Građani Srbije mogu putovati u više zemalja samo sa ličnom kartom, pasošem ili vizom, potvrđeno iz zvaničnih izvora

Građani Srbije koji tokom letnjih meseci planiraju putovanje u inostranstvo susreću se sa novim pravilima na šengenskim granicama, dok se pojedine destinacije i dalje mogu posetiti uz ličnu kartu ili bez dodatnih procedura, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Novi EES sistem evidentiranja putnika primenjuje se na ulasku i izlasku iz Evropske unije, ali nije obavezan za sve zemlje u koje državljani Srbije putuju.

Na granicama zemalja članica Šengena, klasično pečatiranje pasoša zamenjeno je elektronskim proverama, fotografisanjem i uzimanjem otisaka prstiju. Ovaj sistem, kako je potvrđeno, ne važi za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Tursku (ako se putuje avionom), Egipat, Tunis i Kipar, što znači da putnici iz Srbije u ove države ne prolaze kroz novu biometrijsku proceduru.

Za ulazak u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu dovoljan je važeći lični dokument, dok se u Albaniju takođe može putovati sa ličnom kartom i bez vize. U Tursku je za turistički boravak do 90 dana potreban pasoš, ali putnici koji idu autobusom prelaze šengensku granicu kroz Bugarsku i tada su podložni EES kontroli. Za Egipat i Tunis, osim pasoša, obavezna je i viza, a za Kipar je neophodan pasoš bez EES procedure.

Zvaničnici ističu da je važno proveriti važnost pasoša pre puta, jer pojedine zemlje, poput Turske, Egipta i Tunisa, zahtevaju da dokument važi još najmanje pet ili šest meseci od dana ulaska. Za Kipar je potrebno da pasoš važi najmanje tri meseca nakon planiranog napuštanja zemlje.

„Građani Srbije mogu bez EES procedure i vize putovati u Crnu Goru, Albaniju, Tursku (avionskim putem) i Kipar, dok je za Egipat i Tunis potrebna i viza“, potvrđeno je iz relevantnih institucija. Građanima se savetuje da pre putovanja provere sve uslove i potrebnu dokumentaciju za svaku destinaciju.

Kompanija DPM Metals prenosi opremu iz Bugarske i najavljuje početak izgradnje rudnika početkom 2027. godine

Kanadska međunarodna rudarska kompanija DPM Metals najavila je nastavak priprema za izgradnju rudnika zlata Čoka Rakita u istočnoj Srbiji, sa planiranim početkom radova početkom 2027. godine, kako je saopšteno. Deo procesne opreme iz rudnika Ada Tepe u Bugarskoj biće demontiran i premešten u Srbiju, gde će biti instaliran u okviru novog projekta.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja kompanije, rudnik Ada Tepe u Bugarskoj proizveo je oko 11.000 unci zlatnog ekvivalenta tokom drugog kvartala 2026. godine. Poslednje proizvodno miniranje na ovom nalazištu obavljeno je sredinom aprila, a završetak rada rudnika planiran je za 15. jul ove godine. Nakon toga, sledi proces demontaže i remonta specifičnih delova postrojenja namenjenih instalaciji na projektu Čoka Rakita u Srbiji.

„Kompanija je posvećena odgovornom zatvaranju rudnika Ada Tepe i njegovoj rekultivaciji u skladu sa najvišim standardima i važećim propisima. Po završetku plana rekultivacije, očekuje se da će 95 odsto površine rudnika Ada Tepe biti vraćeno u mrežu Natura 2000, evropsku mrežu zaštićenih prirodnih područja“, navodi se u zvaničnoj izjavi kompanije.

DPM Metals ima sedište u Torontu i posluje u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Ekvadoru. Kompanija je istakla da će prelazak opreme iz Bugarske u Srbiju biti sproveden uz poštovanje svih ekoloških i bezbednosnih standarda.

Zvanične analize pokazuju da je Srbija lider u regionu po rastu izvoza IKT usluga i broju stranih direktnih investicija

Srbija se poslednjih godina izdvaja kao jedan od najuspešnijih primera u oblasti tehnološkog razvoja i privlačenja stranih investicija na evropskom i svetskom nivou, pokazuju zvanične analize. Prema podacima, domaći informatički sektor beleži godišnji rast izvoza po stopi od 20 do 30 odsto, a stručnjaci iz Srbije visoko su rangirani na svetskim listama.

Detalji pokazuju da je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija najbrže rastuća grana privrede u zemlji, dok su programeri i inženjeri iz Srbije među najtraženijima u međunarodnim projektima. Elektronska uprava i digitalizacija javnih usluga omogućile su građanima Srbije pristup raznim servisima, često brže nego u pojedinim razvijenim evropskim državama.

Zvanične analize, među kojima se izdvaja i indeks privlačnosti stranih direktnih investicija, pokazuju da Srbija zauzima prvo mesto u svetu kada se posmatra broj greenfield investicija u odnosu na veličinu bruto domaćeg proizvoda. Ovi podaci potvrđuju višegodišnju tendenciju da Srbija dominira u regionu po ovom pokazatelju.

U oblasti medicine, naročito kardiohirurgije i transplantacije, domaći instituti redovno postižu rezultate koji su prepoznati i na evropskom nivou. Prema istim izvorima, instituti kao što su Dedinje i Kamenica beleže zapažene uspehe po broju i uspešnosti zahvata.

„Ove brojke i priznanja rezultat su kontinuiranog ulaganja i unapređenja sektora informacionih tehnologija i privrede“, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Prema dostupnim informacijama, ovakvi rezultati doprinose sve većoj vidljivosti Srbije u međunarodnoj zajednici, a pozitivni trendovi očekuju se i u narednom periodu.