Ministarstvo finansija SAD najavilo promenu povodom 250. godišnjice, uklanja se potpis državnog trezora

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država potvrdilo je da će potpis aktuelnog predsednika Donalda Trampa biti od juna 2026. godine na papirnim novčanicama, što predstavlja prvu takvu promenu u istoriji ove zemlje. Ova odluka uvedena je povodom obeležavanja 250. godišnjice osnivanja SAD.

Prema zvaničnim informacijama, potpis predsednika biće na novčanicama umesto tradicionalnog potpisa državnog trezora, što se prvi put dešava od 1861. godine. Ministar finansija Skor Besent izjavio je da će nove novčanice sa potpisima Trampa i Besenta biti prvo štampane u apoenima od 100 dolara tokom juna, a zatim će se promena proširiti i na ostale apoene u narednim mesecima.

“Pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, nalazimo se na putu ka neviđenom ekonomskom rastu, trajnoj dominaciji dolara i fiskalnoj snazi i stabilnosti. Ne postoji snažniji način da se prepoznaju istorijska dostignuća naše zemlje i predsednika Donalda Trampa od američkih novčanica koje nose njegovo ime. Prikladno je da ova istorijska valuta bude izdata povodom 250. godišnjice od osnivanja Sjedinjenih Američkih Država”, navodi se u zvaničnom saopštenju ministra finansija.

Promena je izazvala pažnju javnosti jer se prekida tradicija duga 165 godina, tokom koje je potpis državnog trezora bio deo zakonskog sredstva plaćanja. Ministarstvo finansija ističe da će nova valuta simbolizovati prosperitet, snagu i nepokolebljiv duh američke nacije.

Prema navodima, prve novčanice sa ovim izmenama očekuju se na tržištu od juna 2026. godine, dok će ostali apoeni biti postepeno puštani u opticaj tokom narednih meseci.

NASA potvrdila dolazak posade u Kennedy Space Center, završne pripreme za planirano lansiranje u toku

Posada misije Artemis II stigla je 27. marta 2026. godine u Kennedy Space Center na Floridi, gde će obaviti završne pripreme pred planirano lansiranje ka Mesecu. Prema informacijama iz zvaničnih izvora, četvoročlana ekipa astronauta doputovala je iz Johnson Space Center-a u Hjustonu, koristeći T-38 avione, i sletela na pistu svemirskog centra oko 14:10 po lokalnom vremenu.

U sastavu posade nalaze se komandant misije Reid Wiseman, pilot Victor Glover, astronautkinja Christina Koch, kao i kanadski astronaut Jeremy Hansen. Wiseman, Glover i Koch imaju prethodno iskustvo sa svemirskim misijama, dok će Hansen prvi put leteti u svemir. Po dolasku na Floridu, posada je odgovarala na pitanja novinara na pisti, navodeći da su spremni za predstojeći zadatak i svesni značaja ovog istorijskog leta.

Misija Artemis II predviđa gotovo 700.000 kilometara dug put oko Meseca i povratak na Zemlju. Ovo će biti prvi put od završetka Apollo programa da posada napušta Zemljinu orbitu i upućuje se ka Mesecu. Lansiranje je planirano za 1. april 2026. godine, a pripreme na terenu obuhvataju tehničke provere letelice i trening posade za sve faze misije.

Komandant Wiseman je na konferenciji izjavio da smatra da je čitav tim, uključujući i međunarodne partnere, posvećen ostvarivanju ciljeva misije. Prema njegovim rečima, pripreme su bile intenzivne, a dolazak na Floridu označava završnu fazu procesa pred polazak ka Mesecu. U izjavi nakon sletanja, Wiseman je naveo da je ekipa motivisana i spremna za izazove koji ih očekuju.

NASA je potvrdila da će tokom narednih dana posada proći kroz niz testova i provera, uključujući simulacije i obuku za hitne situacije. Svemirska letelica i tehnička infrastruktura su, prema navodima agencije, spremni za planirani datum lansiranja, a svi sistemi su podvrgnuti dodatnim proverama.

Artemis program predstavlja nastavak američkih svemirskih istraživanja sa ciljem ponovnog slanja ljudi na Mesec i postavljanja temelja za buduće misije ka Marsu. Očekuje se da ova misija omogući nova saznanja o mogućnostima dugotrajnih ljudskih boravaka izvan niske Zemljine orbite.

Zvaničnici NASA ističu da je saradnja sa međunarodnim partnerima, kao što je kanadska svemirska agencija, ključna za realizaciju kompleksnih zadataka u okviru programa Artemis. Dalji detalji o toku priprema i eventualnim promenama rasporeda biće saopšteni javnosti u skladu sa razvojem događaja.

Nadležne službe Saudijske Arabije i Irana sprovode istragu, situacija na Bliskom istoku ostaje napeta

Izraelske oružane snage potvrdile su 27.03.2024. godine direktne udare projektilima na postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Araku i Ardakanu u Iranu. Prema zvaničnim izvorima, napadi su deo intenziviranja sukoba na Bliskom istoku, dok istovremeno Saudijska Arabija prijavljuje presretanje više balističkih raketa iznad Rijada. Četiri projektila pala su u Arapski zaliv, a detonacije su izazvale uzbunu na naftnim platformama u regionu.

Nadležne službe Saudijske Arabije brzo su reagovale, podigavši sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaštitile prestonicu. Nema izveštaja o žrtvama ili materijalnoj šteti u Rijadu, dok su bezbednosne mere na naftnim platformama povećane. Istovremeno, iranska revolucionarna garda proglasila je moreuz Ormuz „zatvorenom zonom“ za saveznike Sjedinjenih Američkih Država, a tri kontejnerska broda su vraćena iz tog područja.

U odvojenom incidentu, hakerska grupa poznata pod imenom „Handala“ objavila je privatne podatke rukovodstva Federalnog istražnog biroa, tvrdeći da je došlo do kompromitovanja američke bezbednosti. Nadležne američke službe sprovode istragu o ovom sajber napadu.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izdao je zvanični ultimatum Iranu, kojim daje rok do 6. aprila za prihvatanje mirovnog plana ili će, kako je najavljeno, uslediti nova serija udara na iransku energetsku infrastrukturu.

Nadležni organi u Saudijskoj Arabiji i Iranu sprovode istragu o najnovijim incidentima, a situacija u regionu ostaje nestabilna. “Istraga je u toku i preduzete su sve mere za zaštitu građana”, saopštili su iz bezbednosnih službi.