Connect with us

Svet

Uništavanje iranskih nuklearnih zaliha ocenjuje se kao izuzetno rizična operacija

Međunarodni izvori ističu složenost potencijalne vojne akcije, dok IAEA navodi da Iran i dalje poseduje značajne količine obogaćenog uranijuma

Objavljeno pre

4 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Joe ambrogio

Međunarodni izvori ističu složenost potencijalne vojne akcije, dok IAEA navodi da Iran i dalje poseduje značajne količine obogaćenog uranijuma

Mogućnost uklanjanja ili uništavanja nuklearnih zaliha u Iranu ocenjuje se među vojnim i međunarodnim izvorima kao jedna od najsloženijih i najrizičnijih vojnih operacija u novijoj istoriji. Prema navodima, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je više puta isticao eliminaciju iranskih nuklearnih kapaciteta kao ključni cilj aktuelne vojne strategije prema Iranu.

Vojni eksperti ukazuju da bi operacija ovog tipa zahtevala složenu kombinaciju vazdušnih udara i potencijalnog angažovanja kopnenih snaga duboko unutar teritorije Irana. Tokom prethodne godine, Sjedinjene Države su izvele napade na iransku nuklearnu infrastrukturu upotrebom specijalizovanih bombi, koje su osmišljene da dopru do duboko ukopanih objekata. Međutim, prema informacijama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran nastavlja da raspolaže značajnim količinama visoko obogaćenog uranijuma.

IAEA navodi da Iran ima oko 972 funte uranijuma obogaćenog do 60%, što se smatra korakom ispod nivoa potrebnog za izradu nuklearnih bojnih glava. Iz organizacije ističu da bez postizanja diplomatskog rešenja, uklanjanje ili uništavanje ovog materijala predstavlja ozbiljan izazov. U izveštajima se navodi da bi isključivo vojni pristup, koji podrazumeva direktnu intervenciju na terenu, bio jedina preostala opcija ukoliko ne dođe do dogovora diplomatskim putem.

Analitičari smatraju da bi operacija ovog obima podrazumevala značajne rizike, kako zbog konfiguracije i zaštite iranskih nuklearnih objekata, tako i zbog potencijalnih posledica po regionalnu bezbednost. Takođe, postoji mogućnost da bi zalihe mogle biti dodatno zaštićene ili premeštene u slučaju najave vojne akcije, što dodatno otežava potencijalnu realizaciju ovakve misije.

U prethodnim izveštajima, međunarodni izvori navode da je deo iranske nuklearne infrastrukture već bio meta vazdušnih udara, ali da su ključni materijali ostali neuništeni ili su premešteni. Trenutno, nema potvrde o daljim napadima ili pokušajima fizičkog uklanjanja obogaćenog uranijuma sa teritorije Irana.

S obzirom na kompleksnost i potencijalne posledice, stručnjaci ističu da bi svaka vojna operacija ovog tipa zahtevala pažljivu procenu i međunarodnu koordinaciju, dok diplomatska rešenja ostaju prioritetna za većinu aktera.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Osudjen napadač na Salmana Rušdija u federalnom sudu za terorizam

Hadi Matar proglašen krivim za teroristički napad na pisca tokom govora o bezbednosti autora

Objavljeno pre

11 minuta

,

jul 29, 2026

Objavio:

Osudjen napadač na Salmana Rušdija u federalnom sudu za terorizam – suđenje za terorizam

Hadi Matar proglašen krivim za teroristički napad na pisca tokom govora o bezbednosti autora

Detalji suđenja i presuda

Hadi Matar, napadač na poznatog pisca Salmana Rušdija, osuđen je na doživotnu kaznu u federalnom sudu SAD-a zbog terorizma. Napad se dogodio 2022. godine, kada je Matar izbo Rušdija 15 puta pred šokiranom publikom. Rušdi je teško povređen, izgubivši vid na desnom oku i pretrpevši ozbiljne povrede jetre i leve ruke. Salman Rušdi, koji je pre napada trebao da govori o bezbednosti pisaca, opisao je svoje preživljavanje kao čudo.

Motivacija za napad

Tužilaštvo je tvrdilo da je Matar bio motivisan fatvom koju je izdao ajatolah Homeini 1989. godine, pozivajući na smrt Rušdija zbog njegove knjige ‘Satanske stihove’. Odbrana je, međutim, osporavala da postoji dokaz o Matarovim motivima. Sam Matar odbio je da svedoči, dok je Rušdi izjavio pred porotom da ne može tvrditi šta su bili Matarovi ciljevi, ali su rane bile rasprostranjene po njegovom telu.

Reakcije i posledice

Presuda je izazvala veliku pažnju javnosti i medija, s obzirom na dugogodišnje kontroverze koje prate Rušdija zbog njegovih dela. Salman Rušdi, dobitnik prestižne Bukerove nagrade za roman ‘Deca ponoći’, nastavlja da se oporavlja i prilagođava novonastaloj situaciji, koristeći tehnologiju poput iPada za čitanje zbog oslabljenog vida.

Pročitaj još

Svet

Slonovi u Keniji otrovani cijanidom iz paradajza, tvrde vlasti

Preliminarni testovi otkrili tragove cijanida u paradajzu iz farmi pored Nacionalnog parka Amboseli.

Objavljeno pre

36 minuta

,

jul 29, 2026

Objavio:

Slonovi u Keniji otrovani cijanidom iz paradajza, tvrde vlasti – slonovi otrovani cijanidom

Preliminarni testovi otkrili tragove cijanida u paradajzu iz farmi pored Nacionalnog parka Amboseli.

Tragedija u Keniji: Slonovi otrovani cijanidom

Petnaest slonova pronađeno je mrtvo u južnom delu Kenije tokom proteklog meseca, a sumnja se da su otrovani paradajzom kontaminiranim cijanidom. Ova informacija dolazi od lokalnih vlasti koje su sprovele preliminarne laboratorijske testove. Direktor Generalne službe za divlje životinje Kenije, Erustus Kanga, izjavio je za medije da su testovi pokazali prisustvo cijanida, izuzetno toksične hemikalije za slonove.

Uticaj na širu zajednicu i ekosistem

Kanga je upozorio da bi kontaminacija mogla imati šire posledice, ne samo za divlje životinje već i za domaće stoke koje se takođe ispašu na istim područjima. „Osim slonova i divljih životinja koje se mogu hraniti na tim poljima, tu su i lokalne stoke poput koza i goveda. Ako je ovo zaista ono što se nalazi u sistemu, očekujemo veći uticaj“, rekao je Kanga.

Mogući motivi iza tragedije

Iako vlasti nisu direktno optužile nikoga, ranije su se pojavljivale sumnje da farmeri namerno truju slonove kako bi ih sprečili da jedu useve. Ovaj region graniči sa područjima gde su poljoprivreda i stočarstvo veoma razvijeni, što povećava potencijal za sukobe između divljih životinja i lokalnih farmera.

Pročitaj još

Svet

Kompanije povezane sa Trumpom se distanciraju od dogovora s IRS-om nakon istrage demokrata

Nekoliko kompanija povezanih s Donaldom Trumpom povuklo se iz spornog poreskog sporazuma nakon senatske istrage.

Objavljeno pre

50 minuta

,

jul 29, 2026

Objavio:

Kompanije povezane sa Trumpom se distanciraju od dogovora s IRS-om nakon istrage demokrata – Trump IRS deal

Nekoliko kompanija povezanih s Donaldom Trumpom povuklo se iz spornog poreskog sporazuma nakon senatske istrage.

Povlačenje kompanija nakon senatske istrage

Nakon što su demokrate u Senatu SAD pokrenule istragu o poreskom sporazumu između Donalda Trumpa i njegove administracije, nekoliko kompanija koje su bile povezane s bivšim predsednikom odlučilo je da se distancira od ovog dogovora. Sporazum, koji je finalizovan u maju ove godine, trajno onemogućava IRS-u (Američka poreska uprava) da pokreće zahteve protiv Trumpa, njegovih sinova Dona Jr. i Erica, kao i protiv Trump Organization na osnovu prethodnih poreskih prijava.

Detalji kontroverznog sporazuma

Sporazum je rezultat tužbe koju je Trump podneo protiv IRS-a, tvrdeći da su poreski zahtevi nepravedni. Međutim, detalji dogovora izazvali su zabrinutost među senatskim demokratama, koji su zatražili dodatna objašnjenja o tome kako se ovaj dogovor primenjuje na kompanije povezane s Trumpovom porodicom. Senator Elizabeth Warren pokrenula je ovu istragu, što je dovelo do povlačenja nekoliko ključnih kompanija iz sporazuma.

Reakcije i posledice povlačenja

Ovo povlačenje može imati dalekosežne posledice ne samo za same kompanije, već i za političku klimu u SAD. Analitičari sugerišu da bi ovaj potez mogao dodatno zakomplikovati Trumpove planove za predstojeće predsedničke izbore 2024. godine. Takođe, postavlja se pitanje kako će ovo uticati na dalje postupanje IRS-a prema ostalim kompanijama i pojedincima povezanim s Trumpom.

Pročitaj još

U Trendu