Zavod za urgentnu medicinu saopštio da su najčešći razlozi intervencija bili problemi sa pritiskom, neurološke tegobe i karcinom

Ekipe Zavoda za urgentnu medicinu u Kragujevcu tokom prethodna 24 sata obavile su ukupno 40 terenskih intervencija, saopšteno je iz ove ustanove. Najveći broj intervencija zabeležen je tokom dana, a pomoć je najčešće bila potrebna osobama sa povišenim ili sniženim krvnim pritiskom, neurološkim tegobama, povišenom telesnom temperaturom, kao i osobama koje boluju od karcinoma.

Prema informacijama iz Zavoda za urgentnu medicinu, od ukupnog broja terenskih intervencija, 22 su obavljene tokom dnevne, a 18 tokom noćne smene. U noćnim satima najčešći pacijenti bili su osobe sa karcinomom i astmom.

„Tokom dnevne smene najčešće su se javljali pacijenti sa povišenim i sniženim krvnim pritiskom, neurološkim tegobama, povišenom telesnom temperaturom, kao i osobe obolele od karcinoma. U noćnim satima pomoć Hitne pomoći najčešće su zatražili pacijenti oboleli od karcinoma i osobe sa astmom“, navedeno je u saopštenju Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac.

U ambulanti Zavoda pregledana je 31 odrasla osoba – 12 tokom dana i 19 tokom noći. Takođe, na javnim mestima je zabeleženo osam intervencija u ovom periodu.

Kako se dodaje iz Zavoda, sve intervencije su obavljene u skladu sa protokolima, a pacijentima je ukazana odgovarajuća medicinska pomoć.

Meteorolozi upozoravaju na povećan rizik od oluja i visokih temperatura, RHMZ izdao precizne datume nepogoda

Druga dekada jula donosi Srbiji nestabilno vreme sa mogućim superćelijskim olujama, gradom i olujnim vetrom, dok se oko 24. jula očekuje nagli porast temperatura i intenzivan toplotni talas, navodi se u zvaničnim prognozama. Prema podacima meteorologa, period od 8. do 15. jula karakteriše slabljenje afričkog anticiklona i prodor vlažnijeg vazduha, što stvara uslove za pljuskove i lokalne nepogode.

Meteorolog Ivan Ristić ističe da je druga dekada jula najrizičnija za pojavu superćelijskih oluja, posebno zbog zagrevanja mora na temperature iznad 27 stepeni. „Druga dekada će biti najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje, jer će se mora brzo zagrejati i sredinom meseca biti blizu 30 stepeni, što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju temperatura mora viša od 27 stepeni“, kaže Ristić. On dodaje da i u slučaju izostanka superćelijskih oluja, lokalni pljuskovi s gradom i olujnim vetrom mogu biti jednako opasni za zahvaćena područja.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije najavio je prolazna naoblačenja sa kišom, lokalnim pljuskovima i grmljavinom od 15. do 28. jula, sa mogućnošću gradonosnih nepogoda i jakog vetra. Jutarnje temperature u ovom periodu kretaće se od 18 do 22 stepena, a dnevni maksimumi od 28 do 33 stepena, uz mogućnost da sredinom meseca dostignu i 36 stepeni. Srednja maksimalna temperatura u Beogradu tokom jula biće oko 30,3 stepena, što je iznad višegodišnjeg proseka.

Stabilizacija vremenskih prilika očekuje se oko 20. jula, kada se prognozira povratak afričkog anticiklona i novi, snažniji toplotni talas. Najviša temperatura, prema prognozama, očekuje se oko 24. i 25. jula, kada bi u Beogradu mogla dostići 41 stepen, a u nekim delovima Srbije i do 42 stepena. Meteorolozi savetuju ograničen boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, kao i povećanu zaštitu ranjivih grupa tokom toplotnih talasa. „Neće nam biti lako, jer dugo će trajati toplotni talasi… U julu i avgustu maksimumi će biti oko 40, 41, 42 stepeni… Imaćemo puno tropskih dana i tropskih noći, pogotovo u većim gradovima“, upozorava Ristić.

Preporučuje se praćenje zvaničnih upozorenja i radarskih informacija, kao i dodatna opreznost pri planiranju aktivnosti na otvorenom tokom predstojećih dana.

Stručnjaci upozoravaju da ni premali ni preveliki iznos na računu nije dobar, a preporuka zavisi od stabilnosti prihoda

Finansijski savetnici ističu da je česta greška mnogih građana održavanje prevelikog ili premalog iznosa na tekućem računu, dok je preporučeni saldo onaj koji pokriva mesečne troškove i rezervu za hitne situacije. Prema navodima stručnjaka, osobe sa stabilnim primanjima trebalo bi da na računu imaju iznos dovoljan za jedan mesec osnovnih izdataka, uključujući račune, hranu, prevoz i eventualne rate kredita, uz dodatnu rezervu za nepredviđene troškove.

Na primer, domaćinstvu koje mesečno izdvaja oko 100.000 dinara za osnovne potrebe savetuje se da raspolaže tom sumom, uz dodatnih 20.000 do 30.000 dinara za vanredne izdatke. Ovo predstavlja okvirnu orijentaciju, dok tačan iznos zavisi od individualnih potreba.

Za one sa neredovnim prihodima, poput preduzetnika i frilensera, preporučuje se da saldo pokriva i do tri meseca osnovnih troškova, budući da razmak između uplata može biti nepredvidiv.

Stručnjaci upozoravaju da višak novca na tekućem računu, koji ne donosi kamatu, vremenom gubi vrednost zbog inflacije. Zbog toga, nakon što se obezbedi dovoljna likvidnost, višak sredstava je bolje preusmeriti na štednju, fond za hitne slučajeve ili druge oblike ulaganja u skladu sa sopstvenom spremnošću na rizik.

Jedna od čestih grešaka je mešanje novca za svakodnevne potrebe sa rezervom za vanredne situacije. Fond za hitne slučajeve treba držati odvojenim i u iznosu od tri do šest mesečnih troškova, kako bi se obezbedila sigurnost u slučaju gubitka prihoda ili neočekivanih izdataka.

Preporuka stručnjaka je da se ravnoteža postiže tako što će tekući račun služiti za redovne troškove, dok će ostatak novca biti usmeren na zaštitu i povećanje vrednosti kroz odgovarajuće finansijske instrumente.