Novi francusko-nemački non-pejper traži privilegovan pristup tržištu EU i češće zajedničke sastanke, oslanjajući se na napredak u pregovorima

Francuska i Nemačka predložile su postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju kroz novi non-pejper predstavljen na Samitu EU – Zapadni Balkan održanom 5. juna 2026. godine, sa posebnim akcentom na olakšavanje pristupa unutrašnjem tržištu EU na osnovu značajnog napretka kandidata u pregovorima. Dokument pod nazivom „Novi zamah za doprinos proširenju uoči predstojećeg samita EU-Zapadni Balkan (5. jun 2026.) i samita EU-Moldavija (22. jun 2026.)“ ističe da punopravno članstvo ostaje najatraktivnija ponuda za zemlje kandidate i ključni politički instrument Unije.

Kako se navodi, EU je pozvana da predstavi dodatne podsticaje za ubrzanje procesa integracije, na osnovu Kopenhagenskih kriterijuma, sa ciljem brže i dublje integracije i pojednostavljenja trenutne metodologije kroz spajanje proceduralnih koraka. „Naš zajednički cilj je da upotpunimo Uniju kao istinski Evropsku uniju“, ističe se u dokumentu. Francusko-nemačka inicijativa predviđa novi, procesno orijentisan pristup, redovno otvaranje pregovaračkih klastera, unapređenje međuvladinih konferencija i uvođenje nove pretpristupne strategije sa jasno definisanim gradivnim blokovima koji su reverzibilni u slučaju nazadovanja kandidata po pitanju reformi ili osnovnih vrednosti EU.

U non-pejperu se naglašava da je cilj punopravnog članstva nepromenjen i da predloženi modeli nisu zamena za članstvo, već podsticaj za brži napredak. EU Komisija je pozvana da predloži konkretne mere za olakšavanje pristupa, uključujući dodeljivanje statusa progresivnog posmatrača zemljama kandidatima na sastancima EU institucija, u skladu sa napretkom u pregovorima i poštovanjem autonomije odlučivanja EU.

Predlog uključuje osnovne elemente za proširenje: zajedničke sastanke Evropske komisije i članova Evropskog parlamenta sa predstavnicima Zapadnog Balkana i Moldavije dva puta godišnje, češće zajedničke parlamentarne odbore, učešće u neformalnim sastancima Saveta kao posmatrači bez prava glasa i privremeno zatvaranje relevantnih poglavlja, pre svega poglavlja 31 (FSDP). Takođe, predviđena je unapređena saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane, uključujući partnerstva sa Frontex-om, integraciju u Agenciju EU za sajber bezbednost i učešće u projektima PESCO-a.

Zemlje kandidati bi mogle učestvovati u programima EU kao što su Kreativna Evropa, Digitalna Evropa, Erazmus+, Horizont Evropa, kao i u mehanizmima zajedničke nabavke i programima za mlade, uz ispunjenje odgovarajućih standarda i zahteva. Sektorska integracija bi se razvijala u oblastima kao što su SEPA, Roam Like At Home, transportna zajednica, tržište energije, sistem trgovine emisijama, status ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO) i jedinstveno digitalno tržište.

Francuska i Nemačka predlažu redovne procene napretka kroz izveštaje o privremenoj proceni benčmarkova (IBAR) i učešće kandidata u radu institucija EU, uz mogućnost reverzibilnosti napretka u slučaju odstupanja od reformi. Ključni datumi za nastavak procesa su 5. jun 2026. godine za samit EU-Zapadni Balkan i 22. jun 2026. godine za samit EU-Moldavija.

Deficit povećan sa 312 milijardi evra u 2024, lideri planiraju mere protiv subvencionisanog izvoza Kine

Evropska unija zabeležila je rast trgovinskog deficita sa Kinom, koji je u 2025. godini dostigao 360 milijardi evra, dok je godinu ranije iznosio 312 milijardi evra, pokazuju zvanični podaci. U prvom kvartalu 2026. godine deficit je dodatno porastao, zbog čega zvaničnici EU najavljuju pooštravanje trgovinskih politika prema Pekingu.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je nakon sastanka sa kineskim trgovinskim izaslanikom Li Čengangom u Parizu da EU namerava da se ugleda na pristup Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima sa Kinom. “Obavešten sam da je bilo potrebno više od šest rundi razgovora između SAD i Kine da se pripreme susreti koji su održani između predsednika Trampa i Sija”, naveo je Šefčovič, ističući da EU mora da dostigne isti nivo intenziteta pregovora kako bi rešila ono što naziva „neodrživ trgovinski deficit sa Kinom“.

Lideri Evropske unije planiraju da 18. i 19. juna na sastanku Evropskog saveta razmatraju strategije za suzbijanje prekomernih industrijskih kapaciteta Kine i njenog subvencionisanog izvoza, što se smatra ključnim problemom za industriju EU. Pitanje kineske trgovinske politike bilo je i tema samita krajem maja, a očekuje se da će se o tome raspravljati i na predstojećem sastanku lidera G7 od 15. do 17. juna, kojim predsedava Francuska.

Prema rečima Šefčoviča, cilj je intenzivniji dijalog i veće angažovanje kako bi se zaštitila evropska industrija i uravnotežila trgovinska razmena sa Kinom. “EU mora da dostigne isti nivo intenziteta pregovora kao što su to uradile Sjedinjene Države”, naglasio je on.

Očekuje se da će predstojeći sastanci doneti konkretne predloge za zaštitu evropskog tržišta i smanjenje trgovinskog deficita sa Kinom, uz nastavak diplomatskih napora u više rundi pregovora.

Za svaku lokaciju analizirano 17 kriterijuma, domaća industrija planirala učešće od 5 do 15 odsto u izgradnji

Jugoslovenski program izgradnje nuklearne elektrane predvideo je identifikaciju šest potencijalnih lokacija na Dunavu na teritoriji Srbije, dok je kapacitet Save za hlađenje ocenjen kao relativno mali, sa maksimalnom dozvoljenom temperaturom vode od 28 stepeni radi očuvanja biodiverziteta. Dve lokacije na Dunavu detaljno su istraživane kroz petogodišnje cikluse, koristeći usavršenu metodologiju sa 17 kriterijuma, koju su kasnije preuzeli i ruski stručnjaci.

Prema svedočenju inženjera Miodraga Mesarovića, za rashlađivanje na reci Savi bilo je neophodno postavljanje posebnih tornjeva zbog ograničenog protoka i visokih temperatura vode, dok je Dunav pružao veće mogućnosti za sigurno hlađenje. Jugoslavija je od pedesetih godina prošlog veka započela obrazovanje stručnog kadra na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a do početka izgradnje prve elektrane prošlo je 20 godina.

Program je obuhvatao slanje mladih stručnjaka u Francusku, Kanadu, Nemačku, Švedsku, Holandiju, Ameriku i Rusiju radi sticanja praktičnih znanja i saradnje sa međunarodnim timovima. Prilikom izgradnje sledećih elektrana, planirano je da učešće domaće industrije bude 5 odsto za prvu elektranu, 10 odsto za drugu i 15 odsto za treću. U tu svrhu formiran je konzorcijum JUMEL, koji je obuhvatio preduzeća “Goša”, “Rade Končar”, “Đuro Đaković” i “Energoinvest”, dok je grupa 4E bila zadužena za projektovanje, a NUKLIN za naučno-istraživački rad.

Mesarović podseća da je jugoslovenska strategija bila da zemlja postane graditelj, a ne samo kupac nuklearnih elektrana, uz pažljivo planiranje i višedecenijsko ulaganje u stručne kadrove i domaću industriju.