Vozačima potrebno 130 dana u Šengenu u 180 dana, sadašnje pravilo dopušta 90 dana – udruženja najavljuju nove mere

Udruženje prevoznika iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i BiH uputilo je Evropskoj komisiji zajednički zahtev da do 10. avgusta bude pronađeno prelazno rešenje za ograničenje boravka profesionalnih vozača kamiona iz trećih zemalja u šengenskom prostoru. Predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić najavio je na konferenciji za novinare da su udruženja odlučila da ne preduzimaju dodatne aktivnosti do isteka roka, ali da će, ukoliko odgovora ne bude, najaviti nove konkretne mere.

Mandić je istakao da je analizom transportnih udruženja utvrđeno da je vozačima za nesmetano obavljanje međunarodnog transporta potrebno oko 130 dana rada u šengenskom prostoru u periodu od 180 dana, dok važeće pravilo dopušta najviše 90 dana boravka. “Profesionalni vozači su najveći deo vremena u kamionu ili na obaveznim odmorima na parkingu. Oni ne borave u zemljama Šengena kao turisti, već obavljaju svoj posao. Zbog toga smatramo da sadašnji način računanja dana nije opravdan i ozbiljno ugrožava poslovanje transportnih kompanija”, rekao je Mandić.

Udruženja su u prethodne tri godine više puta slala pisma Evropskoj komisiji, a poslednji zajednički sastanak potvrđuje nastavak koordinisanih aktivnosti. Mandić je naglasio da je sadašnji režim postao još restriktivniji nakon što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska ušle u šengenski prostor, zbog čega su zemlje regiona gotovo u potpunosti okružene državama članicama Šengena. “S obzirom na to da su sada već 33 zemlje u Šengenu, to znači da mi ne možemo ni na koji način prihvatiti da tranzit znači boravak. Danima se brzo potroše dok stignemo i vratimo se natrag, pa praktično ispadne da mi boravimo 90 dana. To je potpuno nekorektno da profesionalac ne može da radi svoj posao”, rekao je Mandić.

Prevoznici su izbegli proteste i blokade granica kako bi zaštitili interese kako prevoznika tako i regionalne i evropske privrede. “Nama ne odgovara da ne vozimo, jer tada ne zarađujemo, ali to šteti i privredi naših zemalja, kao i evropskoj privredi, koja je povezana sa našom. Zato apelujemo na one koji donose odluke, ali i na naše poslovne partnere u Evropi da pomognu u pronalaženju rešenja”, poručio je Mandić. Špediteri iz regiona su na nedavnom kongresu u Bukureštu jednoglasno podržali zahteve prevoznika.

Mandić je podsetio da su posebna rešenja, poput izmena Zakona o strancima u Hrvatskoj, samo privremeno olakšala situaciju, dok je od 10. aprila, primenom EES sistema, resetovan broj dana za boravak u Šengenu. Međutim, već u junu prevoznici su ponovo suočeni sa problemima ograničenja. Udruženja će nastaviti da prate situaciju i očekuju odgovor iz Brisela do 10. avgusta.

Akcionari odobrili pokriće gubitka za 2025. godinu iz neraspoređene dobiti od 300 milijardi dinara, ukupan iznos i dalje 287,8 milijardi dinara

Naftna industrija Srbije (NIS), zajednička rusko-srpska kompanija sa sedištem u Novom Sadu, donela je odluku na 18. redovnoj sednici Skupštine akcionara da gubitak iz 2025. godine u iznosu od 12.233.405.000 dinara (104,2 miliona evra) pokrije iz ranijih godina neraspoređene dobiti evidentirane u bilansu stanja na dan 31. decembra 2025. godine. Ova odluka, objavljena na sajtu Beogradske berze, dolazi u trenutku kada je trgovanje akcijama kompanije privremeno suspendovano zbog američkih sankcija NIS-u.

Prema usvojenoj odluci, deo dobiti iz prethodnih godina, ukupno 300.115.050.000 dinara (oko 2,56 milijardi evra), biće iskorišćen za pokriće prošlogodišnjeg gubitka, dok će ukupan iznos neraspoređene dobiti nakon ove transakcije iznositi 287.881.645.000 dinara (2,45 milijardi evra). Ovi podaci potvrđuju stabilnu finansijsku poziciju kompanije uprkos izuzetno izazovnim tržišnim okolnostima.

NIS se nalazi pod pritiskom međunarodnih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele početkom oktobra 2025. godine, zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji. Sankcije su najavljene još u januaru iste godine, a cilj im je bio da većinski udeo Gaspromnjefta bude prodat nekom zapadnom, tj. ne-ruskom entitetu. Poslovanje NIS-a od tada funkcioniše pod posebnim operativnim i pregovaračkim licencama koje izdaje američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC), što je značajno otežalo dugoročno planiranje i svakodnevne operacije.

Pored toga, kompanija se suočava sa stalnim rizicima u međunarodnom platnom prometu, što uključuje i nemogućnost korišćenja platnih kartica američkih izdavaoca (Visa, Mastercard, American Express) za kupovinu goriva na domaćem tržištu. Istovremeno, NIS je pod posebnim operativnim režimom, što dodatno komplikuje nabavku sirove nafte i snabdevanje tržišta, na kojem je do uvođenja sankcija pokrivala 80 odsto potreba za naftnim derivatima.

Odluka o pokriću gubitka iz ranije akumulirane dobiti pokazuje da kompanija koristi dostupne finansijske resurse za očuvanje stabilnosti i finansijske discipline, sa ciljem zaštite interesa akcionara i očuvanja operativne likvidnosti. Akcionari su jednoglasno podržali ovu meru, uz potvrdu da ukupna neraspoređena dobit i dalje ostaje značajna za buduće poslovne potrebe.

Iako su trenutni uslovi poslovanja izuzetno otežani, NIS zadržava visok nivo kapitala i likvidnosti. Kompanija nastavlja da radi pod strogim regulatornim okvirom, uz očuvanje ključnih funkcija na tržištu Srbije, dok se istovremeno traži rešenje za vlasničku strukturu u skladu sa zahtevima međunarodnih sankcija.

Od 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je saobraćaj teretnih linija smanjen za 222 voza

Železnički sindikat u Španiji organizovao je prvi od nekoliko planiranih 24-časovnih štrajkova, što je dovelo do otkazivanja oko 320 vozova širom zemlje. Štrajk je pokrenut zbog neispunjenih sporazuma iz novembra 2023. godine koji se odnose na socijalne garancije tokom restrukturiranja teretnog sektora Renfe Merkansijas, kao i zbog nezadovoljstva povodom korupcije i hroničnog nedostatka ulaganja u železnicu, što je, prema sindikatima, dovelo do nedavnih nesreća sa više desetina stradalih na pruzi.

Prema saopštenju, od ukupno 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je od 642 teretna voza otkazano 222, prenela je agencija Efe. Saobraćaj je smanjen na minimalnih 75 odsto u Madridu, Asturiji, Kantabriji, Galiciji, Kastilji i Leonu, Sevilji, Kadizu, Malagi, Valensiji, Murciji i Saragosi, u skladu sa Uredbom o minimalnom radu.

Sindikati optužuju državnu kompaniju Renfe da nije ispoštovala dogovore o očuvanju radnih mesta tokom traženja strateškog partnera. Dodatno, radnici protestuju protiv eksternalizacije poslova poput tendera za održavanje lokomotiva i zatvaranja radionica, navodeći kao primer pogon u Miranda de Ebro.

Nakon železničkih nesreća početkom godine kod Kordobe i Barselone, sindikati upozoravaju da su mere štednje narušile bezbednost putnika i zaposlenih, zahtevajući bolji nadzor i održavanje železničke infrastrukture. Drugi celodnevni štrajk zakazan je za 15. jul.