, pa se odlazak u krevet pomeri mnogo kasnije nego što smo planirali.

Temperatura i buka takođe imaju ulogu

Na san utiče i okruženje.

Previše topla prostorija, ulična buka, svetlo koje dopire kroz prozor ili neprijatan položaj mogu da dovedu do češćih kratkih buđenja kojih se ujutru možda uopšte ne sećamo.

Zato nekada nije problem u tome što nismo dovoljno dugo spavali, već u tome što san nije bio dovoljno miran.

I svakodnevne navike se računaju

Fizička aktivnost, vreme provedeno napolju, obroci i svakodnevna rutina mogu uticati na to kako se osećamo ujutru.

Ako smo tokom dana bili aktivni i imali dovoljno dnevne svetlosti, telo dobija jasnije signale o tome kada je dan, a kada noć.

Sa druge strane, kasni i obilni obroci, mnogo kofeina u kasnim satima ili neredovna rutina kod nekih ljudi mogu otežati uspavljivanje i smanjiti kvalitet sna.

Zato se ne budimo svakog dana isto

Na kraju, osećaj nakon buđenja predstavlja rezultat mnogo faktora koji su se dešavali tokom prethodnih sati, pa čak i prethodnog dana.

Nekada ćemo se probuditi puni energije jer se poklopilo nekoliko stvari: dobro tempiran san, mirna noć, odgovarajuća temperatura i stabilna rutina.

Drugog jutra dovoljno je da samo jedan od tih elemenata bude poremećen da razlika bude ogromna.

Zato nije neobično da se nekad probudimo pre alarma i imamo osećaj da možemo odmah da počnemo dan, dok nam drugog jutra i najobičnije ustajanje deluje kao ozbiljan zadatak.

Ako se umor i loš san ponavljaju često ili značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, međutim, nije loše obratiti pažnju na problem i razgovarati sa zdravstvenim stručnjakom. Povremeno loše jutro je normalno, ali stalni osećaj iscrpljenosti ne treba ignorisati.