Troškovi, aerodromske naknade i cena goriva često su presudni u odluci gde će kompanije bazirati avione.

Odlazak low-cost kompanija sa evropskih aerodroma postao je sve češća pojava, a poslovna računica igra glavnu ulogu u tim odlukama. Dok se broj linija širi širom Evrope, kompanije poput Wizz Air i Ryanair povlače avione sa aerodroma gde napad low-cost kompanija više nije isplativ, prema poslednjim saopštenjima. Ove promene nisu isključivo vezane za Srbiju, već predstavljaju širi trend na tržištu.

Aerodromske naknade, troškovi zemaljskog opsluživanja i cena goriva ključni su faktori koji utiču na to gde će kompanije bazirati svoje avione. Pre svega, poslovni model low-cost prevoznika bazira se na niskim troškovima po putniku. Upravo zbog toga, čak i manji rast ovih troškova može dovesti do povlačenja baza sa određenih aerodroma.

Razlozi za napad low-cost kompanija na određene destinacije

Wizz Air je ove godine zatvorio bazu u Beču. Prema saopštenju kompanije, razlog su rastuće aerodromske naknade, porezi i povećani troškovi zemaljskog opsluživanja. S druge strane, Ryanair je najavio zatvaranje baze u Berlinu, a prethodnih godina povukao je avione iz Frankfurta, Diseldorfa i Štutgarta. U svakom slučaju, kompanije ističu da će avione premeštati tamo gde su troškovi niži i gde poslovna računica ima smisla.

Na taj način, broj potencijalnih putnika i atraktivnost destinacije ostaju važni, ali nisu presudni. Troškovi snabdevanja gorivom, kao i naknade za kontrolu letenja, direktno utiču na profitabilnost linija. Takođe, kompanije kontinuirano analiziraju tržište i traže najpovoljnije uslove za razvoj svoje mreže.

Šira slika: kako tržište određuje strategiju kompanija

Osim toga, primeri iz drugih evropskih zemalja pokazuju da se napad low-cost kompanija na određene destinacije često menja u zavisnosti od uslova na tržištu. Takođe, odluke nisu uvek vezane isključivo za troškove, već i za regulatorne promene, poreze i druge eksterne faktore. Sve ovo utiče na to da kompanije brzo reaguju i optimizuju raspored aviona.

Na kraju, poslovna računica ostaje ključna. Ako troškovi premaše prihode ili ne donose očekivani profit, low-cost kompanije se povlače sa tih aerodroma. Ove odluke su deo šire strategije prilagođavanja tržištu, kako bi kompanije ostale konkurentne i zadržale niske cene za putnike.

Potrošači mogu ostvariti pravo na povraćaj sredstava od carina koje su ukinute odlukom Vrhovnog suda.

Kako do povraćaja sredstava?

Američka agencija za carine i zaštitu granica (CBP) može izdati povraćaj samo uvozniku koji je direktno platio carinu. Međutim, kompanije koje dobiju povraćaj za carine prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA) mogu odlučiti da li će zadržati sredstva ili ih delimično proslediti potrošačima. Do sada je vlada SAD vratila preko 100 milijardi dolara od IEEPA carina kompanijama, što čini oko 60% duga prema uvoznicima. Rathna Sharad, direktorka kompanije FlavorCloud, objašnjava da potrošači ne mogu direktno dobiti novac od carina, već isključivo preko kompanija koje odluče da proslede povraćaj. Kompanije poput UPS-a, FedEx-a i DHL-a već su se obavezale da će prosleđivati povraćaje svojim klijentima kako budu dobijali sredstva nazad od vlade.

Transparentnost korporacija

Neki korporativni giganti kao što je Amazon, prema rečima finansijskog direktora Briana Olsavskog, identifikovali su specifične situacije u kojima mogu dokazati da su specifične carinske naknade prosleđene kupcima. U tim slučajevima, Amazon će automatski kontaktirati pogođene kupce i izvršiti povraćaj novca. Za detalje o povraćaju putem UPS-a, FedEx-a ili DHL-a, potrošači mogu posetiti njihove web stranice i informisati se o procesu povraćaja.

Temperature do 34 stepena očekuju se tokom vikenda, dok košava donosi pojačan vetar u pojedinim delovima zemlje.

Novi toplotni talas zahvatiće Srbiju tokom predstojećeg vikenda, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Temperature će se kretati od 30 do 34 stepena, dok će minimalne vrednosti biti od 11 do 21 stepen. U isto vreme, košava će doneti pojačan vetar u određenim delovima zemlje, čime će uticati na osećaj temperature tokom dana.

Beograd će imati slične vremenske prilike, sa najvišom dnevnom temperaturom oko 33 stepena. Vetar će biti slab do umeren, jugoistočni, ali u oblastima gde duva košava, očekuje se znatno jači vetar. Zbog toga će građani u tim krajevima tokom toplih dana osećati dodatni uticaj vetra, što može promeniti subjektivni osećaj vrućine.

Toplotni talas i košava: prognoza za naredne dane

Na severu i zapadu zemlje, prema najavama, u ponedeljak popodne doći će do promene vremena. Očekuje se prolazno naoblačenje sa kišom i lokalnim pljuskovima. Ova promena postaće izraženija do utorka, kada će se nestabilnosti proširiti i na ostale delove Srbije. Kao rezultat toga, toplotni talas će biti zaustavljen, a temperature će početi da opadaju.

U međuvremenu, tokom subote i nedelje preovladavaće sunčano vreme. Minimalne temperature će ostati u rasponu od 11 do 21 stepen, dok će maksimalne biti između 30 i 34 stepena. Pre svega, u regionima pod uticajem košave, vetar će biti znatno jači u odnosu na ostatak zemlje.

Pad temperature i povratak sunca od srede

U ponedeljak popodne i utorak, sa promenom vremena, vetar će promeniti smer i postati severozapadni, uz pojačanje. Takođe, temperature će se sniziti u većini krajeva. Ipak, od srede se očekuje stabilizacija vremena. Prema prognozi, ponovo će dominirati sunčano vreme, sa postepenim porastom temperatura.

Na kraju, naredni dani donose tipične letnje uslove, ali sa naglim promenama, posebno u severnim i zapadnim delovima Srbije. Ključno je pratiti prognozu tokom trajanja toplotnog talasa i košave, kako bi se na vreme prilagodile svakodnevne aktivnosti.