Akcije Samsung elektronics oslabile za 4,3%, cena gasa na TTF berzi 48,875 evra po megavatsatu

Tehnološke kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom danas su pod pritiskom na evropskim berzama, dok se cena brent nafte zadržava na 94,442 dolara po barelu. Rasprodaja akcija, koja je počela na azijskim i američkim tržištima, navela je investitore da kapital preusmere ka drugim sektorima, uz blagi pad cene sirove nafte.

Prema podacima sa evropskih berzi u 9.30 sati, cena američke WTI nafte je smanjena za 0,67% na 91,437 dolara, dok je evropska brent nafta pala za 0,38% na 94,442 dolara za barel. Na evropskim berzama, nemački DAX je pao za 0,19%, britanski FTSE 100 za 0,15%, moskovski MOEX za 0,07%, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,06%.

Pad tehnološkog sektora usledio je nakon slabe reakcije investitora na poslovne rezultate američke kompanije Brodkom, što je izazvalo povlačenje kapitala iz akcija vezanih za veštačku inteligenciju. Najveći udar pretrpela su azijska tržišta, naročito Južna Koreja, gde je indeks Kospi zabeležio pad veći od četiri odsto. Akcije kompanije Samsung elektronics pale su za 4,3%, dok je SK Hajniks izgubio čak 7,6% vrednosti. U Evropi, akcije finske kompanije Nokia završile su prethodnu sesiju sa padom većim od šest odsto.

Na globalnim finansijskim tržištima dodatnu neizvesnost stvara sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji je ušao u četvrti mesec, dok obe strane ostaju u okvirima krhkog primirja.

Evropski fjučersi gasa za jul su se na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 48,875 evra za megavatsat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosi 1,16266 dolara. Cena zlata pala je na 4.460,79 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice iznosila 5,8135 dolara za bušel (27,216 kg).

Na američkim berzama, indeks Dau Džons porastao je za 1,73% na 50.687,07 poena, S&P 500 je ojačao za 0,41% na 7.553,68 poena, dok je Nasdak zabeležio pad od 0,09% na 26.830,96 poena.

Za svaku lokaciju analizirano 17 kriterijuma, domaća industrija planirala učešće od 5 do 15 odsto u izgradnji

Jugoslovenski program izgradnje nuklearne elektrane predvideo je identifikaciju šest potencijalnih lokacija na Dunavu na teritoriji Srbije, dok je kapacitet Save za hlađenje ocenjen kao relativno mali, sa maksimalnom dozvoljenom temperaturom vode od 28 stepeni radi očuvanja biodiverziteta. Dve lokacije na Dunavu detaljno su istraživane kroz petogodišnje cikluse, koristeći usavršenu metodologiju sa 17 kriterijuma, koju su kasnije preuzeli i ruski stručnjaci.

Prema svedočenju inženjera Miodraga Mesarovića, za rashlađivanje na reci Savi bilo je neophodno postavljanje posebnih tornjeva zbog ograničenog protoka i visokih temperatura vode, dok je Dunav pružao veće mogućnosti za sigurno hlađenje. Jugoslavija je od pedesetih godina prošlog veka započela obrazovanje stručnog kadra na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a do početka izgradnje prve elektrane prošlo je 20 godina.

Program je obuhvatao slanje mladih stručnjaka u Francusku, Kanadu, Nemačku, Švedsku, Holandiju, Ameriku i Rusiju radi sticanja praktičnih znanja i saradnje sa međunarodnim timovima. Prilikom izgradnje sledećih elektrana, planirano je da učešće domaće industrije bude 5 odsto za prvu elektranu, 10 odsto za drugu i 15 odsto za treću. U tu svrhu formiran je konzorcijum JUMEL, koji je obuhvatio preduzeća “Goša”, “Rade Končar”, “Đuro Đaković” i “Energoinvest”, dok je grupa 4E bila zadužena za projektovanje, a NUKLIN za naučno-istraživački rad.

Mesarović podseća da je jugoslovenska strategija bila da zemlja postane graditelj, a ne samo kupac nuklearnih elektrana, uz pažljivo planiranje i višedecenijsko ulaganje u stručne kadrove i domaću industriju.

Na kraju marta dug iznosio 39,35 milijardi evra, dok je u 2025. godini dostigao 44,4 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije iznosio je na kraju aprila 2026. godine 39,21 milijardu evra, odnosno 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa prethodnim mesecom, kada je javni dug iznosio 39,35 milijardi evra, što je bilo 41,7 odsto BDP-a, zabeležen je blagi pad i u apsolutnom iznosu i u odnosu na BDP.

Na kraju 2025. godine javni dug Srbije iznosio je 39,34 milijarde evra, što je predstavljalo 44,4 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja udela javnog duga u BDP-u tokom poslednjih meseci. Ministarstvo finansija objavilo je ove podatke u svom najnovijem izveštaju, ističući kretanje javnog duga u skladu sa budžetskim planom.

Izvor: Beta