Devizni strateg Dojče banke upozorava da prelazak kapitala sa obveznica na akcije povećava osetljivost dolara

Strani investitori sve više ulažu kapital u američke akcije, posebno u tehnološki sektor, dok interesovanje za američke državne obveznice opada, pokazuju analize Dojče banke. Ova promena u strukturi priliva kapitala može znatno povećati rizik i volatilnost američkog dolara, navode analitičari.

Prema izveštaju, tradicionalno su američke državne obveznice predstavljale „sigurno utočište“ u vreme globalnih neizvesnosti, obezbeđujući stabilnu podršku dolaru i finansirajući spoljne deficite SAD. Međutim, aktuelni trendovi pokazuju da strani kapital sada u većoj meri ulazi u akcije, pogotovo u kompanije iz tehnološkog sektora, čiji rast podstiče razvoj veštačke inteligencije.

Analitičari Dojče banke ističu da je slabljenje interesovanja za američki dug posledica geopolitičkih tenzija i promena u međunarodnim investicionim tokovima. S druge strane, rast ulaganja u akcije podstiču optimizam vezan za veštačku inteligenciju i snažni rezultati američkih tehnoloških firmi.

Devizni strateg Dojče banke, Malika Sačdeva, navodi: „Američke državne obveznice su tradicionalno predstavljale sigurno utočište u periodima globalne neizvesnosti, ali sada stabilnost dolara sve više zavisi od cikličnih kretanja na tržištu kapitala.“

Zaključak analitičara je da bi ova promena mogla učiniti američku valutu znatno osetljivijom na promene raspoloženja investitora i nestabilnost na berzama, što predstavlja dodatni rizik za globalne finansijske tokove.

Za uvođenje digitalnog evra glasalo 416 poslanika, protiv 169, dok je 22 bilo uzdržano; digitalni evro mogao bi biti dostupan od 2029. godine

Evropski parlament usvojio je pregovarački stav i odobrio početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra, nove elektronske forme novca koju bi izdavala Evropska centralna banka (ECB). Za otvaranje međuinstitucionalnih pregovora glasalo je 416 poslanika, protiv je bilo 169, dok je 22 bilo uzdržano, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Predlogom se predviđa stroga zaštita privatnosti korisnika, besplatne osnovne platne usluge, ograničenje iznosa digitalnih evra koje građani mogu držati radi očuvanja finansijske stabilnosti i obavezna dostupnost gotovine u evrozoni kao zakonskog sredstva plaćanja. Parlament je istovremeno naglasio da trgovcima ne sme biti dozvoljeno odbijanje gotovinskog plaćanja, a države članice moraju redovno pratiti dostupnost gotovine, posebno za starije građane, osobe sa nižim prihodima i one bez pristupa bankarskim uslugama.

Pregovarački tim Evropskog parlamenta vodiće izvestilac Fernando Navarete Rohas iz Evropske narodne partije (EPP), a prva runda pregovora sa irskim predsedavanjem Savetu EU očekuje se uskoro. Rohas je istakao da će digitalni evro biti dopuna, a ne zamena gotovine: „Evropa ne treba da bira između digitalnog evra i uspešnih privatnih platnih rešenja, već oba sistema treba da funkcionišu zajedno koristeći postojeću infrastrukturu”, ocenio je on.

Prema pregovaračkoj poziciji, digitalni evro bi predstavljao elektronski oblik novca koji izdaje ECB i mogao bi se koristiti za onlajn i oflajn plaćanja. Internet transakcije obavljaće se preko posebnog računa, dok bi oflajn plaćanja funkcionisala direktno između uređaja, slično gotovinskim transakcijama. Zaštita privatnosti biće ugrađena u sam sistem, pa bi transakcije mogle da se potvrđuju bez otkrivanja ličnih podataka, dok ECB neće imati pristup podacima na osnovu kojih bi korisnici mogli biti identifikovani. Većina trgovaca biće u obavezi da prihvata digitalni evro, osim samostalnih preduzetnika i malih i mikropreduzeća koja ne prihvataju druge elektronske oblike plaćanja.

Predlog predviđa da kompanije ne mogu trajno držati digitalne evre osim privremenog zadržavanja uplaćenih sredstava do 24 časa. Digitalni evro ne bi nosio kamatu niti bi se na njega obračunavale kamate. ECB bi pre uvođenja digitalnog evra trebalo da završi tehnička pravila, izgradi potrebnu infrastrukturu i sprovede pilot-projekte. Nakon usvajanja propisa predviđen je najmanje dvogodišnji period pripreme za banke, pružaoce platnih usluga i korisnike. Prema trenutnom planu, digitalni evro mogao bi biti dostupan za maloprodajna plaćanja od 2029. godine, nakon pilot programa predviđenog za 2027.

Trgovci sa ministarkom trgovine i PKS analizirali izazove i rokove za primenu novih propisa u sektoru maloprodaje

Predstavnici maloprodajnih trgovinskih lanaca sastali su se 9. jula 2026. sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević i zamenikom predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Igorom Popovićem, kako bi razgovarali o primeni novih mera iz Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda. Glavne teme sastanka bile su tumačenje propisa, rokovi za ispunjenje novih obaveza i komunikacija sa dobavljačima, saopštila je Privredna komora Srbije.

Trgovci su istakli potrebu za jasnim definisanjem procedura i dodatnim objašnjenjima kako bi se izbegle nejasnoće u primeni zakona. Takođe su zahtevali dovoljno vremena za prilagođavanje novim pravilima, posebno u segmentima gde je uvođenje novina značajno uticalo na svakodnevno poslovanje.

Ministarka trgovine Jagoda Lazarević naglasila je da su nova zakonska rešenja usmerena na održivo poslovanje, stabilnost tržišta i zaštitu potrošača, kao i na očuvanje fer uslova poslovanja. “Cilj je da se kroz dijalog i otvoren razgovor sa svim akterima tržišta uspostavi model koji je primenljiv u praksi”, navodi se u saopštenju.

Dogovoreno je da će komunikacija između Ministarstva trgovine i trgovaca, uz podršku PKS, biti nastavljena i u narednom periodu, kako bi se sva otvorena pitanja detaljno razmotrila. Ministarstvo će, u saradnji sa nadležnim institucijama, analizirati sva dostavljena pitanja trgovinskih lanaca i davati dodatna pojašnjenja u vezi sa Zakonom o trgovačkim praksama.