Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo broj žrtava, napadi izvedeni u više mesta na jugu zemlje

Najmanje 11 osoba je poginulo, a osam je povređeno u izraelskim vazdušnim napadima na jug Libana tokom dana, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Prema zvaničnim informacijama, napadi su izvedeni na više lokacija, uključujući mesta Tura, as-Sultanijah i al-Zahrani. U mestu Tura, koje se nalazi u okrugu Tir, četiri osobe su izgubile život, među kojima su dve žene, dok je osam ljudi povređeno. U odvojenom napadu na grad as-Sultanijah, prema izveštaju libanske nacionalne novinske agencije, takođe su stradale četiri osobe. Dodatno, u selu al-Zahrani poginule su tri osobe kada je pogođeno vozilo na putu, a među žrtvama je i vozač motocikla koji se nalazio u blizini u trenutku napada. Izraelske snage izvele su napade i na mesta Čakra, Barašit i Safad al-Batik u okrugu Bint Džbeil. Zvaničnici navode da su sve žrtve civili, a ministarstvo zdravlja prati stanje povređenih. “Broj stradalih mogao bi da se promeni, jer su spasilačke ekipe i dalje na terenu”, navedeno je u saopštenju ministarstva zdravlja. Detalji o identitetu žrtava nisu objavljeni, u skladu sa zaštitom privatnosti.
Istraga o napadima je u toku, a nadležne službe prate bezbednosnu situaciju na jugu Libana.

Obrazovne vlasti sprovode istragu o tome kako je improvizovana naprava dospela u školu u Belford Rokso

Deset učenika starosti između 13 i 15 godina povređeno je u eksploziji improvizovane bombe u školi Lasar Segal u gradu Belford Rokso u Brazilu, kako je saopšteno iz nadležnih institucija. Incident se dogodio danas, a povređeni učenici su zadobili povrede stopala, nogu, stomaka i lica, dok su neki prijavili privremeni gubitak sluha.

Prema navodima učenika, eksplodirala je naprava od PVC cevi napunjena peskom, koja je nakon eksplozije izbacila eksere, navrtke i vijke. Državni departman za obrazovanje Brazila pokrenuo je istragu o tome kako je naprava dospela u školu i da li su je doneli učenici ili je ostavio neko drugi.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere kako bi se utvrdile okolnosti pod kojima je došlo do ovog incidenta”, saopšteno je iz obrazovnih vlasti.

Incident se dešava u trenutku kada je Brazil suočen sa rastućim problemima nasilja u obrazovnim ustanovama. Tokom proteklih godina zabeleženo je više napada na škole, uključujući oružane i napade hladnim oružjem u različitim delovima zemlje.

Prema analizi Bank of America, američke Federalne rezerve verovatno neće smanjiti kamatne stope pre druge polovine 2027. godine, zbog uporne inflacije i uticaja oružanih sukoba

Bank of America objavila je predviđanje da američka Centralna banka (Federalne rezerve) najverovatnije neće smanjiti kamatne stope pre druge polovine 2027. godine. Ova procena zasniva se na trenutnoj ekonomskoj situaciji, uključujući stabilan rast zaposlenosti i kontinuiranu inflaciju, navodi se u izveštaju analitičara ove finansijske institucije.

Prethodne prognoze Bank of America Global Research ukazivale su na mogućnost dva smanjenja kamatnih stopa u 2026. godini, u septembru i oktobru. Te procene su se delimično oslanjale na očekivanja da bi potencijalni novi predsednik Federalnih rezervi, Kevin Warsh, mogao da zagovara ublažavanje monetarne politike. Međutim, promenjeni ekonomski uslovi doveli su do revizije ovog stava.

“Više ne očekujemo da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope ove godine”, navodi se u saopštenju ekonomista Bank of America, uz napomenu da više faktora, uključujući sukob u Iranu, uvođenje tarifa i razvoj veštačke inteligencije, otežavaju precizno prognoziranje budućih poteza Centralne banke.

Sličan stav zauzimaju i drugi tržišni analitičari. Alat FedWatch grupe CME, koji meri sentiment finansijskog tržišta, takođe ukazuje na manje od 50% verovatnoće smanjenja kamatnih stopa pre druge polovine 2027. godine.

Bank of America Global Research navodi nekoliko ključnih razloga zbog kojih bi odluka o smanjenju kamatnih stopa mogla biti odložena. Iako je potencijalni novi predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh izrazio otvorenost za smanjenje troškova zaduživanja, pojedini zvaničnici Federalnih rezervi ostaju oprezni prema ovom potezu. Predsednici filijala Federalnih rezervi u Čikagu i Sent Luisu, Austan Gulsbi i Alberto Musalem, nedavno su izneli zabrinutost da bi povećanje produktivnosti podstaknuto razvojem veštačke inteligencije moglo doprineti rastu potrošnje i dodatnom pritisku na ekonomiju.

Drugi važan faktor je inflacija, koja je prema poslednjim podacima na nivou od 3,3%, što je iznad cilja Federalnih rezervi od 2% na godišnjem nivou. Inflacija je porasla nakon početka sukoba u Iranu, pre svega zbog povećanja cena energenata. Iako niže kamatne stope mogu stimulisati ekonomski rast, postoji zabrinutost da bi prerano smanjenje moglo dodatno podstaći inflaciju.

Analitičari Bank of America u svom izveštaju navode da je “bazna inflacija i dalje visoka i u porastu”, te da je verovatnije da će do smanjenja kamatnih stopa doći tek u kasnijem periodu. Ekonomisti ističu da više globalnih i domaćih faktora, uključujući geopolitičke tenzije i tehnološke promene, otežavaju predviđanja o budućoj monetarnoj politici Sjedinjenih Američkih Država.