Nedovoljan unos hrane, fizička neaktivnost i loše navike mogu uticati na gustinu kostiju kod žena

Žene u svim životnim dobima mogu biti pogođene problemom smanjenja gustine kostiju, poznatim kao osteoporoza. Prema poslednjim podacima, više od 21 odsto žena starijih od 50 godina ima osteoporozu, dok više od polovine ima blaži oblik gubitka koštane mase, tzv. osteopeniju. Zbog toga je važno na vreme prepoznati navike koje mogu ugroziti zdravlje kostiju kod žena.

Takođe, stručnjaci objašnjavaju da kosti nisu statične, već živo tkivo koje se stalno obnavlja. Nažalost, posle tridesete godine, razgradnja kostiju postaje brža od njihove izgradnje. Pored toga, pad hormona estrogena tokom menopauze dodatno ubrzava gubitak gustine kostiju kod žena.

Tri navike koje slabe zdravlje kostiju kod žena

Pre svega, najčešća greška je nedovoljan unos hrane. Žene koje često drže restriktivne dijete ili preskaču obroke izlažu se većem riziku od gubitka koštane mase. Na taj način telo ne dobija dovoljno hranljivih materija za izgradnju i očuvanje kostiju.

Osim toga, nedostatak fizičke aktivnosti, naročito vežbi koje opterećuju kosti, dodatno slabi zdravlje kostiju. Vežbe kao što su brzo hodanje, trčanje ili vežbe sa sopstvenom težinom mogu pomoći očuvanju gustine i čvrstine kostiju.

Na kraju, pušenje i preterano konzumiranje alkohola ubrzavaju gubitak gustine kostiju. Štaviše, ove navike povećavaju rizik od preloma čak i kod mlađih žena.

Kako prepoznati rizik od gubitka koštane mase

Simptomi gubitka koštane mase obično se ne primete dok ne dođe do preloma. Međutim, žene u svim životnim dobima mogu preduzeti korake kako bi sačuvale zdravlje kostiju. Pre svega, redovne kontrole kod lekara i merenje gustine kostiju mogu pomoći da na vreme prepoznate rizik.

Kendall Moseley, dr med., medicinska direktorka Metaboličkog centra za kosti i osteoporozu, navodi: „Kosti nisu statične, već živo tkivo koje se stalno obnavlja.“ Takođe, ona ističe da je posle tridesete godine važno obratiti više pažnje na zdravlje kostiju.

Bart Clarke, dr med., endokrinolog, dodaje: „Redovna fizička aktivnost i balansirana ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D ključ su za zdrave kosti.“

Felicia Cosman, dr med., naglašava: „Žene bi trebalo da se redovno kontrolišu, posebno posle pedesete godine, kako bi na vreme otkrile eventualne promene u gustini kostiju.“

Praktični saveti za jače kosti

Pored toga, preporučuje se svakodnevno unošenje namirnica bogatih kalcijumom, poput mlečnih proizvoda i zelenog povrća. Takođe, izlaganje suncu i konzumiranje masne ribe obezbeđuju vitamin D koji je važan za zdravlje kostiju. Redovno praktikujte vežbe snage i izbegavajte duži boravak u sedećem položaju. Na kraju, izbegavajte pušenje i ograničite unos alkohola.

Na vreme prepoznajte rizik i obratite se lekaru za savet i pravovremeni pregled. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nutricionisti ističu da ovaj jednostavan korak pomaže sitosti i zdravlju srca kod žena

Šaka badema pre ručka postaje popularan savet među ženama koje brinu o svom zdravlju. Zbog toga mnoge čitateljke žele da saznaju kako ova navika utiče na nivo šećera u krvi. Nutricionisti preporučuju ovaj praktičan korak jer upravo žene često osećaju snažnu glad pred ručak i traže rešenja za kontrolu apetita. Pre svega, problem naglog skoka šećera u krvi pogadja žene svih uzrasta, naročito one koje žele da spreče probleme sa težinom i zdravljem srca. Nova istraživanja su pokazala da užina od badema, uzeta 20 do 30 minuta pre glavnog obroka, može doprineti stabilizaciji glukoze i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Kako šaka badema pre ručka utiče na šećer i apetit

Mnoge žene često posegnu za dodatnim porcijama hleba ili testenine kada su previše gladne pred ručak. Međutim, kada pojedete šaku badema pre obroka, osećaj gladi postaje blaži. Takođe, bademi su bogati proteinima, vlaknima i zdravim mastima, što pomaže da se varenje ugljenih hidrata uspori. Zbog toga glukoza ulazi u krvotok postepeno, pa se nagli skok šećera u krvi izbegava. Istraživanje među odraslima sa predijabetesom pokazalo je da 20 grama badema pre ručka poboljšava glikemijske pokazatelje. Kao rezultat, žene koje uvode ovu naviku mogu lakše kontrolisati količinu hrane i održati stabilan nivo energije tokom dana.

Koliko badema je dovoljno i koja je najbolja opcija

Osim toga, važno je znati da preporučena količina iznosi 25 do 30 grama, što je jedna mala šaka ili oko 20 do 23 zrna. Više od toga nije neophodno, jer 30 grama badema sadrži oko 170 kalorija. Štaviše, bademi su odlična zamena za slatkiše, čips ili pecivo, ali ne i dodatak uz sve ostale grickalice. Takođe, birajte sirove ili suvo pečene bademe bez dodatne soli. Najbolje ih je pojesti 20 do 30 minuta pre ručka, kako biste postigli osećaj sitosti i izbegli prejedanje.

Izjave stručnjaka i praktični saveti za žene

Dr Marija Petrović, specijalista interne medicine, ističe: „Bademi su odličan izbor za međuobrok jer sadrže zdrave masti i vlakna. Ipak, važno je ne preterivati sa količinom i uvek ih prilagoditi celokupnoj ishrani i zdravstvenom stanju.” Pored toga, svaka manja promena u ishrani može doneti dobre rezultate. Takođe, preporučuje se da obroci obiluju povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima. U međuvremenu, redovno kretanje i pravilan raspored obroka dodatno pomažu u kontroli šećera i zaštiti srca.

Na kraju, šaka badema pre ručka nije zamena za uravnoteženu ishranu, ali može biti koristan korak za žene koje žele bolje zdravlje. Ako imate dijabetes, predijabetes, koristite lekove za šećer ili ste alergični na orašaste plodove, obavezno se posavetujte sa lekarom pre uvođenja ove navike. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Tokom vrelih letnjih dana mnogi gledaju samo temperaturu i izbegavaju boravak napolju kada termometar pokaže najviše vrednosti. Međutim, temperatura vazduha nije jedini pokazatelj rizika od sunca.

Ultraljubičasto (UV) zračenje može biti veoma jako i pre nego što temperatura dostigne svoj dnevni maksimum.

UV zračenje je ključno

Jačina UV zračenja zavisi od više faktora – položaja Sunca, doba dana, godišnjeg doba, oblačnosti i nadmorske visine.

Uobičajeno pravilo je da je UV zračenje najjače oko sredine dana, nekoliko sati pre i posle lokalnog solarnog podneva. Zato ni prijatnija temperatura u jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima ne znači da je rizik od UV zraka zanemarljiv.

Kako da se zaštitite?

Ako morate da budete napolju kada je UV indeks visok, stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• potražite hladovinu, posebno oko sredine dana;
• nosite laganu odeću koja pokriva kožu;
• koristite šešir ili kačket i naočare sa UV zaštitom;
• nanesite kremu za zaštitu od sunca na izložene delove kože;
• posebno zaštitite decu.

Važno je imati na umu da oblaci ne blokiraju uvek UV zračenje u potpunosti, pa zaštita može biti potrebna i kada Sunce nije direktno vidljivo.

Ne gledajte samo temperaturu

Dan sa nešto nižom temperaturom može imati visok UV indeks, dok najtopliji deo dana ne mora u svakom trenutku da se poklopi sa najjačim UV zračenjem.

Zato je, kada planirate boravak na otvorenom, korisnije pogledati UV indeks, a ne samo temperaturu.