Serija zemljotresa jačine do 5 stepeni Rihterove skale registrovana je u Tirenskom moru, a škole i kancelarije u Palermu su evakuisane.

Serija zemljotresa pogodila je južnu Italiju, a najjači potres zabeležen je u Tirenskom moru sa magnitudom od 5 stepeni Rihterove skale. Prema podacima Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, ukupno 25 seizmičkih događaja registrovano je od 11 časova u ovom području. Kao rezultat, izdato je narandžasto upozorenje na moguću opasnost od cunamija, a u Palermu su evakuisane škole i kancelarije.

Potresi su se snažno osetili u Palermu, kao i u priobalnim mestima do Mesine, prema izjavama korisnika društvenih mreža. Građani su izašli na ulice u Trapaniju, gde se podrhtavanje tla jasno osetilo. Takođe, iz predostrožnosti je evakuisana i zgrada suda.

Serija zemljotresa izazvala zabrinutost u priobalju

Prema saopštenju Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, tri najjača potresa zabeležena su u razmaku od nekoliko minuta, a njihove magnitude iznosile su 5, 3.6 i 4.3 stepena. Potresi su trajali dovoljno dugo da stanovnici priobalnih oblasti prijave snažno podrhtavanje tla.

Građani Trapanija i drugih gradova prijavili su da su podrhtavanja bila izražena. Mnogi su odlučili da napuste zgrade i okupe se na otvorenom prostoru, čekajući dalja uputstva nadležnih službi.

Hitne mere i preporuke nadležnih službi

Načelnik Civilne zaštite Sicilije Salvo Koćina izdao je nalog za podizanje nivoa pripravnosti i punu operativnu spremnost službi i opština u pogođenim područjima. Stanovništvu priobalnih zona upućen je apel da se strogo pridržavaju zvaničnih uputstava i preporuka nadležnih službi.

Nastava na Univerzitetu u Palermu je obustavljena do daljeg, dok su škole i kancelarije evakuisane radi bezbednosti. U međuvremenu, zgrada suda je ispraznjena iz predostrožnosti. Zvaničnici naglašavaju da se situacija prati iz minuta u minut.

Pored toga, stanovnici su pozvani da ostanu mirni, ali i da budu na oprezu zbog mogućih naknadnih potresa ili pojave cunamija. Kako je saopšteno, narandžasti nivo upozorenja na cunami ostaje na snazi dok se ne proceni da je opasnost prošla.

S obzirom na učestalost seizmičkih aktivnosti u regionu, nadležne službe će nastaviti da prate situaciju i pravovremeno obaveštavaju javnost o svim novim dešavanjima.

Ruske i ukrajinske snage nastavljaju razgovore o prekidu vatre u Oleškom, dok Kremlj i SAD ističu značaj humanitarnih napora.

Oleški u Hersonskoj oblasti nalazi se u fokusu međunarodne pažnje, jer ruske i ukrajinske snage trenutno usaglašavaju rokove za prekid vatre u ovom gradu. Prema saopštenju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pregovori se vode uz značajnu humanitarnu podršku. Posebnu ulogu ima prva dama SAD Melanija Tramp, čije posredovanje Kremlj javno pozdravlja.

S druge strane, Bela kuća je ranije izdala saopštenje u kojem navodi da je postignut dogovor o obustavi borbenih dejstava u Oleškom. Očekuje se da prekid vatre stupi na snagu 29. oktobra, a stanovnicima bi tada trebalo da bude omogućeno da napuste mesto, kako je naveo Peskov.

Humanitarna inicijativa i saradnja ombudsmana

Peskov je posebno istakao doprinos ombudsmana iz obe zemlje. Ruska ombudsmanka Jana Lantratova i njen ukrajinski kolega Dmitro Lubinec aktivno učestvuju u humanitarnim pregovorima, što dodatno doprinosi usaglašavanju detalja prekida vatre. On je naglasio da, iako saradnja između Vašingtona i Kijeva na vojnom nivou nije prekinuta, to ne sprečava zajedničke napore na važnim humanitarnim misijama.

Peskov je izjavio: “Ne treba na ovo gledati kroz ružičaste naočare. Ali to ne sprečava usaglašavanje tako važnih humanitarnih misija, postizanje dogovora i usaglašavanje veoma složenih detalja.”

Situacija na terenu i humanitarni izazovi

Oleški se nalazi na levoj obali reke Dnjepar, neposredno nasuprot Hersonu, koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Prema ranijim informacijama guvernera Hersonske oblasti Vladimira Salda, ukrajinske snage sprovode daljinsko miniranje puteva i napade dronovima na vozila, kako bi se otežalo dopremanje hrane, goriva i lekova.

Saldo je takođe naveo da se napadi usmeravaju i na objekte energetske i komunikacione infrastrukture. Zbog toga su stanovnici Oleškog suočeni s teškom humanitarnom situacijom i ograničenim pristupom osnovnim potrepštinama.

Peskov je ranije istakao da ruska vojska preduzima sve moguće mere kako bi obezbedila snabdevanje grada osnovnim potrepštinama, napominjući da ukrajinske vlasti svim sredstvima pokušavaju da to spreče. Situacija, prema njegovim rečima, ostaje kritična.

Dalji koraci i očekivanja

Kako je objavljeno, dogovor o prekidu vatre u Oleškom treba da stupi na snagu 29. oktobra. Sve strane ističu važnost humanitarnih napora i nastavka saradnje na zaštiti civila. U narednim danima očekuje se finalizacija svih tehničkih detalja oko izlaska stanovništva iz pogođenog područja.

Zbog toga je posredovanje Melanije Tramp i angažman ombudsmana iz Rusije i Ukrajine prepoznat kao ključan korak ka privremenom smirivanju situacije u Oleškom. Prekid vatre predstavlja nadu za stanovnike grada, koji su u proteklom periodu bili izloženi riziku zbog intenzivnih borbi i otežanog pristupa osnovnim uslugama.

Pregovarači tri zemlje planiraju tehnički sastanak u Abu Dabiju u prvoj polovini novembra, a Zelenski ističe važnost bezbednosnih garancija.

Volodimir Zelenski je saopštio da će pregovarači Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država održati tehnički sastanak u Abu Dabiju tokom prve polovine novembra. Prema njegovim rečima, ključni fokus biće bezbednosne garancije i finansiranje ukrajinske vojske, a očekuje se da bi posle ovog skupa mogao da usledi i sastanak lidera tri zemlje.

Prema izjavi predsednika Ukrajine, dogovor o susretu postignut je nakon njegovog razgovora sa američkim izaslanicima Džaredom Kušnerom i Stivom Vitkofom. Oni su prethodno posetili ruskog predsednika Vladimira Putina početkom nedelje. Zelenski je naglasio da svako rešenje za mir mora uključiti snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu, kao i dugoročno finansiranje ukrajinske vojske tokom narednih deset godina.

Planovi za sastanak u Abu Dabiju

Sastanak pregovarača Ukrajine, Rusije i SAD planiran je u Abu Dabiju u prvoj polovini novembra. Kako je naveo Zelenski, cilj je da se razgovori održe što pre, što bi moglo otvoriti put za susret lidera ovih zemalja u budućnosti. On je tokom obraćanja na skupu vašingtonskog Instituta Hadson istakao da će mnogo toga zavisiti od ruskog stava, podsećajući da je sličan sastanak koji je trebalo da se održi ovog meseca bio odložen.

Zelenski je takođe ukazao na značaj kontinuiranih diplomatskih napora kako bi se postigao prekid vatre i okončao rat koji traje već pet godina. Prema njegovim rečima, važno je da se u proces pregovora uključi i Evropa, čime bi se proširio okvir za postizanje stabilnog rešenja.

Bezbednosne garancije i vojna podrška

Jedan od glavnih zahteva Ukrajine, kako je istakao Zelenski, jeste da svaki mirovni sporazum mora garantovati snažne bezbednosne mehanizme. Osim toga, finansiranje ukrajinske vojske na period od deset godina ostaje tema od posebne važnosti za ukrajinsku stranu. On smatra da je održavanje vojne sposobnosti ključno za očuvanje bezbednosti zemlje.

Zelenski je naveo da ukrajinska vojska i dalje ima izazove sa pristupom komunikacionim sistemima Starlink i Staršild. Iako su iz SAD stigla uveravanja da su ograničenja brzine uklonjena, on tvrdi da brzina pristupa nije vraćena na prethodni nivo. Ovaj problem, prema njegovim rečima, dodatno otežava odbranu zemlje, posebno u svetlu svakodnevnih ruskih napada dronovima i projektilima.

Isporuka presretača i budući koraci

Pored pitanja komunikacija, Ukrajina još uvek čeka isporuku dogovorenih presretača za protivvazdušnu odbranu. Nedostatak ovih sistema otežava zaštitu od ruskih napada, što predstavlja dodatni izazov za ukrajinsku vojsku. Zelenski je podvukao da je nastavak diplomatskih razgovora ključan za iznalaženje trajnog rešenja i uspostavljanje mira.

Konačno, predsednik Ukrajine ističe da je, posle tehničkog sastanka u Abu Dabiju, od presudne važnosti da lideri Ukrajine, Rusije i SAD sednu za isti sto. On veruje da bi takav susret mogao biti odlučujući korak ka okončanju sukoba, uz uključenje Evrope u buduće pregovore.