Indukciona ploča troši i do tri puta više električne energije od frižidera tokom godine, pokazuju nova istraživanja.

Mnogi ne znaju da je indukciona ploča za kuvanje najveći potrošač struje u domaćinstvu. Prema rezultatima švedske Agencije za energetiku, indukciona ploča troši i do tri puta više električne energije od frižidera i mašine za pranje veša. Ova činjenica posebno dolazi do izražaja tokom toplotnog talasa, kada se računi za struju povećavaju, dok su cene električne energije više nego ranije.

Zašto indukciona ploča troši najviše struje?

Glavni razlog što indukciona ploča troši najviše struje je njena velika snaga, koja se najčešće kreće između 1.000 i 3.000 vati. Iako se često misli da frižider, mašina za veš ili sušilica imaju najveću potrošnju, istraživanje je pokazalo suprotno. Čak i svakodnevna, kraća upotreba ovog uređaja može značajno povećati ukupnu godišnju potrošnju električne energije u domaćinstvu.

Korišćenje indukcione ploče oko sat vremena dnevno može rezultirati godišnjom potrošnjom od približno 1.200 kWh. Zbog toga, u periodima kada su cene električne energije visoke, ovaj uređaj može najviše uticati na mesečne račune za struju.

Kako smanjiti potrošnju struje u domaćinstvu?

Prema savetima švedske Agencije za energetiku, racionalna upotreba ploče za kuvanje može doprineti manjoj potrošnji. Takođe, izbor energetski efikasnijih rešenja može pomoći da se smanji ukupna potrošnja električne energije, a samim tim i uticaj na životnu sredinu. Na taj način, domaćinstva mogu lakše kontrolisati svoje mesečne troškove.

Osim toga, redovno praćenje potrošnje i prilagođavanje navika kuvanja može dati dodatne rezultate. Na primer, kuvanje većih količina hrane odjednom, korišćenje poklopca tokom kuvanja i gašenje ploče nekoliko minuta pre kraja pripreme jela mogu smanjiti ukupnu potrošnju.

Indukciona ploča troši najviše struje: šta pokazuju istraživanja

Iako se često smatra da drugi kućni aparati prave glavne troškove na računima za struju, istraživanje ukazuje da je indukciona ploča, koju mnogi koriste svakog dana, jedan od najvećih potrošača električne energije u domaćinstvu. Ove informacije mogu biti korisne svima koji žele da optimizuju upotrebu uređaja i smanje račune, naročito u periodima visokih temperatura i povećanih troškova energije.

Danas se u Wisconsinu održavaju primarni izbori demokrata, sa značajnim duelom između Francesce Hong i Davida Crowleya.

Početak izbornog dana u Wisconsinu

U američkoj saveznoj državi Wisconsin danas se održavaju primarni izbori za demokratske kandidate, gde se posebna pažnja posvećuje duelu između Francesce Hong i Davida Crowleya. Ovi izbori mogli bi značajno uticati na političku scenu Wisconsina u narednim godinama. Francesca Hong i David Crowley, oboje istaknuti članovi Demokratske partije, našli su se u centru pažnje kao glavni kandidati.

Šta očekivati od izbora?

Analitičari predviđaju tijesnu trku, a rezultati bi mogli imati dalekosežne posledice ne samo za Wisconsin, već i za nacionalnu političku klimu u SAD. Glasanje je počelo jutros, a prvi rezultati očekuju se već večeras. Ovaj izborni ciklus pokazuje koliko su lokalni izbori važni za oblikovanje političke budućnosti zemlje.

Nizak vodostaj Dunava izazvao probleme u sektoru Bezdan-Apatin-Bogojevo, a poboljšanje se očekuje tek na jesen

Isušeni Dunav izazvao je ozbiljne poteškoće u rečnom saobraćaju, jer su brodovi zarobljeni u plićaku na sektoru Bezdan-Apatin-Bogojevo, prema rečima kapetana Vladice Zdravkovića. On ističe da je vodostaj Dunava i dalje nizak, uz tek neznatno povećanje, dok se pravo poboljšanje očekuje tek tokom jeseni.

Problemi sa plovidbom i transportom

Zdravković je objasnio da su zbog niskog vodostaja prvo obustavljeni putnički, a zatim i kargo transporti na kritičnom sektoru reke. Prema njegovim rečima, trenutno su tri broda nasukana u ovom delu, a značajnije poboljšanje situacije nije izvesno u skorije vreme. „Nažalost, ne možemo očekivati nešto ohrabrujuće osim ovog trenutnog, neznatnog povećanja vodostaja“, rekao je Zdravković.

Vlada uvodi mere i formira krizni štab

Uprkos izazovima koje donosi isušen Dunav, Zdravković navodi da Vlada Srbije odgovorno pristupa problemu. Ističe da snabdevanje gorivom i pitkom vodom funkcioniše bez problema, dok su u nekim okolnim državama uvedena ograničenja. „Kod nas ne postoje ograničenja kupovine goriva, dok u okruženju to već značajno postoji. Redovno smo snabdevani gorivom i pitkom vodom, iako apelujemo na racionalizaciju potrošnje“, naveo je kapetan. Dodao je i da je formiran krizni štab, te da građani ne treba da brinu.

Međunarodne mere i hidrološki objekti

Zdravković je ukazao na to da su druge zemlje preduzele značajne mere. Rumunija je potopila tri barže kako bi podigla nivo reke, dok su Mađari reagovali zbog svojih nuklearnih elektrana. On navodi da kod nas postoje određeni hidro-građevinski objekti koji usporavaju reku i podižu njen nivo, poput onih kod Konjskog ostrva u Beogradu, kod Slankamena i u blizini ušća Tise.

Stanje na ostalim deonicama i pritokama

Prema Zdravkoviću, deonica od Slankamena do Tekije je plovna, a kruzeri funkcionišu normalno na tom lokalnom delu. Kada je reč o drugim rekama, Drina nije u opadanju i daje dodatni kapacitet Savi. „Drina sa svojim pritokama daje svež kapacitet reci Savi. Problem su Šabac, Mrđenovac i Kamičak, ali bez obzira na to, određena količina vode dolazi sa Drine i akumulacija Drine je fantastična“, izjavio je.

Uzroci i posledice niskog vodostaja

Zdravković objašnjava da je isušen Dunav posledica visokih temperatura i sušnog perioda bez padavina, što nije prvi put da se dešava. „Priroda nas malo opominje za neke stvari, da prema njoj treba da imamo drugačiji odnos“, zaključuje kapetan.

Alternative u transportu i ulaganja u bezbednost

Plovidba u beogradskom akvatorijumu funkcioniše normalno, a kao alternativu Zdravković navodi železnički i drumski transport, iako bi to moglo uticati na cene. On ističe i da je država od 2012. godine uložila značajna sredstva u opremanje sektora za vanredne situacije, što uključuje više čamaca i preko 50 plovila.

Značaj Dunavskog koridora i buduće investicije

Dunavski koridor, poznat kao koridor sedam, označen je kao jedan od najvažnijih evropskih vodenih puteva. Zdravković smatra da je logično što su ulaganja u vodni transport dolazila posle drumskog i železničkog, ali naglašava važnost plovnosti. „U Beogradskom akvatorijumu trenutno pročišćavamo i produbljujemo Dunavac kako bi i veliki kruzeri i putnički brodovi mogli da pristanu do bivšeg hotela Jugoslavija“, rekao je Zdravković. Na kraju, istakao je da će, iako se poboljšanje vodostaja Dunava očekuje tek na jesen, racionalna potrošnja resursa i dalje biti važna, posebno u periodima povećane potrošnje tokom grejanja.