U prva dva meseca 2026. godine zabeležen rast izvoza od 1,6 odsto, dok je uvoz pao za 3,5 odsto

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. godine porastao je za 1,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je za 0,9 procentnih poena više nego u isto vreme 2025, pokazuju podaci iz najnovijeg izdanja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Istovremeno, deficit budžeta dostigao je 70,5 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 44,8 milijardi dinara u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Najveći doprinos rastu BDP-a imali su sektori ostalih usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrija zabeležila negativan uticaj. Industrijska proizvodnja je u februaru 2026. godine bila neznatno niža nego u istom mesecu 2025, uz napomenu da je februar imao jedan radni dan manje i da su poslovanje pančevačke rafinerije i geopolitički izazovi uticali na rezultat.

U spoljnotrgovinskoj razmeni, robni izvoz Srbije porastao je za 1,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz smanjen za 3,5 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je približno 85 odsto, što je značajno više u odnosu na 80,7 odsto godinu dana ranije.

U sektoru trgovine na malo, promet robe u februaru 2026. bio je realno veći za 4,6 odsto nego u istom mesecu prethodne godine. U januaru 2026. godine prosečna neto zarada u Srbiji porasla je nominalno za 10,2 odsto, a realno za 7,6 odsto u odnosu na januar prethodne godine.

Inflacija je u januaru i februaru 2026. godine iznosila 0,3 odsto i 0,5 odsto na mesečnom nivou, dok je međugodišnja inflacija u tim mesecima bila 2,4 odsto i 2,5 odsto. Od septembra 2025. inflacija se kreće u okviru cilja Narodne banke Srbije, ispod tri odsto, zahvaljujući ograničenju marži u trgovini robom široke potrošnje, koje je prestalo da važi od marta 2026. godine.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru 2026. iznosila je 2,5 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 2,1 odsto, a u evrozoni 1,9 odsto.

Od 10. aprila digitalno skeniranje putnika na svim šengenskim granicama, prevoznicima sa Zapadnog Balkana komplikovaniji uslovi

Od danas, 10. aprila, počinje puna 24-časovna primena EES sistema (Entry/Exit System) na svim šengenskim granicama Evropske unije, što znači da svi putnici iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana moraju svaki put da se registruju kroz ovaj sistem zbog pravila boravka u EU najviše 90 dana u periodu od 180 dana, saopšteno je u zvaničnim informacijama. EES sistem je od početka rada, 12. oktobra 2025. godine, zabeležio više od 45 miliona prelazaka, dok je za 24.000 ljudi odbijen ulazak iz različitih razloga, uključujući neodgovarajuće opravdanje posete i nevažeće dokumente.

Novi režim na granicama podrazumeva digitalnu evidenciju svakog ulaska i izlaska državljana zemalja koje nisu članice EU, a posebno važi za prevoznike sa Zapadnog Balkana kojima je ograničenje od 90 dana boravka u periodu od 180 dana ozbiljan izazov za poslovanje. Sistem EES postepeno je uveden u 29 evropskih država i zamenjuje tradicionalno pečatiranje pasoša digitalno zabeleženim ulascima, izlascima i eventualnim odbijanjima ulaska. Ovim procesom prilikom prelaska granice snimaju se slika lica putnika, otisci prstiju i lični podaci iz putne isprave.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je da će zbog novog režima biti potrebno više strpljenja i bolja organizacija putovanja, te da se tokom ovog vikenda očekuju veće gužve na graničnim prelazima, posebno sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Pravilo boravka 90/180 dana znači da državljani zemalja van EU, uključujući Srbiju, mogu bez vize da borave u Šengen zoni maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana.

Za prevoznike sa Zapadnog Balkana, digitalna obrada podataka kroz EES sistem onemogućava izbegavanje strogog viznog režima, zbog čega su krajem januara organizovali blokade graničnih prelaza. Protesti su održani u Bosni i Hercegovini, dok je u Srbiji najavljena blokada za 14. april odložena. Prevoznici iz regiona traže lokalna rešenja kako bi olakšali kretanje i poslovanje u okviru novih pravila.

EES se često pominje zajedno sa Evropskim sistemom za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), čija se primena očekuje do kraja 2026. godine. Dok EES obezbeđuje upravljanje granicama u trenutku prelaska, ETIAS predstavlja dozvolu za putovanje koja se pribavlja pre polaska i odnosi se na državljane zemalja kojima nije potrebna viza. EES je besplatan, dok se za ETIAS naplaćuje taksa.

Mlazno gorivo dostiglo 200 dolara po barelu, cene avionskih karata i taksi rastu širom sveta

Cene nafte na svetskim berzama nastavljaju silazni trend, pri čemu je evropski brent na nivou oko 97 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI na 99,74 dolara. Očekuje se pad prosečne nedeljne cene nafte za više od 10 odsto, nakon privremenog dvonedeljnog prekida vatre u regionu Bliskog istoka, ali posledice ranijeg rasta cena već su pogodile avio-industriju. Cena prirodnog gasa iznosi 2,67 dolara, dok je benzin 3,04 dolara po barelu.

Istovremeno, zabeležen je pad cene zlata za 14 odsto, koja sada iznosi 4.748 dolara po finoj unci. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda, cena pirinča pala je za 1,36 odsto, palminog ulja za 1,27 odsto i uljane repice za 1,05 odsto, dok su zob, kakao i soja zabeležili rast od 0,84, 0,70 i 0,59 odsto.

Najveći udar pretrpele su aviokompanije zbog drastičnog skoka cene mlaznog goriva, koja je sa 85-90 dolara dostigla nivo od 150 do 200 dolara po barelu u poslednjim nedeljama. Posledično, brojne svetske avio-kompanije primorane su da povećaju cene karata, uvode dodatne takse i prilagođavaju poslovne planove.

Među najpogođenijima su Air France, koja planira poskupljenje na dugolinijskim letovima, Delta Airlines koja smanjuje kapacitete i povećava naknade za prtljag, kao i United Airlines koji smanjuje neprofitabilne letove i povećava takse za prtljag. Air India uvodi novu strukturu doplata za gorivo, Air New Zealand smanjuje broj letova i suspenduje godišnju prognozu zarade. Lufthansa i Turkish Airlines (Sun Express) uvode dodatne takse na evropskim rutama, dok British Airways (IAG) za sada odlaže poskupljenja.

U azijsko-pacifičkom regionu, Cathay Pacific, IndiGo i China Eastern Airlines uvode ili povećavaju doplate za gorivo, dok SAS i EasyJet upozoravaju na dalji rast cena karata i moguće smanjenje broja letova. Aviokompanije širom sveta ističu da bi nastavak visokih cena goriva mogao dodatno da ugrozi profitabilnost i ubrza nova poskupljenja avionskih karata.