Ova bezbolna dijagnostička metoda pomaže ženama starijim od 40 godina da na vreme saznaju rizik od srčanih bolesti

Mnoge žene nisu svesne rizika od srčanih bolesti i šloga dok se ne pojave ozbiljni simptomi, ali savremena dijagnostika pruža novo rešenje – kalcijum skor test. Ovaj test je naročito značajan za žene starije od 40 godina, kao i za one sa porodičnom istorijom povišenog holesterola ili drugih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Kalcijum skor test je neinvazivno CT skeniranje koje meri količinu kalcifikovanog plaka u srčanim arterijama. Postupak je bezbolan, ne koristi kontrastno sredstvo i izlaže telo minimalnom zračenju. Rezultati testa se kreću od 0 do preko 200, gde viši skor znači veći rizik od koronarne bolesti i mogućih budućih infarkta.

Dislipidemija, odnosno poremećaj masti u krvi i povišen LDL („loš“) holesterol, značajno povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara. Prema najnovijim međunarodnim smernicama, kalcijum skor test se preporučuje lekarima kao alat za precizniju procenu individualnog rizika i prilagođavanje preventivnih mera i terapije.

Za žene, posebno one koje su u menopauzi ili su primetile promene u lipidima, ovaj test može ukazati na oštećenja arterija pre pojave bilo kakvih simptoma. Kardiolog dr Nathaniel Lebowitz naglašava: „Kalcijum skor test omogućava da utvrdimo da li postoji nakupljanje plaka u srcu i da prepoznamo oštećenje mnogo ranije nego što to može klasičan test holesterola.“ Dr Kevin Shah dodaje: „Ovi rezultati olakšavaju procenu rizika i pomažu u donošenju odluka o lečenju i promenama načina života.“

Praktičan savet za žene je da redovno kontrolišu nivo holesterola, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, i konsultuju se sa lekarom o potrebi za dodatnim testovima, poput kalcijum skor testa, posebno ako postoji porodično opterećenje ili drugi faktori rizika. Pravovremena dijagnostika omogućava da se preventivne mere primene na vreme i tako smanji mogućnost ozbiljnih komplikacija.

Ne zaboravite: za postavljanje tačne dijagnoze i pravilan savet uvek se obratite svom izabranom lekaru ili specijalisti za kardiovaskularne bolesti.

Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi

Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.

Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.

Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.

Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.

Kajsije su bogate vitaminima, vlaknima i antioksidansima – saznajte zašto povoljno utiču na žensko telo tokom letnjih meseci

Sezona kajsija donosi brojne benefite za žensko zdravlje i lepotu. Ovo voće, koje je posebno popularno leti, obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, čineći ga odličnim izborom za negu kože, dobar vid i pravilan rad creva.

Kajsije su sastavljene od oko 85% vode, pa pružaju prijatno osveženje i pomažu u održavanju hidratacije tokom toplih dana. Preporučuje se da ih jedete sveže, dok sušene varijante treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o unosu šećera.

Jedna šolja svežih kajsija sadrži skoro 11% preporučene dnevne količine vlakana, što doprinosi boljoj probavi i može sprečiti zatvor. Rastvorljiva vlakna omekšavaju stolicu, olakšavajući pražnjenje creva, dok nerastvorljiva povećavaju njen volumen – ovo je posebno korisno ženama sa sporijom probavom, tokom trudnoće ili menopauze. Vlakna u kajsijama takođe pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi, što je važno za prevenciju srčanih oboljenja.

Kajsije su i dobar izvor vitamina C – šolja kajsija obezbeđuje oko 17% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Vitamin C jača imunitet i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je zaslužan za elastičnost i mladalački izgled kože. Dermatološkinja dr Ana Petrović naglašava: “Vitamin C je ključan za zdravlje kože, ali i za odbranu organizma od infekcija. Redovno konzumiranje voća bogatog ovim vitaminom može doprineti svežini tena i jačem imunitetu.”

Pored toga, kajsije sadrže i vitamin A, koji je važan za zdravlje očiju, naročito za dobar vid pri slabom svetlu i očuvanje zdravlja rožnjače. Ovo čini kajsije idealnim izborom za žene koje mnogo vremena provode pred ekranima ili u zatvorenom prostoru.

Antioksidansi u kajsijama, kao što su beta-karoten i fenolna jedinjenja, štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje, a takođe smanjuju rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.

Saveti za konzumaciju: Najbolje ih je jesti sveže, kao užinu ili dodatak salatama i jogurtu. Sušene kajsije birajte bez dodatog šećera i jedite ih u manjim količinama. Kajsije uključite u raznovrsnu, balansiranu ishranu bogatu voćem i povrćem.

Za sve nedoumice ili konkretne zdravstvene probleme, obavezno se posavetujte sa lekarom.