Nakon potpisivanja memoranduma između SAD i Irana, cena Brent nafte pala za dodatna dva odsto, dostigavši najniži nivo od početka sukoba

Tri saudijska supertankera, sa ukupno šest miliona barela nafte, prošla su u četvrtak kroz Ormuski moreuz svega nekoliko sati nakon što su predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, potpisali memorandum o razumevanju kojim je formalno okončan rat između dve države. Ovaj sporazum je stupio na snagu ranije nego što je bilo planirano, omogućivši hitno otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje američke pomorske blokade iranskih luka.

Prema navodima brodarskih kompanija, očekuje se da će biti potrebno određeno vreme da se saobraćaj kroz Ormuski moreuz vrati na nivo pre sukoba, ali prvi znaci normalizacije su već vidljivi. Tankeri koji su ranije skrivali svoje kretanje sada ponovo javno emituju svoje pozicije. Cena Brent nafte pala je za dodatna dva odsto, ispod 78 dolara po barelu, što predstavlja najniži nivo od početka sukoba između SAD i Irana.

Memorandum predviđa šezdesetodnevni period pregovora tokom kojeg bi trebalo da bude postignut trajni mirovni sporazum, prenosi Reuters. Iako je postignut dogovor između Vašingtona i Teherana, situacija u Libanu je i dalje neizvesna. Izrael, koji nije učestvovao u pregovorima, nastavio je vazdušne udare na jugu Libana, gde je više od milion ljudi raseljeno zbog sukoba. U sporazumu koji su potpisali Tramp i Pezeškijan jasno je navedeno da se predviđa „trajni prekid rata u Libanu“ i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta te zemlje, što je bio ključni zahtev Irana.

S druge strane, Izrael je saopštio da ne planira povlačenje svojih snaga iz Libana, bez obzira na dogovore između SAD i Irana. Izraelski zvaničnici navode da se vode teški pregovori sa američkom administracijom o eventualnom zadržavanju vojnog prisustva u južnom Libanu. Prema rečima jednog od zvaničnika, odluka će zavisiti od spremnosti Trampa da izvrši ozbiljan pritisak na Izrael.

Stanovnici Libana, kojih je više od milion raseljeno, izražavaju sumnju da li je rat zaista završen ili je reč samo o privremenom zatišju. U Izraelu se povećava nezadovoljstvo postignutim dogovorom, jer deo političke scene smatra da je Tramp odustao od prvobitnih ciljeva rata – uništenja iranskog nuklearnog programa i slabljenja uticaja Teherana u regionu. Kritičari ukazuju da je Iran, uprkos višemesečnom sukobu, iz rata izašao u jačoj poziciji nego što je bio pre njegovog početka.

Rok za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 1. jula, JANAF dobio licencu za transport sirove nafte do istog datuma

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženu operativnu licencu od strane američkog OFAK-a do 1. jula, dok se pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u kompaniji privode kraju u okviru istog roka. Privremena licenca je izdata i JANAF-u za transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu do 1. jula, što prema oceni Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, predstavlja svojevrsni pritisak da se postigne dogovor između MOL-a i Gaspromnjefta, kako bi Srbija mogla sprovesti sporazum koji je Vlada Srbije već dogovorila sa MOL-om.

“Sve to mora da odobri OFAK koji je inicijator ovih sankcija i pritiska. Kako sada stvari stoje, provejava malo taj optimizam da neće sve biti do 1. jula, odnosno da će se pisati nove molbe OFAK-u da se produže licence za operativu i za pregovore”, izjavio je Stanić.

Ugovor o upravljanju NIS-om koji su potpisali Vlada Srbije i MOL predviđa rad Rafinerije u Pančevu u periodu od 10 godina, ali Stanić napominje da je u energetici to relativno kratak vremenski okvir i ističe potrebu za održivim radom rafinerije, kao i snabdevanjem domaćeg tržišta naftnim derivatima. Dodaje da je važno da Srbiji ostane pravo preče kupovine ukoliko MOL odluči da izađe iz vlasništva kompanije, kako bi država mogla postati većinski vlasnik po fer ceni.

Stanić navodi da Rafinerija u Pančevu mora raditi kapacitetom dovoljnim da pokrije većinu potreba domaćeg tržišta, te da Srbija uvek može koristiti pravo preuzimanja NIS-a obeštećenjem postojećih vlasnika pod fer uslovima, radi zaštite energetskog sistema.

Na pitanje o uticaju sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a na pregovaračku poziciju Gaspromnjefta, Stanić ocenjuje da sporazum ne menja značajno odnose, jer je realizacija dogovora uslovljena prethodnim dogovorom između Gaspromnjefta i MOL-a. On ističe da Srbija nema direktan uticaj na odluke Gaspromnjefta, osim mogućnosti preuzimanja NIS-a ukoliko do dogovora ne dođe, a američka strana bude zahtevala obustavu dotoka nafte preko JANAF-a.

Stanić izdvaja tri moguća scenarija do 1. jula: prvi je postizanje dogovora između ruskih i mađarskih partnera, drugi je novo produženje licenci od strane OFAK-a, a treći je zatvaranje JANAF-a i obustava rada Rafinerije, što bi imalo ozbiljne posledice po industrijski potencijal i BDP Srbije. “Treći scenario je najmanje verovatan, najverovatnije do toga neće doći već da će se pregovori nastaviti. Koliko dugo će pregovori trajati to je vrlo nepoznato, imajući u vidu da Rusija verovatno želi da prolongira ove pregovore kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju koja je samo deo jednog šireg konteksta ovih geopolitičkih tenzija između Moskve, Vašingtona i Brisela”, naveo je Stanić.

Zaključuje da je za Srbiju ključno da pronađe strateškog partnera za NIS, kao i da država ima veći uticaj u kompaniji i dugoročno garantuje funkcionisanje Rafinerije u Pančevu, čime bi obezbedila stabilnost domaćeg tržišta.

Intel beleži skok od 6,5 odsto na berzi nakon najave saradnje sa Apple-om na razvoju čipova u SAD

Kompanije Apple i Intel uspostaviće partnerstvo radi projektovanja i proizvodnje čipova u Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je američki predsednik Donald Tramp. Najava dolazi nakon što su dve kompanije više od godinu dana pregovarale, a Intel je još u maju postigao preliminarni dogovor o proizvodnji određenih čipova za Apple. Nakon objave vesti, akcije Intela porasle su za oko 6,5 odsto u predberzanskom trgovanju, nastavljajući trend rasta zabeležen od početka godine.

Dogovor između Apple-a i Intela predstavlja važan korak za jačanje domaće proizvodnje poluprovodnika u SAD, u trenutku povećane potražnje za čipovima iz sektora veštačke inteligencije, gde među ključnim igračima dominiraju Nvidia i AMD. Partnerstvo omogućava Apple-u da smanji zavisnost od tajvanskog TSMC-a, koji je do sada proizvodio najveći deo čipova za iPhone, iPad i Mac uređaje.

Intel, koji poslednjih godina radi na povratku među vodeće svetske proizvođače čipova, ovim ugovorom dobija potvrdu strategije ugovorne proizvodnje za spoljne klijente i stabilnu dugoročnu tražnju. Prema zvaničnim informacijama, Intel je nedavno saopštio da je njihova nova proizvodna tehnologija 18A ušla u početnu fazu proizvodnje, što kompanija smatra važnim korakom u pokušaju da sustigne svetskog lidera TSMC.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social istakao da će Apple i Intel zajednički raditi na razvoju i proizvodnji čipova u SAD, dok detalji samog sporazuma još nisu objavljeni. “Ovo je novi korak u nastojanjima Vašingtona da ojača domaću proizvodnju poluprovodnika i smanji zavisnost od azijskih proizvođača”, navedeno je u saopštenju.

Administracija Donalda Trampa poslednjih godina intenzivira mere za jačanje domaćeg lanca snabdevanja poluprovodnicima, ističući važnost čipova za ekonomsku i tehnološku bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.