Na kraju marta dug iznosio 39,35 milijardi evra, dok je u 2025. godini dostigao 44,4 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije iznosio je na kraju aprila 2026. godine 39,21 milijardu evra, odnosno 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa prethodnim mesecom, kada je javni dug iznosio 39,35 milijardi evra, što je bilo 41,7 odsto BDP-a, zabeležen je blagi pad i u apsolutnom iznosu i u odnosu na BDP.

Na kraju 2025. godine javni dug Srbije iznosio je 39,34 milijarde evra, što je predstavljalo 44,4 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja udela javnog duga u BDP-u tokom poslednjih meseci. Ministarstvo finansija objavilo je ove podatke u svom najnovijem izveštaju, ističući kretanje javnog duga u skladu sa budžetskim planom.

Izvor: Beta

Kapacitet Banatskog Dvora biće povećan sa 450 na 750 miliona kubnih metara, investicije u energetiku dostižu 14,4 milijarde evra

Kompanija Gasprom produžiće snabdevanje prirodnim gasom Srbiji za dodatna tri meseca posle 30. juna, saopštila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nakon sastanka sa predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom u Sankt Peterburgu. Produženje ugovora obezbeđuje stabilne i cenovno povoljne isporuke energenta za domaćinstva i privredu, što, kako je istaknuto, doprinosi sigurnosti i fleksibilnosti snabdevanja.

Između Srbije i Rusije traje saradnja na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, čiji će kapacitet biti povećan sa 450 na 750 miliona kubnih metara. Ministarka je naglasila i značaj rešavanja problema sa Naftnom industrijom Srbije na koje utiču sankcije koje traju već 18 meseci, ističući da Srbija nije doprinela uvođenju takvih mera i da je važno pronaći održivo rešenje prihvatljivo i za međunarodne partnere.

Nakon isteka dugoročnog ugovora sa Gaspromom krajem prošle godine, Srbija snabdevanje reguliše tromesečnim produženjima. Evropska unija je u okviru REPowerEU plana zabranila sklapanje novih energetskih aranžmana sa Rusijom, a od 1. januara 2028. predviđena je potpuna zabrana uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, uz prelazni period za postojeće ugovore. Ova pravila će uticati i na Srbiju koja gas iz Rusije dobija preko Bugarske, članice EU.

Na panelu Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, zajedno sa zvaničnicima iz Rusije, Saudijske Arabije i Egipta, Đedović Handanović je istakla da je snabdevanje gasom po konkurentnim cenama doprinelo rastu srpske ekonomije i izbegavanju naglih skokova cena energenata. “Svesni smo da se energetika koristi kao sredstvo u geopolitičkim sukobima, ali činimo sve da povećamo energetsku bezbednost Srbije, unapredimo infrastrukturne veze i održimo odnose sa tradicionalnim partnerima”, rekla je ministarka.

Ona je podsetila da je Srbija zahvalna na podršci Rusije tokom energetske krize 2022. godine, kada je stabilnost snabdevanja bila ključna. Govoreći o trenutnim izazovima, istakla je da je Srbija kao zemlja bez izlaza na more, kandidat za EU i jedina iz Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji, izložena pritiscima, posebno nakon uvođenja američkih sankcija Gasprom njeftu.

Prema rečima Đedović Handanović, Srbija je započela novi investicioni ciklus u okviru plana Srbija 2035, sa planiranim ulaganjima u energetski sektor vrednim 14,4 milijarde evra. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, usmerava se na izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, gasnih elektrana i kapaciteta za obnovljive izvore energije. Deo investicija biće namenjen i razvoju srpskog nuklearnog programa.

“Prirodni gas će i dalje imati značajnu ulogu u narednim decenijama, a u budućnosti ćemo se oslanjati na gasne elektrane i razvoj nuklearne energije kako bismo obezbedili dovoljne količine električne energije. Obnovljivi izvori zahtevaju baznu energiju i balansiranje, posebno u eri elektrifikacije i tehnološkog napretka”, navela je ministarka.

Kao prioritet za Srbiju izdvojila je sigurnost naftnog sektora, stabilno snabdevanje i kontinuitet rada rafinerija, uz napomenu da se aktivno radi na pronalaženju dugoročnog rešenja kroz dijalog sa partnerima.

Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu fokusiran na plan vredan 6 milijardi evra i ukidanje rominga do kraja godine

Kompanija HBIS Srbija, koja upravlja Železarom Smederevo, zatražila je podršku Evropske unije za nastavak izvoza čelika, potvrdio je predsednik Republike Aleksandar Vučić na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Vučić je istakao da je pitanje izvoza čelika od ključnog značaja za Srbiju, posebno u kontekstu novih propisa EU (CBAM) i da je uputio zvanično pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Na samitu, koji se održava 5. i 6. juna 2026. godine pod motom „Zajedničko blagostanje i stabilnost EU i Zapadnog Balkana“, najavljeno je da će se razgovarati i o ukidanju rominga sa EU do kraja ove ili početkom sledeće godine.

„Krajem godine ili početkom sledeće godine bićemo bez rominga. Zamolio sam za ovaj CBAM, to je za nas mnogo važno. Mnogo nam je velika muka oko HBIS-a i Smederevske železare. Molio sam i moliću večeras, poneo sam pismo i za Ursulu fon der Lajen, pa ću da molim i večeras i sutra za sve oko toga”, izjavio je Vučić u Tivtu. Dodao je da očekuje podršku za srpske i regionalne prevoznike, kako bi se smanjili operativni troškovi i olakšalo poslovanje kompanija u regionu.

Na devetom samitu EU i Zapadnog Balkana, koji je drugi po redu van granica Unije, glavne teme su napredak u integraciji regiona kroz EU Growth Plan i jačanje političke i ekonomske otpornosti. Crna Gora, kao domaćin, ističe ubrzanje procesa pristupanja, dok su za druge zemlje ekonomske teme u fokusu. Predsednik Vučić tokom samita planira susrete sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, predsednikom ES Antoniom Koštom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Nemačke Fridrihom Mercom, kao i bilateralne razgovore sa liderima Grčke, Slovačke, Austrije i Irske.

U okviru teme „zajednički prosperitet“ diskutuje se o implementaciji plana vrednog 6 milijardi evra, koji podrazumeva reforme, investicije i socijalno-ekonomsku konvergenciju zemalja ka EU. Razgovara se i o daljoj integraciji u jedinstveno tržište EU, uključujući SEPA sistem plaćanja, digitalnu konektivnost i ukidanje rominga. Posebna pažnja posvećena je jačanju regionalne ekonomske saradnje, zajedničkom regionalnom tržištu, infrastrukturnim projektima, energetici i zelenoj tranziciji, s fokusom na obnovljive izvore i smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije.

Samit u Tivtu se ocenjuje kao značajan trenutak za evropske integracije i ekonomski razvoj regiona, dok Crna Gora nastoji da se predstavi kao lider u procesu pristupanja EU.